Po čemu ti ono beše poseban?
Po rečima, glasu, osmehu...
po nežnosti i smislu za poeziju i muziku...
Po svojoj smirenosti, lepoti, šarmu, neodoljivosti...
Po tome što ljubiš, grliš i maziš najlepše na svetu...
Po tome što samo ti umeš tako da voliš...
Po onom osećaju da mi nešto neizmerno nedostaje
uvek kada nisi pored mene…
… I da ja nikada nisam imala potrebu da nekoga tako volim,
kao što volim tebe!
Znaš li po čemu si još poseban?
Po tome što samo ti umeš tako da iznenadiš,
najlepšom ljubavnom pesmom,
koju u trenutku stvoriš,
onako kao što umeš i da se u trenutku javiš ili pojaviš,
onda i tamo,
kada se i gde, najmanje nadam...
Poseban si što si iskren...
što mi kažeš sve ono što misliš,
što me, kao iskusniji, mnogim stvarima "učiš"
i što često "misliš za oboje"...
što znaš da čuvaš svaku tajnu, a naročito ovu našu!
Poseban si i po tome jer je tvoja ljubav lepa...
Ti nisi dosadan, ne daviš i ne gnjaviš...
I po čemu još?
Poseban si, jer samo ti umeš da smiriš ovaj moj temperament
i da me, nakon tvojih reči, tvog pogleda, dodira...
niko i ništa, što mi u životu ne godi, više i ne dotiče...
I mogla bih ja tako da nabrajam…
još mnogo noći i dana...
i da obavezno nešto zaboravim da kažem,
naročito ako te u tom trenutku čujem...
Ali reći ću ti po čemu si posebno poseban...
Po tome što si tako lako osvojio jedno, inače, teško osvojivo,
i srce koje retko kome veruje...
I ono je sada samo tvoje...i voli te... Mnogo.
Po rečima, glasu, osmehu...
po nežnosti i smislu za poeziju i muziku...
Po svojoj smirenosti, lepoti, šarmu, neodoljivosti...
Po tome što ljubiš, grliš i maziš najlepše na svetu...
Po tome što samo ti umeš tako da voliš...
Po onom osećaju da mi nešto neizmerno nedostaje
uvek kada nisi pored mene…
… I da ja nikada nisam imala potrebu da nekoga tako volim,
kao što volim tebe!
Znaš li po čemu si još poseban?
Po tome što samo ti umeš tako da iznenadiš,
najlepšom ljubavnom pesmom,
koju u trenutku stvoriš,
onako kao što umeš i da se u trenutku javiš ili pojaviš,
onda i tamo,
kada se i gde, najmanje nadam...
Poseban si što si iskren...
što mi kažeš sve ono što misliš,
što me, kao iskusniji, mnogim stvarima "učiš"
i što često "misliš za oboje"...
što znaš da čuvaš svaku tajnu, a naročito ovu našu!
Poseban si i po tome jer je tvoja ljubav lepa...
Ti nisi dosadan, ne daviš i ne gnjaviš...
I po čemu još?
Poseban si, jer samo ti umeš da smiriš ovaj moj temperament
i da me, nakon tvojih reči, tvog pogleda, dodira...
niko i ništa, što mi u životu ne godi, više i ne dotiče...
I mogla bih ja tako da nabrajam…
još mnogo noći i dana...
i da obavezno nešto zaboravim da kažem,
naročito ako te u tom trenutku čujem...
Ali reći ću ti po čemu si posebno poseban...
Po tome što si tako lako osvojio jedno, inače, teško osvojivo,
i srce koje retko kome veruje...
I ono je sada samo tvoje...i voli te... Mnogo.
a ja sam tako običan 
