Moram ovo da napišem. Jednostavno mora da izadje iz mene zato što je divno.
Dakle, kao i svakog jutra, porukice za dobro jutro, može kafica, za lep dan.......poruke koje možda izgledaju detinjasto i smešno onima koji ih ne šalju i ne primaju, ali onima, tj. nama, koji ih šaljemo predstavljaju lep gest, lepu misao. Obzirom da smo virtuelni prijatelji, samo koristimo načine da bar tako, virtuelno kažemo nešto lepo. Divno je jutro započeti lepom mišlju o nekom drugom. To govori o nama, o nesebičnosti, o dobroti.
Ovo se sasvim uklapa u moju filozofiju svakodnevnog života. Ja nemam vremena, nikada ga nisam ni imala, za neke velike filozofske misli. Iskrena da budem prema sebi, a onda i prema drugima, nisam taj tip. Ja sam praktičar, realizator sa malo više emocija......ali Bože moj. Pored toga, dodeli mi sudba i osobinu da umem da vidim detalj, delić i da volim slagalice. Umem da vidim i umem da čitam, umem da osećam i umem u tome da uživam.......ah da , jako volim da pravim bilo šta. Moram da vidim, svakoga dana svojih ruku i glave delo. Preplitanje svih tih osobina u telu jednog jarca, celog mog veka, učini mi život zanimljivijim. I ove poruke su delo nekoga kome je stalo, nekog zamišljenog prijatelja, nekog koga samo možeš osetiti i čitati preko ekrana.
Poslah jutros moju fotogafiju moje ruže. Volim fotografiju. Govori o fotografu, naravno ako umeš da je pročitaš.......a ume svako koga zanima fotograf. Zaista je lepa i fotografija i ruža....bar meni.
Kao odgovor, dobih nešto tako lepo, da mi je zastao dah.
U kancelariji sam, malo mirniji dan jer je subota. Piskarala sam neku moju mozgalicu koja mi pade na pamet od jutros, pa rekoh da vidim šta ima novo ovde i vidim poruku. Rano je. Svuda je mir u ovo lepo subotnje letnje jutro. Tišina se razleže ovim tržnim centrom, umiva hodnike i stepeništa. Još se pospano meškolje izlozi butika, ne želeći da se probude........još samo malo. Jedino pekari rade uslužujući starije ranoranioce. I u prehrambenoj radnji još nema gužve. Stižu novine i mleko. Čuje se iz daljine piskav lavež nekog malenog psa koji verovatno negodujući čeka gazdu ispred prodavnice. U tom miru, bez glasova koji se razležu po hodnicima, bez vriske dece i bata malenih nogu, osećam tišinu i kuckam svoje misli. Ne radi mi se. Koristim rano jutro da budem malo sama sa sobom. Tako se najbolje nas dve ispričamo. Nema nikog, kao da sam sama na svetu. Nema butikaša da galame, da se šale i medjusobno prepucavaju. Sedimo samo ja, moj kompjuter i poruka.Kao da znaju, niko ne zove, telefon ćuti, niko ne dolazi........kao da me svi puštaju da uživam. I ja zaista više nisam tu..........u poruci sam, na prelepom mestu. Sretna, smirena, prazne glave......samo osećam i čujem i vidim svu lepotu slike i zvuka. Kupam se u toj milini, zahvalna životu što mi dodeli umeće da odem, da doživim lepo...........a ovo je prelepo.
Slike mi ostaše u oku, još uvek ih vidim. Melodija mi osta u uhu, još uvek je čujem.
Zahvalnost mi osta u srcu........večito će ostati tu.Mora
Dakle, kao i svakog jutra, porukice za dobro jutro, može kafica, za lep dan.......poruke koje možda izgledaju detinjasto i smešno onima koji ih ne šalju i ne primaju, ali onima, tj. nama, koji ih šaljemo predstavljaju lep gest, lepu misao. Obzirom da smo virtuelni prijatelji, samo koristimo načine da bar tako, virtuelno kažemo nešto lepo. Divno je jutro započeti lepom mišlju o nekom drugom. To govori o nama, o nesebičnosti, o dobroti.
Ovo se sasvim uklapa u moju filozofiju svakodnevnog života. Ja nemam vremena, nikada ga nisam ni imala, za neke velike filozofske misli. Iskrena da budem prema sebi, a onda i prema drugima, nisam taj tip. Ja sam praktičar, realizator sa malo više emocija......ali Bože moj. Pored toga, dodeli mi sudba i osobinu da umem da vidim detalj, delić i da volim slagalice. Umem da vidim i umem da čitam, umem da osećam i umem u tome da uživam.......ah da , jako volim da pravim bilo šta. Moram da vidim, svakoga dana svojih ruku i glave delo. Preplitanje svih tih osobina u telu jednog jarca, celog mog veka, učini mi život zanimljivijim. I ove poruke su delo nekoga kome je stalo, nekog zamišljenog prijatelja, nekog koga samo možeš osetiti i čitati preko ekrana.
Poslah jutros moju fotogafiju moje ruže. Volim fotografiju. Govori o fotografu, naravno ako umeš da je pročitaš.......a ume svako koga zanima fotograf. Zaista je lepa i fotografija i ruža....bar meni.
Kao odgovor, dobih nešto tako lepo, da mi je zastao dah.
U kancelariji sam, malo mirniji dan jer je subota. Piskarala sam neku moju mozgalicu koja mi pade na pamet od jutros, pa rekoh da vidim šta ima novo ovde i vidim poruku. Rano je. Svuda je mir u ovo lepo subotnje letnje jutro. Tišina se razleže ovim tržnim centrom, umiva hodnike i stepeništa. Još se pospano meškolje izlozi butika, ne želeći da se probude........još samo malo. Jedino pekari rade uslužujući starije ranoranioce. I u prehrambenoj radnji još nema gužve. Stižu novine i mleko. Čuje se iz daljine piskav lavež nekog malenog psa koji verovatno negodujući čeka gazdu ispred prodavnice. U tom miru, bez glasova koji se razležu po hodnicima, bez vriske dece i bata malenih nogu, osećam tišinu i kuckam svoje misli. Ne radi mi se. Koristim rano jutro da budem malo sama sa sobom. Tako se najbolje nas dve ispričamo. Nema nikog, kao da sam sama na svetu. Nema butikaša da galame, da se šale i medjusobno prepucavaju. Sedimo samo ja, moj kompjuter i poruka.Kao da znaju, niko ne zove, telefon ćuti, niko ne dolazi........kao da me svi puštaju da uživam. I ja zaista više nisam tu..........u poruci sam, na prelepom mestu. Sretna, smirena, prazne glave......samo osećam i čujem i vidim svu lepotu slike i zvuka. Kupam se u toj milini, zahvalna životu što mi dodeli umeće da odem, da doživim lepo...........a ovo je prelepo.
Slike mi ostaše u oku, još uvek ih vidim. Melodija mi osta u uhu, još uvek je čujem.
Zahvalnost mi osta u srcu........večito će ostati tu.Mora
......a posle radimo, pa uživamo, pa radimo.......i tako smo obe zadovoljne. A muziku sam dobila u poruci, pa je ona rešila da napiše par reči o uživanju 
