Porodične kompanije čine 90 odsto kompanija u Srbiji

[KianyRiws]

Kroz projekat koji se provodi od 2009. godine, mnoge naše porodične firme imale su mogućnost da nauče šta je dobro korporativno upravljanje u prvoj etapi kada osnivač upravlja kompanijom, u drugoj kada to čine braća i sestre i trećoj kada kompanija postaje konfederacija rođaka.Upravljanje porodičnom kompanijom samo na prvi pogled jednostavnije je nego upravljanje nekim javnim preduzećem ili nekim drugim privrednim društvom. Porodične kompanije, naročito kada krenu da se razvijaju i angažuju sve veći broj zaposlenih, moraju da poštuju posebna pravila korporativnog upravljanja.Porodične kompanije u Srbiji čine više od 90 odsto svih kompanija, zapošljavaju oko 60 odsto svih zaposlenih i u velikom meri učestvuju u stvaranju društvenog proizvoda u Srbiji. One su , uglavnom, mala i srednja preduzeća i za našu ekonomiju je veoma važno da imaju održiv razvoj.Dobro korporativno upravljanje je važno za razvoj firme, ali i za investitore. Mnoge svetski poznate firme, kao što je, recimo, Fiat u Italiji, nastao je kao porodična firma. Ali, samo 10 do 15 odsto porodičnih firmi preži prvu generaciju (osnivače), drugu (braću i sestre) i nastavi da radi u trećoj kao „konfederacija rodjaka“. To su firme u kojima su rodjački odnosi odvojeni od poslovnih, a ovi vrlo precizno uredjeni . Čak i kod firmi koje od starta brzo rastu, velika opasnost od propadanja preti im ako nemaju dobro upravljanje. Mora se imati u vidu da investitori vole porodične firme i rado ulažu njih, ali samo ako porodično vlasništvo nije veće od 35-40 odsto. Tamo gde je vlasništvo oko 70 odsto takve firme se doživljavaju kao rizične zbog „rodjačkih odnosa“ pa investitori nerado ulaze u poslove sa njima.

Ovaj tekst sam dao da bi videli da nije nikakav bauk poceti vec jednom i napokon raditi za sebe.Svi ti vlasnici porodicnog biznisa su ljudi od krvi i mesa,sa svim svojim manama i slabostima kao bilo ko od nas,koji piskaramo ponesto na ovom forumu.Nisu u pocetku imali dovoljno para za veliki pocetak,pa su angazovali clanove porodice,kako bi ustedeli na platama ( koje bi morali dati radnicima) i ulagali su dalje te su tako, kroz godine rada, sirili se te su poceli zaposljavati i ljude sa strane( van porodice ).Tako su hranili sebe,ali su i obezbedili egzistenciju za druge.Put je dugacak i tezak,ali je na kraju plodonosan i isplativ.