Pa ti kad platiš 100 din platio si 20 din pdv-a.
Znači platio si 20 din skuplje. I misliš da ti je standard veći nego što zaista jeste.
-
- Popularno:
- Srbija u top 10 po kupovini zlata
- Ко је Давор Мацура, власник мењачнице...
- BiH postaje jedina država u Evropi i...
- Mitropolit Metodije odlikovao...
- Ubuduće se neće znati ništa o uzrocima...
- Ђурић: Неистините вести о наводном...
- Šta će biti sa N1?
- Da li studentska lista može biti...
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- Ko je Vučićev poltron No1?
Porez na dodatu vrednost
- Začetnik teme Meliot
- Datum pokretanja
Znači platio si 20 din skuplje. I misliš da ti je standard veći nego što zaista jeste.
bmaxa
Legenda
- Poruka
- 70.808
Објашњавам ти да би платио 20% иовако ионако, јер се порез зарачунава продавцу, не купцу. Но једино у УСА су цене изражене
без ВАТ, па ти се чини да је роба тамо јефтинија...
Ne prodavac plati pdv kad kupi robu, a vrati mu se kad je proda. Ti kao krajnji kupac plaćaš PDV, jer ti ga ne prodaješ dalje. Fora je da krajnji kupac (potrošač) plaća PDV, ovi pre njega ne.
Porez na pomet je postojao pre PDV-a, i isto je bio 20 posto, i postoje porez na dobit i profit (iako su to sinonimi, ne vidim koja je razlika, ali sam ja hteo da pojednostavim da bi ljudi razumeli.
Trgovac kupi jabuku za 10 din, zaračuna svoju trgovačku maržu koja je oko 20 posto, i dobije se konačna cena od 12 din prema potrošaču. Plati ukupan porez (svi mogući) od oko npr 40 posto, to znači plati 0,8 din poreza državi, ostane mu 1,2 dinara zarade.
Gde ti tu vidiš PDV? Ne vidiš ga i ne može kapitalista da izbegava plaćanje PDV (zakonski), odnosno da kupuje jeftinije robu od običnog potrošača.
Porez na pomet je postojao pre PDV-a, i isto je bio 20 posto, i postoje porez na dobit i profit (iako su to sinonimi, ne vidim koja je razlika, ali sam ja hteo da pojednostavim da bi ljudi razumeli.
Trgovac kupi jabuku za 10 din, zaračuna svoju trgovačku maržu koja je oko 20 posto, i dobije se konačna cena od 12 din prema potrošaču. Plati ukupan porez (svi mogući, sve moguće stavke) od oko npr 40 posto, to znači plati 0,8 din poreza državi, ostane mu 1,2 dinara zarade.
Gde ti tu vidiš PDV? Ne vidiš ga i ne može kapitalista da izbegava plaćanje PDV (zakonski), odnosno da kupuje jeftinije robu od običnog potrošača.
- Poruka
- 12.866
Nije bio 20%, nego 17% i plaćao ga je samo onaj koji taj proizvod stavi u promet.
Verovatno su ga pametni ljudi zato i nazvali tako.
Da pojednostaviš da bi ljudi razumeli?
Pa ti prvi ne razumeš koji sve porezi postoje i koja je razlika.
To ti je računica malog Perice.
E, da ne bi obični glupanderi mogli da zahebu državu na tako glup način, uveden je PDV.
Naravno da može i treba da kupuje jeftinije od običnog potrošača.
Kako misliš da oboje kupuju po istoj ceni?
Kupuju od koga?
Si ti čuo za prodaju na veliko ili veleprodaju?
Nisi?
P.S.
Jedan od uslova za pristupanje EU je i uvođenje PDV-a.
Ni to nisi znao?
- Poruka
- 37.740
- Poruka
- 9.385
Svrha poreza upravo i jeste finansiranje države. Tako je svuda u svetu, nismo to mi smislili. PDV je samo oblik poreza, ima i drugih ali je PDV najdominantniji. Prosto nije smišljeno ništa bolje od toga. Za sada. A što se tiče štampanja para, to je probao Sloba i nije se pokazalo dobro. Pojavi se inflacija. Jer da to može tek tako, svi bi štampali pare da budu bogati. Jbg, monetarna ekonomija je dosta kompleksna stvar i ima svoje zakone isto kao i fizika. Prosto nešto kad ne može, onda ne može.
Optimalno štampanje novca, a ne prekomerno. Novac koji nećeš naplatiti od ubiranja PDV-a nadoknadićeš optimalnim štampanjem novca. Tako da nema opasnosti od inflacije, ili ne daj Bože hiperinflacije.
- Poruka
- 9.385
Isto ti dođe. Ako umesto PDV-a naštampaš novac, cene bi otišle isto toliko gore kao i da si platio PDV. Ne možeš ni iz čega da stvoriš vrednost. BDP je takav kakav jeste, to nam je što nam je.
Nije baš tako nisi pročitao šta sam pisao pre.
- Poruka
- 9.385
Video sam. Evo ti primer: nešto košta 1200 din. Tu je uračunat i PDV. I onda ti kažeš da se ukine PDV i da to košta 1000 din. Ok, neka bude tako. Artikal košta 1000 din. I onda država naštampa novac u iznosu koliko je bio prihod od PDV-a. I kad taj novac uđe u opticaj, dobije se inflacija i ovaj prodavac podigne cenu sa 1000 na 1200. Tako da dođeš na isto. Poenta priče je, ne možeš da stvoriš novu vrednost ni iz čega.
Nema inflacije jer bi tražnja ostala ista. Ograničiš trgovačke marže. Na maksimum 30 posto na primer.
- Poruka
- 9.385
Ne bi bila ista. Jer kad bi naštampao toliki novac, povećao bi tražnju. Svako štampanje novca povećava tražnju.
Novac koji država ne bi naplatila od PDV-a bi se odštampao, u društvu bi bila ista količina novca, tako da se ne bi pojavio efekat tražnje. Ostaje ista količina novca. O tome se radi. Tražnja bi se javila ako bi odštampao više novca i taj isti novac pustio u opticaj.
- Poruka
- 9.385
Pa ako si naštampao novac, to ide u cirkulaciju, nećeš sigurno da ga držiš u čarapama. I svi prihodi od poreza idu odma u potrošnju (plate radnicima državnih službi, za infrastrukturu...).
Pa isti đavo da li si naplatio porez kroz pdv ili naštampao novac. Ista je količina novca. Sto puta ti ponavljam a ti po svome.
- Poruka
- 9.385
Nije ista količina novca. PDV uzimaš od drugih, ništa se ne povećava, to je samo preraspodela. Ako štampaš, onda si povećao količinu novca. A ponuda ostala ista. I eto inflacije.
- Poruka
- 12.866
Ponovi još jedno hiljadu puta, možda stvarno i postane tako.
Kako može da bude ista količina novca ako štampaš pare?
A štampanje novca bez pokrića ne utiče na inflaciju?
Eh, da je Milošević imao tebe za savetnika...
Imaš proizvod od 1000 din, plus pdv 200 din jednako 1200 din. Skineš pdv 200 din ostajete ti 1000 din, naštampaš 200 din ukupno 1200 din. Ja vidim istu količinu novca.
- Poruka
- 9.385
Nisi to dobro izračunao. Imaš proizvod od 1000 din, plus pdv 200 din jednako 1200 din. Skineš pdv 200 din ostajete ti 1000 din i tih 200, naštampaš 200 din ukupno 1400 din.
Kad skineš pdv kaki da kažem poveš novac iz opticaja. Ispada 1200 din opet.
