Poreklom iz Sibira, Saša je kreirao "Lepotu" inspirisan Novim Sadom

[dlugomir]

Da, on jeste iz Rusije, ali ne, nije tajkun ili IT menadžer. U Novi Sad je došao umetnik i to je veoma lepo.

Mrak – bukvalni, u tišini – relativnoj, u kojima nema straha, samo radoznalosti i hrabrosti – koje se smenjuju, ispresecanih pojem ptica u daljini, mirisom vlažne zemlje – koja memlom doziva i zvukom kapi, koje u ravnomernim razmacima padaju na zemlju, stvarajući sitne potoke, koji pod stopalima žubore. Kako mrak odmiče, svetlost se pomalja, izvire iz dubine tmine zatomljenih misli onoga koji koracima cipele guli.

Pružene ruke zovu napred, još korak, dva, tri... Prepreka možeš biti samo ti... Ako hodač hrli i pazi, ostaje čvrsto na stazi...

A onda, u središtu svetlosti, koja pred širom zatvorenim očima plamti – katarzični mir. Dok pogled na tu lepotu trajanja prolaznosti pred nama puca, potoci slanih kapi niz lice neobuzdano teku. Epifanijsko iskustvo – imerzivni i delikatni, u neku ruku pomalo kjubrikovski "eyes wide shut" doživljaj...

Tako bi se nekako mogao opisati performans "Beauty", koji – jedan na jedan – na jednoj fantazmagoričnoj koti Petrovaradinske tvrđave, izvodi njegov kreator Saša Hromov. Reditelj po obrazovanju, ali i glumac, performer i scenarista, Hromov se školovao na prestižnoj sanktpeterburškoj Akademiji pozorišnih umetnosti. Po ocu je Rus, a po majci – Ukrajinac, dakle "nezgodna" – pola/pola kombinacija, za svaku geografiju kad u njoj uzavri pitanje teritorija...

Mrak – bukvalni, u tišini – relativnoj, u kojima nema straha, samo radoznalosti i hrabrosti – koje se smenjuju, ispresecanih pojem ptica u daljini, mirisom vlažne zemlje – koja memlom doziva i zvukom kapi, koje u ravnomernim razmacima padaju na zemlju, stvarajući sitne potoke, koji pod stopalima žubore. Kako mrak odmiče, svetlost se pomalja, izvire iz dubine tmine zatomljenih misli onoga koji koracima cipele guli.

Pružene ruke zovu napred, još korak, dva, tri... Prepreka možeš biti samo ti... Ako hodač hrli i pazi, ostaje čvrsto na stazi...

A onda, u središtu svetlosti, koja pred širom zatvorenim očima plamti – katarzični mir. Dok pogled na tu lepotu trajanja prolaznosti pred nama puca, potoci slanih kapi niz lice neobuzdano teku. Epifanijsko iskustvo – imerzivni i delikatni, u neku ruku pomalo kjubrikovski "eyes wide shut" doživljaj...

Tako bi se nekako mogao opisati performans "Beauty", koji – jedan na jedan – na jednoj fantazmagoričnoj koti Petrovaradinske tvrđave, izvodi njegov kreator Saša Hromov. Reditelj po obrazovanju, ali i glumac, performer i scenarista, Hromov se školovao na prestižnoj sanktpeterburškoj Akademiji pozorišnih umetnosti. Po ocu je Rus, a po majci – Ukrajinac, dakle "nezgodna" – pola/pola kombinacija, za svaku geografiju kad u njoj uzavri pitanje teritorija...

 

[dlugomir]

Komšijaaaa...

Hromov je i Novosađanin od pre dve godine, svom dušom Detelinarac, ambasador svih njenih urbanih i kulturnih legendi, svih njenih mirisa i zvukova. Obožava, kaže, kad mu u detelinarskoj pekari viknu: "Komšijaaaa...!". Oseća se tada dobro, prigrljenim.

Kao i mnoge druge radoznale duše, Saša je poput "Lutalice iznad mora magle" sa čuvene slike Kaspara Davida Fridriha, a počeci te njegove vagabundije sežu možda još iz detinjstva, koje počinje u Sibiru:

– Rođen sam u poslednjoj godini postojanja SSSR-a, u Krasnojarsku, milionskom gradu, koji se nalazi usred Rusije, u Sibiru. Otac je imao privatno lutkarsko pozorište, u kojem je igrala i moja majka, pa sam tako odmalena zadojen teatrom. Otac je radio sve: napisao bi tekst, muziku, skicirao lutke, potom ih sam izrađivao, a onda bi predstave izvodio sa svojim prijateljima-glumcima. Od toga smo živeli. Kada su se roditelji razveli, majka je ostala u pozorištu, a otac je otišao u Državno lutkarsko pozorište, gde i danas radi. Tamo je odgovoran za izbor muzike, traženje autorskih prava, ako nešto treba da se snimi na radiju... Osamdesetih godina prošlog veka otac je imao i rok bend u kojem je svirao, a posle je radio i u video klubu, tada mi je otkrio fantastični srpski film "Ko to tamo peva", koji jako volim – kaže u dahu Saša Hromov.
https://www.mojnovisad.com/moj-grad...ao-lepotu-inspirisan-novim-sadom-id69836.html

Ipak nije otišao ''Zaaa Beograd''. On je tu, naš novi Novosađanin. Imate u tekstu dalje o njegovom životu i umetnosti. Zar nije lepo što su sa nama i Rusi koji nisu baš onako klasični?

 

[Mstislav]

Ovakvi Rusi su uvek dobrodosli. Pristojni i sa postovanjem prema gradu i drzavi u kojima zive.

 

[dlugomir]

Ovo je inače taj čovek

Kao da sam ga negde i video.