To su bas jako niske dioptrije, verovatno ih ima svako drugo dete, i ja bih da sam na tvom mesto za sada izbegavala da dete maltretriram nisenjem
naocari,a kad bude malo stariji ( 15.-16 godina) onda ce i sam znati kako se oseca i da li mu je potrebno" pomagalo" za vid.
Док не буде старији, морам му помоћи да научи да гледа.
Читам много о овоме, у међувремену сам много и разумео, бар тако мислим, гледање је процес самоучења, нажалост мало дете не може нико да учи да гледа, дете кад се роди располаже апаратом, али не види, не зна да користи апарат и нема развијене центре у мозгу који уствари виде, тачније обрађују информације примљене од стране очног апарата.
Вид се дакле учи, од рођења, мозак мало по мало учи да шаље команде оку, рецимо аха, ово мрда, промени фокус на ту даљину да бих могао да видим јасно шта је то итд..
Е сад, негде у том процесу дође до грешке, ја сам се рецимо јежио кад сам читао да родитељи одведу дете код лекара јер су видели да му око мало бежи, а лекар констатује да је вид на том оку свега 20%, да је диоптрија -6, и да и са корекцијом (наочарима на том оку) вид не премашује 30% јер је центар за вид то око искључио због контрадикторних информација узрокованих бежањем тог ока.
Ово је проузроковало да се центри за вид који се односе на то око нису развили , а ако дете има више од 5 или 6 година касно је, јер се вид и мождани центри развијају пре тога.
Дакле, довољно је да у том ланцу, око као апарат, мишићи који га усмеравају, нерви, крвни судови итд, довољно је да нешто закаже па да се деси проблем.
Е сад, кажу да превише гледања на близину "закључава" око, тачније цилијарни мишић, који остаје згрчен и кад нема стимуланса (као и сваки други мишић), и онда се јавља кратковидост.
Има ту још пуно тога, неки тврде да се кратковидост дели на тзв. псеудократковидост, која се јавља баш како сам описао, кад се због претераног гледања на близину згрчи цилијарни мишић, и на праву кратковидост, која је уствари узрокована претераним растом очне јабучице и издуживањем са задње стране.
Ово око издуживања очне јабучице је по мени непотпуно објашњење, из разлога што за правилан фокус слике на макулу није битна само дужина очне јабучице, већ се њена дужина може посматрати само у односу на преломну моћ рожњаче.
Да би било јасније, ради се о преламању светлости и застору. Ако имамо сочиво које јако прелама светлост, онда нам застор иза сочива мора бити ближе (аналогоно, јабучица треба да буде краћа), а ако је преламање сочива мање, јабучица треба да буде дужа.
Дакле, по овоме је јасно да све треба да буде упарено да би ок осавршено функционисало, а да би то било тако, потребно је од раног детињства око користити на прави начин...
Још сао кад бих био сигуран који начин је прави. У сваком случају, вежбаћемо, учићу дете, па ћемо да видимо.
Да, још нешто сам заборавио, прочитао сам негде да бар два сата пре спавања не треба гледати ни ТВ ни рачунар. Синуло ми је зашто је то добар савет. Око се адаптира, "закључава" на дистанцу и услове ТВ-а и рачунара, и тако се одлази на спавање, дакле пре спавања би обавезно требало "откључати" око гледањем у даљину и фокусом на далеке објекте.
Лакше рећи него учинити у граду.
И има још једна ствар, пар ликова пропагирају коришћење тзв. антитерапије, тачније коришћење плус наочара код малих минус диоптрија, и малих минус наочара код великих минус диоптрија, на овај начин, како они кажу, удаљавају "свет" од ока (заиста, плус наочаре удаљавају блиске објекте, рецимо диоптрија +3 чини да лик предмета удаљеног 30cm буде 1m) чиме иницирају реверзибилан процес процесу који је довео до кратковидости,
Али ајде сад ти примени тако нешто на своме детету, да сам ја у питању не бих се двоумио, али ово се не усуђујем..
И тако, има ту још много тога, стално сазнајем и схватам све више, спреман сам на дугу борбу...
