Sava Ivanic
Početnik
- Poruka
- 5
POPLAVE
Fijasko fundamentalnih i inženjerskih nauka
Čovek je previše slab da bi mogao da savlada prirodu. Njegova jedina šansa je da živi u skladu sa njenim zakonima. Nedavne poplave su idealan primer za to. Od nastanka Zemlje, priroda je odredila kuda će da teku: podvodne i nadvodne vode a kuda prekomerne padavine. čovek na tom planu ne može ništad da uradi, sem da svoje potrebe prilagodi prirodnim zakonima. A šta mi radimo? Mi svoje potrebe stavljano ispred potreba prirode, trpimo posledice, ponavljamo iste greške, večito kukakamo i stalno nam je neko drugi kriv.
Napustili smo brdska i naseli plodna ali plavna područja. Potsticaj za to je dala Država, proširivanjem urbanih sredina i izgradnjom industrijskih postrojenja. Neadekvatnom izgradnjom: puteva, mostova, veštačkih jezera, nasipa na tom području. Posledice su očigledne i dramatične ali ih niko ovako ne vidi, svi krive nenormalne padavine. Pa kiša mora da pada, koliko? To ne određuje čovek već priroda. Što pre to shvatimo, lakše će mo savladati taj problem.
Samom izgradnjom pomenutih objekata, narušeni su plavni tokovi, koje je "izgradila priroda za svoje potrebe." Prilikom ekstremnih padavina, oni koče normalni protok vode, dižu njen nivo i izazivaju poplave. Tokovi reka u takvim uslovima nisu u stanju da prime toliku količinu vode jer nisu za to ni predviđene. Za takve prilike, priroda je predvidela plavno područje. Međutim, čovek je na njemu podigao objekte za svoje potrebe, prema svojoj meri, ne vodeći računa o potrebama prirode. Time je ravnoteža izgubljena, posledice su poznate.
Ne može čovek da gradi puteve preko plavnih površina, koji će zaustavljati protok vode u ekstremnim uslovima. Da gradi mostove koji ne mogu da propuste adekvatnu količinu vode, a često se zapuše pa umesto da imaju funciju propusta, oni postaju brane. Ne može za pucanje brana i nasipa na veštačkim jezerima da bude kriv veliki dotok vode već loše projektovanje. Odvodni kanali su posebna priča. Nije jasno zašto se oni projektuju i izgrađuju ako se u napred zna da ih niko neđe održavati. Oni i onako narušavaju prirodne tokove pa ako nisu u funkciji, onda je to narušavanje još veće. Govoriti o klizištima može se samo u kontekstu predhodnog, jer ona su u 99% sličajeva posledica narušavanja prirodnih vodotokova, mogu biti i prirodna ali su onda samo njena neophodna korekcija i ne izazivzju neke veće štete.
Kolubara je poplavila Obrenovac, jer nije više kriva, kakva je bila u vreme Kolubarske bitke.
Plavna područja su idealna za poljoprivredu. Međutim, neke kulture na njima ne mogu da se neguju upravo zbog poplava. To poljoprivrednici veoma dobro znaju. Ipak, mnogi se odlučuju na to svesni rizika kojim se izlažu. U vezi sa predhodnim, naročiti proplem izazivaju plastenici. Oni za poljoprivrednika pretstavljaju uslov visoke produktivnosti ali za vodoprivredu u kriznim uslovima, pretstavljaju problem, kao i svaki objekt na plavnom podruju, zaustavljaju normalan protok vode. U tom slučaju, za vreme velikih padavina oni doprinose povećanju nivoa vode a vlasnik nema nikakve koristi od njih, Zbog toga i o plastenicima treba voditi računa kad se govori o poplavama.
Na osnovu napred iznetog, može se zaključiti da poplave u našoj zemlji i sve posledice koje idu uz njih, pretstavljaju ogroman fijasko fundamentalnih i inžinjerskih nauka, jer nisu u stanju da usklade potrebe čoveka sa prirodnim zakonima na obostranu korist.
Prof, dr Sava Ivanić.
Fijasko fundamentalnih i inženjerskih nauka
Čovek je previše slab da bi mogao da savlada prirodu. Njegova jedina šansa je da živi u skladu sa njenim zakonima. Nedavne poplave su idealan primer za to. Od nastanka Zemlje, priroda je odredila kuda će da teku: podvodne i nadvodne vode a kuda prekomerne padavine. čovek na tom planu ne može ništad da uradi, sem da svoje potrebe prilagodi prirodnim zakonima. A šta mi radimo? Mi svoje potrebe stavljano ispred potreba prirode, trpimo posledice, ponavljamo iste greške, večito kukakamo i stalno nam je neko drugi kriv.
Napustili smo brdska i naseli plodna ali plavna područja. Potsticaj za to je dala Država, proširivanjem urbanih sredina i izgradnjom industrijskih postrojenja. Neadekvatnom izgradnjom: puteva, mostova, veštačkih jezera, nasipa na tom području. Posledice su očigledne i dramatične ali ih niko ovako ne vidi, svi krive nenormalne padavine. Pa kiša mora da pada, koliko? To ne određuje čovek već priroda. Što pre to shvatimo, lakše će mo savladati taj problem.
Samom izgradnjom pomenutih objekata, narušeni su plavni tokovi, koje je "izgradila priroda za svoje potrebe." Prilikom ekstremnih padavina, oni koče normalni protok vode, dižu njen nivo i izazivaju poplave. Tokovi reka u takvim uslovima nisu u stanju da prime toliku količinu vode jer nisu za to ni predviđene. Za takve prilike, priroda je predvidela plavno područje. Međutim, čovek je na njemu podigao objekte za svoje potrebe, prema svojoj meri, ne vodeći računa o potrebama prirode. Time je ravnoteža izgubljena, posledice su poznate.
Ne može čovek da gradi puteve preko plavnih površina, koji će zaustavljati protok vode u ekstremnim uslovima. Da gradi mostove koji ne mogu da propuste adekvatnu količinu vode, a često se zapuše pa umesto da imaju funciju propusta, oni postaju brane. Ne može za pucanje brana i nasipa na veštačkim jezerima da bude kriv veliki dotok vode već loše projektovanje. Odvodni kanali su posebna priča. Nije jasno zašto se oni projektuju i izgrađuju ako se u napred zna da ih niko neđe održavati. Oni i onako narušavaju prirodne tokove pa ako nisu u funkciji, onda je to narušavanje još veće. Govoriti o klizištima može se samo u kontekstu predhodnog, jer ona su u 99% sličajeva posledica narušavanja prirodnih vodotokova, mogu biti i prirodna ali su onda samo njena neophodna korekcija i ne izazivzju neke veće štete.
Kolubara je poplavila Obrenovac, jer nije više kriva, kakva je bila u vreme Kolubarske bitke.
Plavna područja su idealna za poljoprivredu. Međutim, neke kulture na njima ne mogu da se neguju upravo zbog poplava. To poljoprivrednici veoma dobro znaju. Ipak, mnogi se odlučuju na to svesni rizika kojim se izlažu. U vezi sa predhodnim, naročiti proplem izazivaju plastenici. Oni za poljoprivrednika pretstavljaju uslov visoke produktivnosti ali za vodoprivredu u kriznim uslovima, pretstavljaju problem, kao i svaki objekt na plavnom podruju, zaustavljaju normalan protok vode. U tom slučaju, za vreme velikih padavina oni doprinose povećanju nivoa vode a vlasnik nema nikakve koristi od njih, Zbog toga i o plastenicima treba voditi računa kad se govori o poplavama.
Na osnovu napred iznetog, može se zaključiti da poplave u našoj zemlji i sve posledice koje idu uz njih, pretstavljaju ogroman fijasko fundamentalnih i inžinjerskih nauka, jer nisu u stanju da usklade potrebe čoveka sa prirodnim zakonima na obostranu korist.
Prof, dr Sava Ivanić.
