Pa dalja rasprava jest' besmislena za temu. Ali htela bih još jednom da objasnim to.
Pročitao brat onaj moj post i rekao mi da na temi svi postuju sa predrasudama i ja ga upitam kakva, bre, predrasuda, kaže da je predrasuda što mislim da je ljubav prema Bogu samoljublje. Ali možda jesam ostala nedorečena.
Prvo, ne znam zašto doživljavaš samoljublje kao uvredu i to u toj meri, pa za tog popa koji je ceo život posvetio s a m o o č i š ć e nj u. Slobodno natukni bolji izraz, nije problem.
Na forumu, čast retkim izuzecima, postuju o veri ljudi koji uvek nastupaju sa jednim jedinstvenim guru stavom: "Ja sada razumem nešto što ti ne razumeš, ja prihvatam ono što ti nisi uspeo/la prihvatiti i vidim nešto što ti ne vidiš. Svi ostali koji vide to nešto su isto kvalitetni ljudi kao ja, istome teže i istom se nadaju, tako da ću njih da biram za prijatelje, i "pomoz' Bog" će da bude signal za moj izbor automehaničara i zubara. Ti, koji to nešto nisi uspeo da tobož iščupaš iz sebe, ti koji nemaš poštovanja prema mojim odricanjima (koja su, uzgred, stvar mog izbora), ti moraš biti na neki, bar neki način niže biće, ako sada nisi videćemo se na Nebesima..."
JER ti ljudi su bolji. Zaboga miloga, sam si rekao.
Naime::: Vera ih je, po njihovom LIČNOM mišljenju učinila boljim ljudima, iako će uljudno odbiti da se porede i da unižavaju druge ljude, makar ti ljudi bili i nevernici, ipak postoji određen razlog zašto su istrajni u svojim molitvama.
Ali na stranu sve to, jer u svakom slučaju postoji izuzetak. Evo, poznajem jednog.
Činjenica je da se svi vernici nadaju raju. Da će jednog dana, slikovito, oni nas držati za ruku kada budemo hodili ka nebeskim vratima, njihovim slikovitim rečnikom, tj. blago ironično jer je to jače od mene: oni imaju večnost da uživaju i samo 70-ak godina da budu smerni ljudi. Njihova dobrota suštinski ne dolazi iz srca već iz nade za nagradom.
I naravno da postoji masa vernika koji su istinski dobri ljudi, ali ona dobrota koja je njih formirala kao vernike nije nesebična već je posledica čistog samoljublja.
I, još nešto - to je krajnje ljudska osobina koju ne osuđujem. Manekeni, egomanijaci i ostali su samo ekstremni slučajevi.
Jednom je bila tema u kojoj su se, mislim, baš svi složili sa time da od čoveka nema sebičnijeg stvora. Slobodna volja je faktor koji nam je uslovio tu sebičnost i osudio nas na nju zauvek.
No, ako bismo birali, radije bismo bili sebični nego da nemamo slobodnu volju, zar ne? I to je u redu.
Uzmimo primer, jedan od hiljadu: zaljubiš se, voliš tu osobu i tvrdiš da je voliš više od sebe. Menjaš svoj život za njen, nekako, nekom igrom slučaja odlučuješ da umesto nje umreš ti. Zato što je toliko voliš da ti je tvoj život manje bitan od njenog? Da. Ali, u suštini, zato što svoj život ne možeš da zamisliš bez nje. I slobodna volja nam daje pravo da svoj život manje cenimo nego što on zaslužuje, ali i dalje je svaki izbor naš i zbog nas, da bi nama na neki način bilo dobro/bolje, danas ili sutra. Da bismo na neki način zadovoljili neku svoju potrebu u nekom momentu. Postoji, doduše, razlika između stepena sebičnosti, ali to je baš tema za sebe.
A taj isposnik je uredio svoj život tako da primi što veću nagradu kada ode, niko drugi nema ništa od njegovog posta. Tako funkcioniše ljudska svest i time Crkva manipuliše oduvek. Nagradom.
Nikada mi neće biti jasno zašto ljudi teže da sami sebi vežu ruke i zatvore oči.
Moja ljubav prema Bogu morala bi biti toliko čista da u njoj ne bi bilo trunke nade niti iščekivanja. Toliko savršena nisam, zato biram da bar ne lažem sebe.
Ako kažem da je pop samoljubiv ne pokušavam da ga kritikujem, vređam ili da mu prišivam osobinu koju sama nemam. Samo pokušavam da ukažem na to da njegov izbor života meni ništa ne znači, ali njemu znači, i da sve što radi radi zbog samog sebe. I da u tome, opet, nema ništa loše. Svojstvo je krajnje ljudsko i trebalo bi ga kao takvo prihvatiti.
I popovi su grešnici i, izvin'te, vaš post, dnevni rituali i stavovi vas u mojim očima ne čine boljim ljudima (niti gorim) od Seke Aleksić, Madone ili Branka Kockice. To je vaša stvar. Stvar vaše želje da u očima vašeg Boga budete veći ljudi. I to je sve.
