Nakon 20 i nešto godina braka, kad ljubav smrša kao sušna glista, a libido ode natrag, duboko u penis, u vaginu; muškarac se zamisli, žena se zamisli kako sve to skupa razdrndati, osvežiti, raskupusati pa na salatu složiti. Tako kaže moja supruga, a ja kažem isto. Realni smo ljudi. Ona je vaspitačica u vrtiću, a ja sam domar na beogradskom aerodromu Nikola Tesla; popravljam razlabavljene šarke na vratima aviona i slične baljezgarije. Nije nešto, ali živi se. Imamo dvoje dece, šestogodišnjeg dečaka i petnaestogodišnju kćer.
Zapravo sam ja prvi bio taj koji je predložio da obnovimo bračni zavet. To mi se činilo najbrže i najefikasnije; ponovo osetiti ono uzbuđenje, lahor u venčanici mladenke i rižu u vlastitoj kosi, sada već proređenoj. Ugovorili smo sastanak sa sveštenikom koji nas je podržao u našoj nameri kazavši kako sve više vernika pribegava obnovi zaveta, premda je Crkva u početku bila protiv toga, s obzirom da Bog venčava samo jednom... Trebali smo još samo u crkveni ured doneti potrebne potvrde i dokumente pa se posvetiti organizaciji veselog događaja.
No, ispostavilo se kako moja supruga ima jednu potvrdu koja je meni nedostajala; priznanicu o ponovnom rađanju.
"Crkva doista ne venčava dvaput", objasnio je sveštenik, "Ali ako je neko prošao proces ponovnog rađanja, onda mu tu obnovu bračnog zaveta računamo kao prvo venčanje, razumete?"
Supruga je bila ljuta. Mislila je da sam ja to obavio dok je ona bila na sportskim susretima vaspitača u Boru, tamo neke davne godine... Možda sam joj čak i natuknuo nešto u tom smislu... Jer, da budem iskren, uvek sam se bojao tog ponovnog rađanja, premda su me svi uveravali kako je to formalnost. Priznajem, dva puta sam u poslednjih dvadeset godina zastao pred vratima klinike; nešto mi nije dalo da uđem. Šta, ne znam ni sam...
Sad nisam imao kud. Supruga mi je dala ultimatum; ako ne obavim tu formalnost, kako je rekla, ona će razmisliti o proteklih 20 godina braka, kao i o svim nadolazećim godinama. Tako je rekla.
Moja mi je doktorka napisala uputnicu. Morao sam je iskoristiti u sledećih sedam dana. Ja sam, naravno, čekao do poslednjeg dana. Petak poslepodne. Bolnica simboličnog naziva "Golgota" bila je jedina te vrste u gradu. U unutrašnjem džepu jakne nosio sam knjigu, ali, začudo, u čekaonici nije bilo nikoga. Valjda su svi već otišli na vikend, imaju oni vremena da se ponovno rode, ima vremena za sve osim za mene. Odlučio sam sesti i sačekati da se pojavi neko od osoblja, ali nisam stigao; doktorica je otvorila vrata, rekla nešto tipa "oho" i glavom mi dala znak da uđem. Sestra je uzela moju uputnicu i zdravstvenu knjižicu, izvadila neke formulare koje sam potpisao bez suvišnog čitanja. Uputio sam se u salu za rađanje od koje su me delila dvoja vrata. Između ta dvoja vrata bila je malena garderoba; počeo sam se svlačiti, ali doktorka mi je rekla:
"Ne budalite, samo uđite unutra."
Otvorio sam svetlozelena vrata i ušao u slabo osvetljenu prostoriju. Doktorica je ušla za mnom, sela za sto na drugom kraju prostorije i počela nešto pisati. Čekao sam. Napisala je šta je htela. Udarila pečat i rekla:
"To je to, možete ići."
"...?"
"Sve je gotovo, obavili ste ponovno rađanje prolaskom kroz ova vrata. Evo vaše potvrde."
Nisam mogao verovati. Osećao sam težinu kako se odvaja od mene i lebdi svuda po sobi. Rukovao sam se s doktorkom i krenuo van. Otvorio sam vrata, ali s druge strane je bio zid jednake svetlozelene boje.
"Vi ste stvarno pod stresom", rekla je doktorka, "Otvorili ste vrata od ormara. Prava vrata su levo."
Uzdahnuo sam i otvorio prava vrata, prošao kroz malenu garderobu, otvorio druga vrata i... umesto da se nađem u sobi u kojoj sestra prima pacijente, opet sam bio kod doktorke, u rađaoni.
"Sedite", rekla je, "Ovo se događa u 2-3% slučajeva. Moraćete neko vreme provesti ovde."
"Zar nisam prošao? Imam potvrdu."
"Ne vredi vam potvrda ako niste u stanju izaći u Svet i stvarno se ponovno roditi. To potraje nekih nedelju-dve, možda i duže. Na kraju svi nađu vrata. Gotovo svi. Ali samo su dva pacijenta od početka primene ove procedure još uvek tu kod nas."
"Gde?"
"Nije bitno, brzo ćete upoznati celi kompleks."
"Kompleks?"
"Da, imamo skriveni podzemni Kompleks", rekla je, "A sada bi trebali obaviti ultrazvuk. Ova vrata..."
Ona svetlozelena vrata kao da su se pojavila 50 centimetara ulevo od svog nekadašnjeg mesta.
"Ultrazvuk? Kakvog to ima smisla?"
"Kad se rodite, onda postavljajte pitanja. Idemo."
.
))
