PONOC JE

Ponocna jadikovka

Nema okova
jacih od tvoje
bezmilosti
u koje bih srce svoje
da okujem i cutim.
Gde su ledeni bregovi
da nadanja
da jadanja
zauvek vecnosti
beline
predam?
Il' da se ne dam?
Pokazi mi
gde tisina jeci
pod snagom tvojih reci
tamo da odem
tamo ostanem
istina postanem.
Ti si putokaze
postavio
duge u crno zavio
nestao
u pesku pustinje
moga oka.
Tugo duboka.
Ko ti je kap vina
na usne stavio
ko te je zivog gutao
ko te je
stegama stiskao
a ti cutao?
Za koga si se
u snovima
snazan borio
kome si pesme govorio
zasto si odjednom prestao i
nestao?
Zalud su svitanja
kad nikome i nikada
snena pitanja
ne postavljas
kad zurno koracas
mrakom
i ostavljas.
Kojoj si gori
moje ime dao
strmoglavio se
pao
u ponor proslosti,
nistavila?
Jesu li ti
da sam umrla
jata kukavica
javila?
Postani sunce
Suncu na ponos
i zrak nad grobom
mojim.
Gde si hrabrosti
ociju cednih?
Smrti se vise
ja
ne bojim.

Slovenska
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top