Zaigraju se onako, bez razloga
osete iznenadnu radost, osmeh,
na lice posade, iz sjaja onog u oku
puno je iskrica tajnih, ali vidljivih
sagovorniku, i pita se on:
„Odkud sad to, takvo raspoloženje?“
Desi se da suza onako krene niz obraz,
klizi kao dan oblačan, namrači čelo,
oku uzme sjaj, u grlu jecaj prigušen,
opet sve to, bez povoda, vidljivog
sagovorniku, i pitanje isto postavlja:
„Odkud sad to, takvo raspoloženje?“
Živi ono u nama, u mislima, a one pritaje se,
potiskuju jače slabije, zapravo iste su snage,
desi se da cilju krenu, u uskom prolazu
upletu se, izmešaju osećanja, i te suze od tuge,
možda od sreće, ostaju tajna u mislima i nema
odgovra, a ono, kakvo god raspoloženje da jeste,
isto pitanje sagovornik postavlja, dok odgovor, nem je.
osete iznenadnu radost, osmeh,
na lice posade, iz sjaja onog u oku
puno je iskrica tajnih, ali vidljivih
sagovorniku, i pita se on:
„Odkud sad to, takvo raspoloženje?“
Desi se da suza onako krene niz obraz,
klizi kao dan oblačan, namrači čelo,
oku uzme sjaj, u grlu jecaj prigušen,
opet sve to, bez povoda, vidljivog
sagovorniku, i pitanje isto postavlja:
„Odkud sad to, takvo raspoloženje?“
Živi ono u nama, u mislima, a one pritaje se,
potiskuju jače slabije, zapravo iste su snage,
desi se da cilju krenu, u uskom prolazu
upletu se, izmešaju osećanja, i te suze od tuge,
možda od sreće, ostaju tajna u mislima i nema
odgovra, a ono, kakvo god raspoloženje da jeste,
isto pitanje sagovornik postavlja, dok odgovor, nem je.