Понекад...

Пожелим да те сретнем...
У пролазу...
Да ми се осмехнеш очима...
И да ме, као, не гледаш...
А ја застанем...
И нестанем...
С осмехом...
Јер...
Знам да ћеш да ме памтиш...
И после 9 корака...

А знам да и ти знаш...
Да те се не морам сетити...
Јер си ми увек у мислима...

 

[Romanticus]

druze...lepo..

 

[Dijenek]

Знам да ово звучи уобичајено али...
Хвала ти на коментару и труду да прочиташ моје редове...

 

[gagili48]

Nije uobicajeno nego zaista lepo receno...Bravo...

 

[Dijenek]

Хвала и теби...