Ponekad, zaboravim ko sam,
Bore se u meni
mali čovek
i divlja zver,
naizmenično
nadmudruju se i prestiću,
ogledaju se i prepliću,
voda i nebo,
čovek postavlja pravila,
zver ih krši.
Ponekad, zaboravim gde mi je mesto,
A onda se krijem iza ljuljajućih zavesa lažnog mira,
sa maskom ravnodušnosti,
Ignorišem opominjajući zvuk koji tupo udara o zidove mojih moždanih ćelija,
željan da preraste u oluju.
Ponekad, zavolim naivno,
Nestašna igra rečima,
i pepeljara puna zgnječenih pokušaja,
loši pokušaji da se potisnu misli i izbegne očajanje,
nestati iz sopstvenog Ja
u maglovitoj aluziji rasutih nada.
Ponekad, poželim da opet verujem,
Lako je,
podići zidove,
zatvoriti vrata,
osmehnuti se (samo ako su oči dobro skrivene)
i prevariti sve oko sebe, i one, tamo negde..
Ali možeš li samog sebe?
Ponekad, zaboravim ko sam,
Ponovo sam nasela,
Ponekad, zaboravim gde mi je mesto,
Ponovo sam verovala,
Zaletela se,
I pala.
Bore se u meni
mali čovek
i divlja zver,
naizmenično
nadmudruju se i prestiću,
ogledaju se i prepliću,
voda i nebo,
čovek postavlja pravila,
zver ih krši.
Ponekad, zaboravim gde mi je mesto,
A onda se krijem iza ljuljajućih zavesa lažnog mira,
sa maskom ravnodušnosti,
Ignorišem opominjajući zvuk koji tupo udara o zidove mojih moždanih ćelija,
željan da preraste u oluju.
Ponekad, zavolim naivno,
Nestašna igra rečima,
i pepeljara puna zgnječenih pokušaja,
loši pokušaji da se potisnu misli i izbegne očajanje,
nestati iz sopstvenog Ja
u maglovitoj aluziji rasutih nada.
Ponekad, poželim da opet verujem,
Lako je,
podići zidove,
zatvoriti vrata,
osmehnuti se (samo ako su oči dobro skrivene)
i prevariti sve oko sebe, i one, tamo negde..
Ali možeš li samog sebe?
Ponekad, zaboravim ko sam,
Ponovo sam nasela,
Ponekad, zaboravim gde mi je mesto,
Ponovo sam verovala,
Zaletela se,
I pala.
Poslednja izmena:
