Ponekad je neophodno boriti se s Bogom. Svako ljudsko biće, u jednom trenutku, vidi kako mu neka nesreća prolazi kroz život... Bog izaziva čoveka da mu se suprotstavi i da odgovori na Njegovo pitanje: »Zašto si se tako grčevito uhvatio za jedan život koji je toliko kratak i ispunjen patnjom? Koji je smisao tvoje borbe?
Tada se covek, koji ne ume da odgovori na to pitanje, miri sa sudbinom.
Neki drugi, pak, koji traga za smislom života, zaključuje da je Bog bio nepravedan, i počinje da izaziva svoju sudbinu. U tom trenutku, s neba se spusta drugi oganj-ne onaj koji ubija, već onaj što razara bedeme, i pruža svakom ljudskom biću njegove prave mogućnosti.
Kukavice nikad ne dopuste da njihovo srce zapali ta vatra-jedino žele da se novo stanje što pre vrati na pređašnje, da bi mogli da nastave da žive i razmišljaju na onaj način na koji su navikli.
Oni hrabri međutim, spaljuju sve što je staro, i čak i po cenu strašne unutrašnje patnje, napuštaju sve, uključujuci i Boga, i nastavljaju napred. «Hrabri su uvek tvrdoglavi»
Sa neba, Gospod se zadovoljno smeškao, jer to je bilo upravo ono sto je On želeo, da svako drži svojim rukama odgovornost za vlastiti život. Uostalom, dao je svojim sinovima najveći od svih darova: sposobnost da biraju i odlučuju o svojim postupcima.
Bežao je od sumnje. Od poraza. Od trenutka neodlučnosti. Ali Gospod je bio velikodušan i doveo ga do ponora neminovnosti, da mu pokaže da svaki čovek mora da bira,a ne da prihvata svoju sudbinu.
Božje milosrđe bilo je bezgranično a Njegova strogost neumoljiva prema onima koji nemaju drskosti da se odvaže.
Vreme straha i iščekivanja bilo je okončano: sada je predstojala jedino obnova ili poraz.
Može li čovek izbrisati iz srca bol zbog nekog gubitka?
Ne može. Ali može da se raduje zbog nekog dobitka.
Paulo Koeljo - Peta gora
Tada se covek, koji ne ume da odgovori na to pitanje, miri sa sudbinom.
Neki drugi, pak, koji traga za smislom života, zaključuje da je Bog bio nepravedan, i počinje da izaziva svoju sudbinu. U tom trenutku, s neba se spusta drugi oganj-ne onaj koji ubija, već onaj što razara bedeme, i pruža svakom ljudskom biću njegove prave mogućnosti.
Kukavice nikad ne dopuste da njihovo srce zapali ta vatra-jedino žele da se novo stanje što pre vrati na pređašnje, da bi mogli da nastave da žive i razmišljaju na onaj način na koji su navikli.
Oni hrabri međutim, spaljuju sve što je staro, i čak i po cenu strašne unutrašnje patnje, napuštaju sve, uključujuci i Boga, i nastavljaju napred. «Hrabri su uvek tvrdoglavi»
Sa neba, Gospod se zadovoljno smeškao, jer to je bilo upravo ono sto je On želeo, da svako drži svojim rukama odgovornost za vlastiti život. Uostalom, dao je svojim sinovima najveći od svih darova: sposobnost da biraju i odlučuju o svojim postupcima.
Bežao je od sumnje. Od poraza. Od trenutka neodlučnosti. Ali Gospod je bio velikodušan i doveo ga do ponora neminovnosti, da mu pokaže da svaki čovek mora da bira,a ne da prihvata svoju sudbinu.
Božje milosrđe bilo je bezgranično a Njegova strogost neumoljiva prema onima koji nemaju drskosti da se odvaže.
Vreme straha i iščekivanja bilo je okončano: sada je predstojala jedino obnova ili poraz.
Može li čovek izbrisati iz srca bol zbog nekog gubitka?
Ne može. Ali može da se raduje zbog nekog dobitka.
Paulo Koeljo - Peta gora
