(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PONEDELJAK
Ponedeljak...
i ime mu je dugačko
posebno kad u njega zakoračim ovako rano.
Uvijen u još naslućujuće proleće
što pred njegovom zelenom bojom zima cvokoće
Ponedeljak prosto tera
da se od zore u lepe misli obuče
snagu kao šarenu haljinu navuče
mir i nežnost, rad i stvaranje,
osmehe i ljubavi svekolike davanje,
kao i mirno i razumevajuće neumitnog prihvatanje,
rasporedjujući snagu svih ljubavi da traje do vremena
kad u zelenom boru
usni ponedeljak u svome umoru
gaseći osmehnutom umornom dušom
svetla na svom ponedeljkastom dvoru.
PS Dobro jutro...
pa na posao.....dok vi dodjete meni će biti vreme za pauzu 
.
