-Sta govoris,kuda da idem?
Trgla sam se,osetivsi da mi lice kvase suze ( bujica suza ),spetljala sam se,nisam htela da ih on vidi,ali bilo je kasno.
-Mala,sta ti je?Ti places?Sta se dogadja,reci mi....reci,i onako moramo ponekad da porazgovaramo,a ne samo da cutimo.Mi jesmo odavno stranci,ali zivimo pod istim krovom,delimo...
-Ne delimo mi nista Marko,mi samo mnozimo zablude i oduzimamo ono malo lepog sto mozda jos osecamo.Nije nista,zaboravi.
-Ne razumem te Jasmina,zaista.Ponekad si mi tako cudna,odavno vec tako daleka,ali za tvoje suze je uvek postojao razlog,nikada nisi bila placljivica i nikada za svaku sitnicu "ronzala".Reci mi,molim te.
E,pa da sam umrla,ja ne bih ovo docekala.Neznost u njegovom glasu,covece...vekovi su prosli od ...ma kao da je to vazno.Meni odavno nista nije jasno,a veoma malo je vaznog medju nama ( tu ne mislim o nasem Aleksi ).Pogledah ga onako musava od suza i rekoh...
-Setila sam se...
Nije dozvolio da zavrsim,naravno,pa to je stara stavr.Uvek me je prekidao na pola recenice,"pametno" smisljajuci kraj iste,jer on je nepogresivi genije.Kako bih ga samo udarila sada,ali bas udaila.Bes u meni...kljucam...
-Mare si se setila,dobre nase Mare...Ne placi Jaco,tako je moralo da bude,otisla je,nije se puno mucila,znas to...
-Marko,kao Boga milog te molim,idi gde si posao,popij tu hladnu kafu i teraj me bre,u tri...Ti znas sta sam ja mislila i otkud suze.Pusti me covece...
Tek tada je seo na stolicu pored mene.Hej,bas je lep ovaj covek...moradoh da konstatujem,ali to je bilo kao da sam u novinama ugledala sliku nekog muskarca.Prazna sam ( ili bar tako mislim )...ma...A moj je to covek,moj covek sa kojim sam zajedno pred oltarom stajala,Bogu smo se zakleli na...Na OVO sigurno nismo.Koga jos briga za zakletve,istine,za bol ? Oguglao je on,jos od onda.
-Jasmina,putujem veceras u London.
A ja tvrdim da me ne moze iznenaditi ovaj trsavi preko puta...jos kako moze.Koji crni London,sta ovaj prica.Potpuno sam bil au soku.Kaze mi to kao da ide preko puta kod komsije Laze da mu pogleda auto.Mrtav-hladan...hladan bas.A subota?Pa nije valjda zaboravio? Ja ne mogu da verujem,casna rec.
-Laza...
Poceh recenicu pogresno,znam...
-Koji Laza ? Sta je tebi jutros? Laza Lazarevic? Aluzija neka...ma muka mi je bre...sa tobom ne moze da se razgovara ni ovako,ni onako.Saslusaj ako hoces,pa ja odoh.Idem u London na kongres,let je u 17.30 sa "Tesle"...ostajem do sledeceg ponedeljka...idemo nas cetvoro sa klinike,Neda,Bogdan,Branka i ja.Tema...
-Mani me i teme i kongresa i svega bre.Imas li dusu Marko,zivota ti? Znas li sta je u subotu? Da li znas,molim te.Za taj kongres znas,najverovatnje par dana,ma kojih dana bre,zna se kada i kako se kongresi zakazuju,organizuju,pa nisam mala bre...a ti mi jutros to saopstavas...
-Jao,daaaaaaaa
-Da,dragi moj,da i mi smo racunali na tebe,tvoju pomoc,znas da su tata i tetka stari,da ne mogu sami,da si ti...ma nisi ti nista ja da ti kazem.Hajde,daj govori sta ces da poneses,pa da te spakujem i idi.Ili standardno,bez "muzickih" zelja?
-Jasmina,spakovao sam se ja,ne moras.Izvini,molim te,jako mi je zao.Potpuno sam zaboravio,ali potpuno da je u subotu parastos.Sta da kazem?
Zvucalo je,onako,iskreno,ali ja u njegovu iskrenost odavno ne verujem,ipak ...mislila sam da ce biti covek,bar sada,iz postovanja prema mojoj sirotoj mami,zeni koja ga je kao sina zavolela,koja je pokusavala i neodbranjivo da brani,zarad nekog mira u kuci.I on je nju postovao...uvek su se nekako cudno,ali razumeli.Umeli su satima da razgovaraju,da se smeju.Uvek je govorio...Maro,uzeces mi hleb,Bog te mazo...vidi ti staru liju,veci psihijatar od mene.daj sredi tvoju mezimicu,vidim da umes...Smeh...njihov...cujem ga jos uvek.Njihov ritual ispijanja kafe i mamino "gledanje" u solju.Uvek je govorila-Dodji da ti sapnem i namigivala,da ova tvoja ne cuje...lepo ti u solji,vidi,ovde sa leve strane, "stoje" dve zenske osobe,a ni jedan ne lici na moju Cacu...E...dobra moja mati...
-Molim te...
Poceo je...
-Marko,snaci cemo se i bez tebe,ne opterecuj se,putuj sa srecom.
-Moram na kliniku,imam vizitu,dogovor pred put...sta mogu,tako je..
-Idi,odoh i ja do mojih.Cekaju me tata i tetka da se dogovorimo.
Ustao je,spustio ruku na moje rame,malo ga stegao,kao da je rekao...Mala,nisi iznenadjena...to sam ja...izdrzi.
Otisao je do sobe da se obuce,a ja ostadoh da palim ko zna koju cigaretu,da mislim o tome...sta nas je dovde dovelo...a nesto jeste.Mora da jeste...Mi smo se voleli,mi smo imali nas.
Trgla sam se,osetivsi da mi lice kvase suze ( bujica suza ),spetljala sam se,nisam htela da ih on vidi,ali bilo je kasno.
-Mala,sta ti je?Ti places?Sta se dogadja,reci mi....reci,i onako moramo ponekad da porazgovaramo,a ne samo da cutimo.Mi jesmo odavno stranci,ali zivimo pod istim krovom,delimo...
-Ne delimo mi nista Marko,mi samo mnozimo zablude i oduzimamo ono malo lepog sto mozda jos osecamo.Nije nista,zaboravi.
-Ne razumem te Jasmina,zaista.Ponekad si mi tako cudna,odavno vec tako daleka,ali za tvoje suze je uvek postojao razlog,nikada nisi bila placljivica i nikada za svaku sitnicu "ronzala".Reci mi,molim te.
E,pa da sam umrla,ja ne bih ovo docekala.Neznost u njegovom glasu,covece...vekovi su prosli od ...ma kao da je to vazno.Meni odavno nista nije jasno,a veoma malo je vaznog medju nama ( tu ne mislim o nasem Aleksi ).Pogledah ga onako musava od suza i rekoh...
-Setila sam se...
Nije dozvolio da zavrsim,naravno,pa to je stara stavr.Uvek me je prekidao na pola recenice,"pametno" smisljajuci kraj iste,jer on je nepogresivi genije.Kako bih ga samo udarila sada,ali bas udaila.Bes u meni...kljucam...
-Mare si se setila,dobre nase Mare...Ne placi Jaco,tako je moralo da bude,otisla je,nije se puno mucila,znas to...
-Marko,kao Boga milog te molim,idi gde si posao,popij tu hladnu kafu i teraj me bre,u tri...Ti znas sta sam ja mislila i otkud suze.Pusti me covece...
Tek tada je seo na stolicu pored mene.Hej,bas je lep ovaj covek...moradoh da konstatujem,ali to je bilo kao da sam u novinama ugledala sliku nekog muskarca.Prazna sam ( ili bar tako mislim )...ma...A moj je to covek,moj covek sa kojim sam zajedno pred oltarom stajala,Bogu smo se zakleli na...Na OVO sigurno nismo.Koga jos briga za zakletve,istine,za bol ? Oguglao je on,jos od onda.
-Jasmina,putujem veceras u London.
A ja tvrdim da me ne moze iznenaditi ovaj trsavi preko puta...jos kako moze.Koji crni London,sta ovaj prica.Potpuno sam bil au soku.Kaze mi to kao da ide preko puta kod komsije Laze da mu pogleda auto.Mrtav-hladan...hladan bas.A subota?Pa nije valjda zaboravio? Ja ne mogu da verujem,casna rec.
-Laza...
Poceh recenicu pogresno,znam...
-Koji Laza ? Sta je tebi jutros? Laza Lazarevic? Aluzija neka...ma muka mi je bre...sa tobom ne moze da se razgovara ni ovako,ni onako.Saslusaj ako hoces,pa ja odoh.Idem u London na kongres,let je u 17.30 sa "Tesle"...ostajem do sledeceg ponedeljka...idemo nas cetvoro sa klinike,Neda,Bogdan,Branka i ja.Tema...
-Mani me i teme i kongresa i svega bre.Imas li dusu Marko,zivota ti? Znas li sta je u subotu? Da li znas,molim te.Za taj kongres znas,najverovatnje par dana,ma kojih dana bre,zna se kada i kako se kongresi zakazuju,organizuju,pa nisam mala bre...a ti mi jutros to saopstavas...
-Jao,daaaaaaaa
-Da,dragi moj,da i mi smo racunali na tebe,tvoju pomoc,znas da su tata i tetka stari,da ne mogu sami,da si ti...ma nisi ti nista ja da ti kazem.Hajde,daj govori sta ces da poneses,pa da te spakujem i idi.Ili standardno,bez "muzickih" zelja?
-Jasmina,spakovao sam se ja,ne moras.Izvini,molim te,jako mi je zao.Potpuno sam zaboravio,ali potpuno da je u subotu parastos.Sta da kazem?
Zvucalo je,onako,iskreno,ali ja u njegovu iskrenost odavno ne verujem,ipak ...mislila sam da ce biti covek,bar sada,iz postovanja prema mojoj sirotoj mami,zeni koja ga je kao sina zavolela,koja je pokusavala i neodbranjivo da brani,zarad nekog mira u kuci.I on je nju postovao...uvek su se nekako cudno,ali razumeli.Umeli su satima da razgovaraju,da se smeju.Uvek je govorio...Maro,uzeces mi hleb,Bog te mazo...vidi ti staru liju,veci psihijatar od mene.daj sredi tvoju mezimicu,vidim da umes...Smeh...njihov...cujem ga jos uvek.Njihov ritual ispijanja kafe i mamino "gledanje" u solju.Uvek je govorila-Dodji da ti sapnem i namigivala,da ova tvoja ne cuje...lepo ti u solji,vidi,ovde sa leve strane, "stoje" dve zenske osobe,a ni jedan ne lici na moju Cacu...E...dobra moja mati...
-Molim te...
Poceo je...
-Marko,snaci cemo se i bez tebe,ne opterecuj se,putuj sa srecom.
-Moram na kliniku,imam vizitu,dogovor pred put...sta mogu,tako je..
-Idi,odoh i ja do mojih.Cekaju me tata i tetka da se dogovorimo.
Ustao je,spustio ruku na moje rame,malo ga stegao,kao da je rekao...Mala,nisi iznenadjena...to sam ja...izdrzi.
Otisao je do sobe da se obuce,a ja ostadoh da palim ko zna koju cigaretu,da mislim o tome...sta nas je dovde dovelo...a nesto jeste.Mora da jeste...Mi smo se voleli,mi smo imali nas.
