Mucnina me je obizela,pri samoj pomisli na ljubavnice...Prosli smo to ( da li smo )...bese traumaticno,ja od tada nisam ista,niti pokusavam da postanem ona ista.Bilo je tu svega.
Bubnuti tako,jednog "carobnog" ponedeljka da cemo se rastati,jer se zaljubio jako,jer ne zeli da me vara...zaboga,ja zasluzujem postovanje ( gde je ljubav...znam da sam vristala u sebi ) i da ce,pre nego sto sa njom bude...bla bla...da rascisti sa mnom.Kad sam cula tu rec...skocila sam kao oparena,resena da mu saspem u lice sve ( koje sve...koje ).Umesto sasipanja,prosipanja,lupanja i razbijanja,tog sam ponedeljka bila mirna.Mnogo mirna i odmah je znao da to na dobro ne moze da izadje.
-Dobro ( progovorih mirno , a u meni hiljade vulkana ) ,kako si to zamislio,daj da pogledam sliku,nacrt,ideju imas,vidim...da cujem detalje,pa da idem da radim.
-Mala,nemoj tako,ne moras da budes ironicna ( poceo je,naoko skruseno,on koji bi me popio u casi vode ),sve cemo da resimo...
-Da resimo,covece,kao da resavamo ukrstene reci,ma daj postedi me te psihijatrijske mirnoce,nisam ti ( nisam jos saputala sam u sebi ) pacijent.Reci,ko odlazi,ko ostaje...koji je rok i da pocne pakovanje onaj na koga je kockica pala.Ili da vrtimo flasu kao na fotama...pristjem na tvoj predlog.Biraj igru,a ja oruzje vec imam.Miruj,de,ne boj se ...357 je zardjao,a imam samo dozvolu za posedovanje,ne i za nosenje,tako da te ne mogu upucati "in flagranti".
Nasmejah se sopstvenoj gluposti i sacekah nastavak..
Cutao je dugo.Cigareta za cigaretom,dok sam ja poravnavala stolnjak,pomerala solje,pepeljare...sve nesto Budi bog s nama radila i cekala.Ma,nasi se ponedejci svode na puno cekanja,a malo,ali efektnog pucanja i to bas pucanja.
-Mala,da ti kazem,to ti dugujem...
-Nista ti meni ne dugujes,nikakvo objasnjenje,nikakve istine,samo da vidimo sada da li ja i Aleksa pakujemo nase uspomene i odlaizmo ili to cinis ti ( bez uspomena skoteeee-pomilsih,naravno ).Ko ce da napusti svoju sobu,svoj pogled kroz prozor,ko covece,sta sad cutis?Govori,vidis da sam mirna.
-Sacekaj,pa nije to tako lako-poceo je on...
Ustadoh naglo i dok sam prilazila fioci,Boga sam molila da dete nije negde sklonilo stari spil karata.Nije,srecom,karte su bile na mestu.Prisla sam mu nasmesena.U cudu me je gledao palivsi ko zna koju po redu cigaretu.
-Promesaj karte i preseci.Veca znaci ostanak,manja pakovanje...nema druge.
-Ti nisi normalnaaaa,poceo je da vice na mene,a ja sam se samo osmehivala-ti stavrno nisi normalna,pa ne resava se zivot presecanjem karata bre !
-Slusaj me Marko,ovo je tvoja odluka,ti si imao resenje onog trenutka kada si mi rekao,o kakvom sad resavanju zivota pricas, a sad secemo cisto,prakticno...seci !
Ustao je besno sa stolice,oborivsi je,pogledao me je kao da sam luda,izasao iz sobe,da bi se posle desetak minuta vratio,obucen,skockan za izlazak.
-Mala,kada se smiris...
-Marko,ne pravi budalu od sebe.Vidis da sam mirna i da mi ni jedna od tvojih pilula nije potrebna.daj da ovo zavrsimo,pa idi na kliniku.Znam da imas posla.
Sto ja mirnije,on ludje.
-Koja klinika bre Jasmina,shavtas li ti o cemu ti ja govorim? Kraj je.Razvescemo se.Hocu da zapocnem novi zivot sa zenom u koju sam se zaljubio.ne bih tebe da povredim prevarom,zato pre svega hocu nas dveoje to da resimo.
-Preseci gade i idi.Manja gubi!!!!!!! ( pocela sam da gubim nerve )
-Odoh na posao,razgovaracemo kada se vratim...molim te....
-Seci skote jedan.Kukavice...cega se sada bojis? Ostani u kuci,ja i Aleksa cemo otici i zavrsen je ovaj ponedeljak,a i svi buduci,sto se mene tice.
Posla sam brzo i pocela da vadim kofere i putne torbe.ni suze,ni grca,ni mucnine vise.U glavi mi se motala misao..koliko li ce nam Boze trebati ovih torbetina i kofera...nista drugo.
-Jasminaaaaaaaa ( vristao je Marko ) smiri se,sedi,sta radis to?
-Krecem sa pakovanjem,a ti pozuri,kasnis na posao. ( drhtanje pocinje )
Oteo mi je kofere iz ruku,vratio ih na mesto i rekao :
-Ja odlazim ,ja napustam tebe i dete,napustam kucu,sve vam ostavljam...
-Hoces zahvalnicu ili citulju? Biraj !!! Nece to tako da ide.Velikodusan muz koji zbog ljubavnice napusta sve,ispasce pacenik i narodni heroj.Seci karte! Necu se pomeriti,a Bogami sada ni ti,dok to ne uradimo.Daj da zavrsimo,imam puno obaveza danas.
Uzeo je spil karata.Gledao,prevrtao,ostavljao na sto,palio cigaretu,ustao da nam skuva kafu ( koju sam ja odbila ),vracao se za sto,preturao po dzepovima...Boze mili...Najzad je presekao karte.
-Evo...9-ka...( prosaputao je )
-Tako te volim,nasmesila sam se,pomilovala ga po trsavoj kosi ( moj trsavi decak ).
Pokusao je da me uhvati za ruku,samo sam je istrgla,prisla stolu,zazurila i izvukla kartu.Bez ikakvog osecanja.Boze,mislila sam da sanjam,da mi se to ne dogadja,da nam se to ne dogadja...a jeste,jos kako jeste.Okrenula sam kartu da je vidi.
-Trinaestica ( dama-koja ironija )...pakuj stvari i do subote da te ne vidim vise u ovoj kuci.
Hladno sam to rekla,pokupila soljice,stavila ih u sudoperu,istresla pepeljaru,stavila u sudoperu...da sma mogla i moje misli da stavim u frizider da se,onako vrele ohlade.
-Pakuj se Marko,od ovog trenutka tece ti vreme.
Prisla sam stubu i trazila neki dobar CD...da ne gori tisina ovom kucom.
-Mala...(poceo je )
-Marko,ja odlazim napolje,moram,dogovorila sam se sa mamom da cu je odvesti do lekara.Rekla sam Aleksi da necu biti tu.On zna za baku i njenu bolest.Nemoj slucajno da detetu nesto pomenes,to ce ti biti poslednje sto si u zivotu izgovorio.Odoh da se spremim,ai ti kreni na posao.Kada dolazis? Hoces li kasniti na ru....( tada sam zaplakala i istrcala iz sobe )
-Malaaaaaa !!!
Video je suze.Nisam se vracala u sobu.Iz nase sobe sam posmatrala kako ulazi u auto,kako ga nervozno staruje i krece.Gledam kako prolazi kroz kapiju i odlazi...Na posao...odlazi njoj...odlazi...tako ce u subotu otici...tim kolima,kroz tu kapiju,ostavljajuci predjasnji zivot za sobom.
"Idi Marko,odlazi,budi sretan,zelim ti to " mislila sam,dok su suze lile niz obraze.
Sela sam na nasu postelju i zaplakala naglas.
"Idi Marko" to je bila jedina misao."Idi sto pre..."i...
Bubnuti tako,jednog "carobnog" ponedeljka da cemo se rastati,jer se zaljubio jako,jer ne zeli da me vara...zaboga,ja zasluzujem postovanje ( gde je ljubav...znam da sam vristala u sebi ) i da ce,pre nego sto sa njom bude...bla bla...da rascisti sa mnom.Kad sam cula tu rec...skocila sam kao oparena,resena da mu saspem u lice sve ( koje sve...koje ).Umesto sasipanja,prosipanja,lupanja i razbijanja,tog sam ponedeljka bila mirna.Mnogo mirna i odmah je znao da to na dobro ne moze da izadje.
-Dobro ( progovorih mirno , a u meni hiljade vulkana ) ,kako si to zamislio,daj da pogledam sliku,nacrt,ideju imas,vidim...da cujem detalje,pa da idem da radim.
-Mala,nemoj tako,ne moras da budes ironicna ( poceo je,naoko skruseno,on koji bi me popio u casi vode ),sve cemo da resimo...
-Da resimo,covece,kao da resavamo ukrstene reci,ma daj postedi me te psihijatrijske mirnoce,nisam ti ( nisam jos saputala sam u sebi ) pacijent.Reci,ko odlazi,ko ostaje...koji je rok i da pocne pakovanje onaj na koga je kockica pala.Ili da vrtimo flasu kao na fotama...pristjem na tvoj predlog.Biraj igru,a ja oruzje vec imam.Miruj,de,ne boj se ...357 je zardjao,a imam samo dozvolu za posedovanje,ne i za nosenje,tako da te ne mogu upucati "in flagranti".
Nasmejah se sopstvenoj gluposti i sacekah nastavak..
Cutao je dugo.Cigareta za cigaretom,dok sam ja poravnavala stolnjak,pomerala solje,pepeljare...sve nesto Budi bog s nama radila i cekala.Ma,nasi se ponedejci svode na puno cekanja,a malo,ali efektnog pucanja i to bas pucanja.
-Mala,da ti kazem,to ti dugujem...
-Nista ti meni ne dugujes,nikakvo objasnjenje,nikakve istine,samo da vidimo sada da li ja i Aleksa pakujemo nase uspomene i odlaizmo ili to cinis ti ( bez uspomena skoteeee-pomilsih,naravno ).Ko ce da napusti svoju sobu,svoj pogled kroz prozor,ko covece,sta sad cutis?Govori,vidis da sam mirna.
-Sacekaj,pa nije to tako lako-poceo je on...
Ustadoh naglo i dok sam prilazila fioci,Boga sam molila da dete nije negde sklonilo stari spil karata.Nije,srecom,karte su bile na mestu.Prisla sam mu nasmesena.U cudu me je gledao palivsi ko zna koju po redu cigaretu.
-Promesaj karte i preseci.Veca znaci ostanak,manja pakovanje...nema druge.
-Ti nisi normalnaaaa,poceo je da vice na mene,a ja sam se samo osmehivala-ti stavrno nisi normalna,pa ne resava se zivot presecanjem karata bre !
-Slusaj me Marko,ovo je tvoja odluka,ti si imao resenje onog trenutka kada si mi rekao,o kakvom sad resavanju zivota pricas, a sad secemo cisto,prakticno...seci !
Ustao je besno sa stolice,oborivsi je,pogledao me je kao da sam luda,izasao iz sobe,da bi se posle desetak minuta vratio,obucen,skockan za izlazak.
-Mala,kada se smiris...
-Marko,ne pravi budalu od sebe.Vidis da sam mirna i da mi ni jedna od tvojih pilula nije potrebna.daj da ovo zavrsimo,pa idi na kliniku.Znam da imas posla.
Sto ja mirnije,on ludje.
-Koja klinika bre Jasmina,shavtas li ti o cemu ti ja govorim? Kraj je.Razvescemo se.Hocu da zapocnem novi zivot sa zenom u koju sam se zaljubio.ne bih tebe da povredim prevarom,zato pre svega hocu nas dveoje to da resimo.
-Preseci gade i idi.Manja gubi!!!!!!! ( pocela sam da gubim nerve )
-Odoh na posao,razgovaracemo kada se vratim...molim te....
-Seci skote jedan.Kukavice...cega se sada bojis? Ostani u kuci,ja i Aleksa cemo otici i zavrsen je ovaj ponedeljak,a i svi buduci,sto se mene tice.
Posla sam brzo i pocela da vadim kofere i putne torbe.ni suze,ni grca,ni mucnine vise.U glavi mi se motala misao..koliko li ce nam Boze trebati ovih torbetina i kofera...nista drugo.
-Jasminaaaaaaaa ( vristao je Marko ) smiri se,sedi,sta radis to?
-Krecem sa pakovanjem,a ti pozuri,kasnis na posao. ( drhtanje pocinje )
Oteo mi je kofere iz ruku,vratio ih na mesto i rekao :
-Ja odlazim ,ja napustam tebe i dete,napustam kucu,sve vam ostavljam...
-Hoces zahvalnicu ili citulju? Biraj !!! Nece to tako da ide.Velikodusan muz koji zbog ljubavnice napusta sve,ispasce pacenik i narodni heroj.Seci karte! Necu se pomeriti,a Bogami sada ni ti,dok to ne uradimo.Daj da zavrsimo,imam puno obaveza danas.
Uzeo je spil karata.Gledao,prevrtao,ostavljao na sto,palio cigaretu,ustao da nam skuva kafu ( koju sam ja odbila ),vracao se za sto,preturao po dzepovima...Boze mili...Najzad je presekao karte.
-Evo...9-ka...( prosaputao je )
-Tako te volim,nasmesila sam se,pomilovala ga po trsavoj kosi ( moj trsavi decak ).
Pokusao je da me uhvati za ruku,samo sam je istrgla,prisla stolu,zazurila i izvukla kartu.Bez ikakvog osecanja.Boze,mislila sam da sanjam,da mi se to ne dogadja,da nam se to ne dogadja...a jeste,jos kako jeste.Okrenula sam kartu da je vidi.
-Trinaestica ( dama-koja ironija )...pakuj stvari i do subote da te ne vidim vise u ovoj kuci.
Hladno sam to rekla,pokupila soljice,stavila ih u sudoperu,istresla pepeljaru,stavila u sudoperu...da sma mogla i moje misli da stavim u frizider da se,onako vrele ohlade.
-Pakuj se Marko,od ovog trenutka tece ti vreme.
Prisla sam stubu i trazila neki dobar CD...da ne gori tisina ovom kucom.
-Mala...(poceo je )
-Marko,ja odlazim napolje,moram,dogovorila sam se sa mamom da cu je odvesti do lekara.Rekla sam Aleksi da necu biti tu.On zna za baku i njenu bolest.Nemoj slucajno da detetu nesto pomenes,to ce ti biti poslednje sto si u zivotu izgovorio.Odoh da se spremim,ai ti kreni na posao.Kada dolazis? Hoces li kasniti na ru....( tada sam zaplakala i istrcala iz sobe )
-Malaaaaaa !!!
Video je suze.Nisam se vracala u sobu.Iz nase sobe sam posmatrala kako ulazi u auto,kako ga nervozno staruje i krece.Gledam kako prolazi kroz kapiju i odlazi...Na posao...odlazi njoj...odlazi...tako ce u subotu otici...tim kolima,kroz tu kapiju,ostavljajuci predjasnji zivot za sobom.
"Idi Marko,odlazi,budi sretan,zelim ti to " mislila sam,dok su suze lile niz obraze.
Sela sam na nasu postelju i zaplakala naglas.
"Idi Marko" to je bila jedina misao."Idi sto pre..."i...
