Uliva se uzas prosle subote u mene,nadjacao je njihovu lepotu.Podsetile su,a nije trebalo...ne zelim da me ikada vise asociraju na tu paklenu subotu besa,subotu mog ludila i njegovog bezobrazluka.Ne one...koje su jos jedna od nekoliko sitnih radosti koje sama sebi mogu da priustim ,da se usrecim,onako...ali bas onako...da osetim .ON je najobicniji bezosecajni stvor."Pa sta ako sam zaboravio,nije smak sveta..." Tada sam pukla,pobacala ruze po kuci ,pogazila ih...gazila i gazila i plakala i vikala...ma sta vikala,vristala...Idiote jedan...o cemu ti govoris?Ti kao znas znas sta je smak sveta...nista ti ne znas naduvena budalo.Ma sta je tebi sveto,do koga i cega je tebi stalo? Nemas ti pojma stvoreeee...
Nikada nje mogao da razume.Nije.Uvek je govorio da je ne volim.Uvek sam mislila da je ne volim....da je ne volim dovoljno.Sad znam da se ne moze voleti dovoljno,beskrajno,strasno...sad znam samo se voli...ili ne voli.Gledam ovo belo na stolu i cekam napad.Bas cekam da krene.Umrla je na mojim rukama.Tanka linija smrti...tako se zove onaj film...sad mi pade na pamet...ja sam bila pored nje kada se linija njenog zivota prekinula i kada je smrt dosla po nju...i nisam..nisam mogla da je zadrzim i nisam mogla nista drugo osim da joj vristim o mojoj ljubavi prema njoj,da cuje na polasku ...ma cula me je...znam da jeste...mora da me je cula...Znala je moja mudra mati ...znala je da ce me stici prokletstvo kajanja kad-tad...i govorila mi je ..."Kad budes svoje cedo imala videces kako se voli i kako boli..." . Jedino me je ona volela na ovom svetu.A ja sam kidala njene dane nehajem...a ja sam...Pucaj ,sta cekas...ispucaj ponedeljak ,pa da zavrsimo kao ljudi godinama vezbani za ovakva jutra.Pucaj...
Sludjena svim secanjima koja su se vrtoglavo smenjivala nisam ni primetila da kasni pocetak predstave a glavni glumci vec odavno na svojim mestima.Ko primecuje miris jutra dok iscekuje dzelatov osmeh?Moglo je to da bude divno jutro,ha..pa mogla su i sva prethodna da mirisu na nas,na nas...mi nikada nismo imali nas,ako smo i imali kratko smo bili...MI...Pogubili smo se,dragi moj,odavno...da se nikada vise ne pronadjemo...zato kreni...pomislih dok sam sedala na stolicu tvrdju nego inace,dok je prvi gutljaj kafe ponedeljkom bivao gorak..da gor..sve je toga dana imalo prizvuk...naj...najgoreg.Kada sam primetila da tu nesto nije u redu...da tu ipak nesto nedostaje...ne znam...tek,okrenuh se.Bolje da nisam...bolje,jer svaki pogled na njega zapara mi utrobu,svaki pogled moj uvek njegov pogled sretne...nikada nismo sklanjali poglede,ma sta da se desavalo,a desavalo se...jos kako.Pomeri me uvek taj pogled...coveka mog koji nije moj...usne koje sam...koje su me...o cemu ja to...Boze mili...Ne valja ...ovde i ovog jutra nesto mnogoo ne valja...Nije tu nesto kako treba...Tako je cutao i onda...Nije ...ne...pa to se ne dogadja dva puta u jednom veku...mnogo bi to bilo i mom coveku...cak i njemu...Znam ja njega...koliko li sam puta to rekla,pomislila,koliko puta se klela da ga savrseno poznajem...ono...znam ga kako dise...ma,nemam ja pojma,sad znam.
Ne bi on ipak tako ponovo.Nije narocito ...he he he...setih se "nije posebno ucen i skolovan,zar je to uopste bitno.." Djole fenomen..."Prodaje se prijatelj"...i mi smo nasu ljubav na rasprodaji izgubili..olako ,olako.Ovaj je gad "ucen" ali nije naucen (vala bas tako) .Dzaba njemu...aviJoni kamiJoni ( citaj : diplome )...kad je takav..Kakav je on,ustvari covek? Znam li ga? Posle toliko godina braka,pitam se opet,a odgovor ne znam...ne znam ni da li ga znam ni...da li ja sa strancem spavam svake noci (kad je kod kuce..hmmm...ali nije tema saddd...ne sad...) Tako je i tada...cutao jednog ponedeljka kada je tisina nezamisliva,kada se kafa prosipa i lupaju solje,pepeljare...lomi sta je na dohvatu ruke..Takvog jednog ponedeljka je cutao ...seo pored mene i mirno rekao ...Mala...razvescemo se...budi spremna na to...Ne ponovo...mislim..prezivela bih ja tu recenicu,jer nije premijera...ali ne opet...tek sam...Gad...Mala me zove ...kad vodimo ljubav...i Mala...kad mi saopstava ruzno..pa skot...znam ga...Ako prozbori Mala...znacu da treba sto da prevrnem...znacu...
Dok sam cupkala zamisljeno neki koncic,pitala sam se zasto se mi,zaista nismo rastali.Onako,kao ljudi...odemo "tamo"...jeste li sporazumno-jesmo...Brak se razvodi-u redu je.Pozdrav - pozdrav i tako.Pa bre,to rade svi civili...e pa mi bas i nismo od tako nekih finih.Pun nam je svaki dan vrlo necivilizovanih ispada,pa ne mogasmo ni taj cin da odradimo valjano.To je bilo po principu,ja te ne volim vise onako kao pre,ali te volim,znas ti to...ali nasao sam osobu koja...bla bla...pa naravno da je bolja,pametnija,lepsa zgodnija,duhovitija,odmerenija,tolerantnija...jaoo,pa ona ti je ljubavnica covece.Nece ti se ona "penjati i setati" po ganglijama kad je nesto u kuci u kvaru i nece ti probijati bubna opna ako je Aleksa razbio prozor u skoli,popustio u ucenju,nece te smarati pitanjima,gde si bio,do kada i zasto...Joj...ljubavnice to ne rade ( valjda ne rade...jer da rade,ne bi bile ljubavnice...mislim ja u sebi..'nako... )
Nikada nje mogao da razume.Nije.Uvek je govorio da je ne volim.Uvek sam mislila da je ne volim....da je ne volim dovoljno.Sad znam da se ne moze voleti dovoljno,beskrajno,strasno...sad znam samo se voli...ili ne voli.Gledam ovo belo na stolu i cekam napad.Bas cekam da krene.Umrla je na mojim rukama.Tanka linija smrti...tako se zove onaj film...sad mi pade na pamet...ja sam bila pored nje kada se linija njenog zivota prekinula i kada je smrt dosla po nju...i nisam..nisam mogla da je zadrzim i nisam mogla nista drugo osim da joj vristim o mojoj ljubavi prema njoj,da cuje na polasku ...ma cula me je...znam da jeste...mora da me je cula...Znala je moja mudra mati ...znala je da ce me stici prokletstvo kajanja kad-tad...i govorila mi je ..."Kad budes svoje cedo imala videces kako se voli i kako boli..." . Jedino me je ona volela na ovom svetu.A ja sam kidala njene dane nehajem...a ja sam...Pucaj ,sta cekas...ispucaj ponedeljak ,pa da zavrsimo kao ljudi godinama vezbani za ovakva jutra.Pucaj...
Sludjena svim secanjima koja su se vrtoglavo smenjivala nisam ni primetila da kasni pocetak predstave a glavni glumci vec odavno na svojim mestima.Ko primecuje miris jutra dok iscekuje dzelatov osmeh?Moglo je to da bude divno jutro,ha..pa mogla su i sva prethodna da mirisu na nas,na nas...mi nikada nismo imali nas,ako smo i imali kratko smo bili...MI...Pogubili smo se,dragi moj,odavno...da se nikada vise ne pronadjemo...zato kreni...pomislih dok sam sedala na stolicu tvrdju nego inace,dok je prvi gutljaj kafe ponedeljkom bivao gorak..da gor..sve je toga dana imalo prizvuk...naj...najgoreg.Kada sam primetila da tu nesto nije u redu...da tu ipak nesto nedostaje...ne znam...tek,okrenuh se.Bolje da nisam...bolje,jer svaki pogled na njega zapara mi utrobu,svaki pogled moj uvek njegov pogled sretne...nikada nismo sklanjali poglede,ma sta da se desavalo,a desavalo se...jos kako.Pomeri me uvek taj pogled...coveka mog koji nije moj...usne koje sam...koje su me...o cemu ja to...Boze mili...Ne valja ...ovde i ovog jutra nesto mnogoo ne valja...Nije tu nesto kako treba...Tako je cutao i onda...Nije ...ne...pa to se ne dogadja dva puta u jednom veku...mnogo bi to bilo i mom coveku...cak i njemu...Znam ja njega...koliko li sam puta to rekla,pomislila,koliko puta se klela da ga savrseno poznajem...ono...znam ga kako dise...ma,nemam ja pojma,sad znam.
Ne bi on ipak tako ponovo.Nije narocito ...he he he...setih se "nije posebno ucen i skolovan,zar je to uopste bitno.." Djole fenomen..."Prodaje se prijatelj"...i mi smo nasu ljubav na rasprodaji izgubili..olako ,olako.Ovaj je gad "ucen" ali nije naucen (vala bas tako) .Dzaba njemu...aviJoni kamiJoni ( citaj : diplome )...kad je takav..Kakav je on,ustvari covek? Znam li ga? Posle toliko godina braka,pitam se opet,a odgovor ne znam...ne znam ni da li ga znam ni...da li ja sa strancem spavam svake noci (kad je kod kuce..hmmm...ali nije tema saddd...ne sad...) Tako je i tada...cutao jednog ponedeljka kada je tisina nezamisliva,kada se kafa prosipa i lupaju solje,pepeljare...lomi sta je na dohvatu ruke..Takvog jednog ponedeljka je cutao ...seo pored mene i mirno rekao ...Mala...razvescemo se...budi spremna na to...Ne ponovo...mislim..prezivela bih ja tu recenicu,jer nije premijera...ali ne opet...tek sam...Gad...Mala me zove ...kad vodimo ljubav...i Mala...kad mi saopstava ruzno..pa skot...znam ga...Ako prozbori Mala...znacu da treba sto da prevrnem...znacu...
Dok sam cupkala zamisljeno neki koncic,pitala sam se zasto se mi,zaista nismo rastali.Onako,kao ljudi...odemo "tamo"...jeste li sporazumno-jesmo...Brak se razvodi-u redu je.Pozdrav - pozdrav i tako.Pa bre,to rade svi civili...e pa mi bas i nismo od tako nekih finih.Pun nam je svaki dan vrlo necivilizovanih ispada,pa ne mogasmo ni taj cin da odradimo valjano.To je bilo po principu,ja te ne volim vise onako kao pre,ali te volim,znas ti to...ali nasao sam osobu koja...bla bla...pa naravno da je bolja,pametnija,lepsa zgodnija,duhovitija,odmerenija,tolerantnija...jaoo,pa ona ti je ljubavnica covece.Nece ti se ona "penjati i setati" po ganglijama kad je nesto u kuci u kvaru i nece ti probijati bubna opna ako je Aleksa razbio prozor u skoli,popustio u ucenju,nece te smarati pitanjima,gde si bio,do kada i zasto...Joj...ljubavnice to ne rade ( valjda ne rade...jer da rade,ne bi bile ljubavnice...mislim ja u sebi..'nako... )
