Pomoc> kako dizajnirati eksperiment

[larara]

Heh, recimo da imam mali problem:
blago receno nemam pojma kako da napisem svu mogucu aparaturu za utvrdjivanje uticaja Uv zraka na radikalnu adiciju alkena...
Ne znam, mislila sam da uzmem heksen, jefitin je i onda sa Br2 da stavim pod jako suncevo svetlo...ali, jos koja aparatura i koncentracije....?
To mi potesko ide..Ako imate kakvih predloga, napisite , ako ne , hvala za citanje
pozz

 

[bata79]

U principu to je ok. Samo postoji mali problem . Ako bi htela egzaktno da opises uticaj UV zracenja na datu reakciju trebalo bi da uradis sledece:
1. Moras iskhljuciti ostali deo suncevog spektra ( ic, vidljiv) uz pomoc nekog filtera. Ako ti bude bilo potrebno prekopacu po nekim radovima da vidim tacno koje smese dolaze u obzir. A najbolje je na primer interfencioni monohromator .
2. Ako vec ne mozes da koristis UV lampu sa uskom spektralnom emisijom i konstntim emisionim fluksem koji mozes da kontrolises u realnom vremenu, a sunce ti ostaje kao jedini izvor UV zracenja onda ti treba i UV spektrometar. Jeftiniji izgledaju poput unimera stim sto imaju sondu koja izgleda kao kruzna ploca i dace ti relativno tacnu informaciju o intezitetu i talasnoj duzini Uv zracenja. Napominjem da ovi parametri znatno variraju u zavisnosti od doba dana. Na ovaj nacin moci ces da meris takozvane integralne efekte UV radijacije na reakciju. Verovatne rezonatne UV linije pri kojima brzina reakcija ima ostre maksimume ili minimume na ovaj nacin ostace zamaskirane.
3. Pod uslovom da znas pocetne koncetracije trebati ti nesto cime ces pratiti promene istih. Ovde dolazi u obzir gomila skalamerije cija cena pocinje otprilike sa 200 $ (sonde) pa do svakojakih spektrometra ( masenih ,laserskih linearnih nelinearnih akustickih, ...,...,...) cija cena za pojedine egzoticne primerke iznosi i nekoliko miliona dolara. Mada misli da ce ti biti dovoljna jednostavana hemijska analiza.
To bi bilo to uglavnom.
Pozdrav Republici

 

[larara]

Hvala za ovo, samo sto se tice UV lampe, eksperiment treba da se izvede na suncu (pod suncevim svjetlom) i to, mislila sam ujutru oko 7, oko 13 h i oko 17h ili nesto tako...
Bilo bi dobro da imam neki filter, toga se nisam sjetila za infra crveni i vidljivi, tako da, ako mozes da kazes nesto vise o tome?
pozz
hvala za Republiku

 

[bata79]

Prema spektralnoj karakteristici filteri se delel na :
1. Pojasne filtere -izdvajaju samo odredjenu talasnu duzinu svetlosti
2. Odsecajuce filtere - odsecaju nezeljeni deo spektra
Necu te zamarati sa karakteristikama i osobinama istih.
U principu postoje dve vrste filtera prema nacinu rada:
1. Apsorcioni
Uglavnom se koriste za izdvajanje vidljivog i Ic dela spektra kako odredjenog pojasa tako i nekih linija.sirina propusnog pojasa je dosta velika i iznosi granicno 30-250 nm, tako da su nepogodni za neka finija istrazivanja. U principu ovo su obojena stakla sa dodacima soli bizmuta, kadmijuma antimona(odstranjivanje vidljive ) zatim plocice i razni filmovi. Da bi odstranila ic deo spektra dovoljno je na primer protocna voda u recimo u nekoj kiveti. Problem je sto najcesce ovi filtri dobro apsorbuju UV deo spektra. Vidi na nekom internet pretazivacu , sve vece firme koje se bave optikom imaju u svojoj ponudi i filtere.
2. Interferencioni( filtri Fabri-Peroa)
Postoje neki iz prve grupe koji mogu da zavrsavaju posao ali su relativno skupi i nedostupni a i sirina transparencije je vrlo siroka.
Interferencioni filtri imaju donju granicu propusnosti na oko12 nm a gornja granica lezi duboko u Ic oblasti spektra.recimo 14 mikrometra. Tipicna sirina propusnog opsega im je 1-2 nm , stim sto se sa smanjenjem sirine transparence vrtoglavo povecava njihova cena. Sastoje se od transparentnog dialektrika( najcesce kalcijum ili magnezijum fluorida) koji zauzima prostor izmedju dva polutrasparentna metalna filma ( najcesce od srebra ,zlata ili platine) Debljina dialektricnog sloja odredjujetalasnu duzinu(L=lambda) propustene svetlosti. maksimalna transparencija im je na L=2nd gde je n indeks prelamanja d- debljina dialektrickog sloja a L ( citaj lambda) naravno talasna duzina. Celu pricu mozes da ponovis i nekoliko puta na odredjeni nacin i svaki put ces dobiti sve uzu propusnu liniju.Da sam na tvom mestu ovo bi bio moj izbor.
Na faksu sam svojevremeno testirao jedan Uv spektrometar takoda pouzdano znam da se jacina UV zracenja drasticno menja u zavisnosti od doba dana. Najaca je recimo izmedju 1-3 popodne . Moj ti je savet da odaberes jedno vreme u kome ces da ponavljas merenja jer u suprotno, ces dobiti isuvise veliku disperziju merenih vrednosti.
Bratislav
Pozdrav Republici

 

[larara]

e hvala za savjete...ma kako god da bude, samo da se toga vise rijesim...poslije se moram bacati na fiziku.
jos jednom, hvala mnogo