Pomagajte ! Socijalne veštine ?!

[Manastirka]

Auuu...brate!
Za te pare možeš raditi nešto online i bolela bi te "ona stvar" da se ukapaš u sredinu.Ja bih tako napravila.Što da trpiš svašta, za te pare?

 

[Samsonight]

Baš si pametna. On je drugačiji, sklanjag ga što brže. Neka crkne.

Ja sam upravo uspela nekog ko ima iskuststvo i znanje da obezglavim, i oni više ne znaju kako sa mnom.
Ja sutra moram da se izvinim lepo za stvari koje oni znaju.
Ako se ne uzvinim za stvari koje znaju, ja sam ga kao ljudsko biće ugasila.
Oni ne znaju za šta se sve izvinjavam, ali ako to ne učinim, gotovo je-za mene.

 

[Losferan]

Ne kapiram što se sikiraš za tako sitnu lovu, ja da radim za te pare bolio bi me **rac za sve. Iskreno ne znam nikog da radi za te pare, radi ali dobija još toliko na ruke. Čovek nikad ne traba da se plaši da će umreti!

 

[Tasker]

Nemojte tako,sitna lova za tebe a njemu egzistencija znači.Sta znaš njegov život i ostalo,nismo svi isti.
Znači postujmo njegov trud jer te sitne pare koje su za tebe nista ,za njega su možda sve i ne samo u materijalnom smislu.
Savet ne znam kakav bih dala jer saveta nema u suštini.
Možda samo da sledi svoj san,svoj put.Mozda da nastavi sa školom i uči jezike i možda jednog dana dostigne daleku juznoistocnu Aziju.
Da smatra ovaj posao trenutan ružni,nuzni momenat života.
Ništa nije definitivno i za uvek.
Dok si živ i mrdas imaš šansu da menjas i budeš gazda tvog života.

 

[krompir 2.1.]

kao neko ko radi u maloprodaji / veleprodaji vec 25god bicu slobodan daa Ti kazem , nije svako za svakodnevni rad sa ljudima. Nije svako za svaki kolektiv.
Najbrze se uklopis kada si ono sto jesi i potrudis sw da budes nenametljiv.
Mnogima bi se dopao da se nisi trudio da se dopadnes svima - nisam siguran ko je ovo napisao ali probaj da razmislis da li ima smisla.
Takodje nemoj da ocekujes da ces na 4rumu odmah dobiti pravi savet i razumevanje od svih koji pisu.
Najvaznije je da volis svoj posao i da na njemu mozes da se zamislis i za 5god...i polako nista se ne desava preko noci.
Srecno!

 

[Jasna]

Ma meni je samo jeziva ideja da je mrtav ako ga kolege ne prihvate.
Kakvo ograničavajuće uverenje.

 

[Radovan Četvrti]

Kakve bre vestine?
Budi ono sto jesi i moras imati cvrst stav prema ljudima i to je to.
Samopouzdanje je bitno i da ne brines sta ce drugi reci...
Jednostavno budi normalan i to je to.
Ocigledno tvoje kolege nisu bas normalne, i za to ne trebas brinuti

da su oni ok imali bi normalno misljenje o tebi a vide te tako jer su oni takvi...
a ljude ne mozes menjati niti im se trebas prilagodjavati...
Budi ono sto jesi.

Dal da ga regrutujes u Jehovine Svedoke a ?

Da ga zatrpas sa novim "pravim prijateljima"?

 

[Radovan Četvrti]

Već mesec dana radim u trgovini gde su socijalne vestine presudne. Iako dobro funkcionišem u radu sa potrošačima( jer se prema radnoj etici i drustvenim normama i ocekuje da nas odnos bude formalan i umeren), sa kolegama je druga prica. Problem je što nemam ni malo razvijene socijalne veštine, ali oni kojima je to prirodno, to prosto ne mogu da samostalno shvate,pa verovatno misle da sam nadmen, arogantan ili drkadzija. Cak mi je vise puta i receno da se pravim lud. Kolege me i nakon mesec dana rada i dalje ne zovu po imenu nego me oslovljavaju kao kolega, sto je van svake pameti. Ja njih zovem po imenu i trazim da tako i oni mene zovu po imenu. Iako znam kako da odreagujem na salu, znam kako da ucestvujem u razgovoru i nastavim vec zapocetu temu itd, problem je sto stvarno ne znam kako da zapocnem razgovor a da ne pricam o poslu. Kako da ja njima nesto kazem, da se ja nasalim sa njima itd. To sto ja njima ne prilazim vec cekam da oni meni pridju da bi mogli da razgovaramo verovatno i jeste uzrok toga sto im se ne dopadam. Problem je sto oni retko prilaze, i prilaze sve redje i redje. Moj nedostatak socijalnih vestina me vec kostao posla u jednom malom ducanu gde su stalne musterije, a ovde sam dovoljno dugo opstao samo zato sto je prodavnica srednje velicine i ljudi koji dolaze nisu obavezno stalne musterije, te je formalan odnos ocekivan, normalan i prihvatljiv. Molim vas dajte mi savete kako da se zblizim sa kolegama i budem prihvacen jer sam bez toga mrtav covek. M R T A V !

Nemoj paniciti, to je najbitnije za sada. Iz kakve porodice dolazis , pokupio si izgleda malo iskrivljen model ponasanja rekao bih ? Daj malo, vrati se u nazad, malo vise podataka, da napravimo najpre analizu pa tek potom strategiju.

 

[ChristopherWalken]

Hm... Hoćeš da se družiš sa kolegama, hoćeš da te gotive ali ti se njima nikada ne obraćaš prvi već čekaš da se oni tebi obrate. Ne zvuči nimalo nadmeno, baš me čudi što te kolege ne mirišu.

 

[aeternum]

Dal

Ti stvarno nisi normalan ovo je psihologija.

A Vera je nesto sto ide iznad nesto sto nikada neces moci da shvatis jer je uzviseno

 

[JustASimpleMan]

Nemoj paniciti, to je najbitnije za sada. Iz kakve porodice dolazis , pokupio si izgleda malo iskrivljen model ponasanja rekao bih ? Daj malo, vrati se u nazad, malo vise podataka, da napravimo najpre analizu pa tek potom strategiju.

Nemoj paniciti, to je najbitnije za sada. Iz kakve porodice dolazis , pokupio si izgleda malo iskrivljen model ponasanja rekao bih ? Daj malo, vrati se u nazad, malo vise podataka, da napravimo najpre analizu pa tek potom strategiju.

Mnogo ti hvala na interesovanju i zelji da pomognes. Koren problema lezi u detinjstvu. Kada sam usao u tinejdzerske godine, sa 13 godina moj paranoicni narcisoidni otac je poceo da me zastrasuje demonizovanjem drugih ljudi, posebno mojih vrsnjaka. Ne dozvoli da te odnese ulica, naterace te da se drogiras, da krades, da lazes, samo da bi te drustvo prihvatilo. Upropastice ti zivot, jedna greska i ceo zivot ti je unisten, budes zavisnik od droge i alkohola i nema nazad. Devojcice su najvece zlo, njih se posebno pazi, muskarci svo zlo rade zbog njih. Ja sam ti jedini prijatelj, tata ti je jedini pravi drugar koga ces ikada imati. Zvuci kao iz diznijevog filma filma ali tako je doslovce bilo. Njegov uticaj na moju psihu bio je enorman zato sto mi je on bio jedini uzor tokom detinjstva tako da sam kontakt sa vrsnjacima uvek svodio na minimum. Drugi faktor je moja majka, koja je ekstremno introvertna zena koja je za dvadeset i kusur godina mog zivota imala samo 3 prijateljice za koje ja znam. Zena koja kad dodje sa posla samo sedi kuci i gleda Hobite, Gospodare prstena ili Twilight po milioniti put i smatra da je time sto me je nahranila margarinom i parizerom ona ispunila svoju zivotnu misiju, i obavila poziv dobre majke. Idiotkinja u sustini, svaka krpa nadje zakrpu a ako je otac problematican onda i majka mora biti, jer se slicni ljudi lepe jedni za druge. Treci faktor je taj sto sam ziveo u izolovanoj ulici u Velikom Mokrom Lugu, van svakog kontakta sa vrsnjacima i nikada u tim kriticnim i izuzetno vaznim ranim tinejdzerskim godinama nisam imao predstavu o tome kako se moji vrsnjaci ponasaju, o cemu pricaju, kako se sale, kakav je njihov medjusobni odnos. U sustini, sta je normalno. Najbolji opis moje situacije bi upravo bio to sto si ti pomenuo, Jehovine Svedoke. Kao da sam rastao kao deo nekog kulta ili sekte, u nekom drugom svetu izolovan, i onda izasao u pravi svet medju normalne. Ali bojim se da je steta ne popravljiva zato sto su te kriticne godine mog razvoja, taj rani i srednji tinejdzerski period kada deca krecu da se socijalizuju i postepeno odrastaju, propusten i upropašćen. Znači nikada nisam socijalizovan. Ako imas neku ideju pomozi, ali bilo kako bilo zbog okolnosti u kojima sam odrastao, osudjen sam na život beskonacne muke i patnje, pa koliko živim, da živim, a cenim da neću još dugo.

 

[Metronomy]

Nikakav ja tu problem ne vidim, tvoj stav je tvoje pravo, a ako to ljude plasi, znaci da treba da prodje vreme da te prihvate. Jednima ces odgovarati drugima neces i to je sve. Mnogo je vaznije da imas jednog koji te prihvata takvog nego svih deset koji te ne prihvataju. Opusti se i ne drami oko toga da te neko prihvati, jer to ne zavisi od tebe. Cak i da si nadmen je tvoja stvar...Meni nikad nije bilo jasno ta malogradjanska potreba da budes deo neke grupe po cenu da neki ljigavac, siledzija, drukara odredjuje pravila.

 

[Araon]

Krstarica je sjajno mesto za naći sagovornike koji će te opravdati kad si malo "iščašen", jer ovde imaš masu takvih.

Kao što vidiš, po difoltu su počeli da ti odgovaraju sa "ma, ko ih je*e, ko kaže da je u tebi problem" i slično, a da si nastupio sa "u njima je problem, onda bi išli u kontru "a, ti si mi sav pa fin".

Da, vrlo je moguće da je u tebi problem, što mi deluje i po odgovorima koje daješ ovde. Nije stvar socijalne veštine, već otvorenosti kao takve, opusti se jednostavno, priznaj ljudima kakve probleme imaš i da bi bilo ok da imaju malo strpljenja prema tebi. Izađi iz čaure u koju si se uvukao godinama, priznaj problem ljudima oko sebe i ne slušaj seronje koji će ti reći "to će neko da zloupotrebi", jer realno ko može i kako to da zloupotrebi? Suludo.

Takođe, sve se vuče iz ranih dana, okolnosti, ali to ne znači da sad treba toga da se držiš kao pijan plota i da se ne pomeraš odatle. To što je bilo tebe ne definiše kao čoveka. Imaš nevine ljude sa po 30 godina, prosto se nikada nisu oslobodili toga, a onda kada padne prvi seks shvatiće da su gubili vreme na strahove, ništa čudno i za*ebano, staviš ga i pomeraš kukove, eto, toliko banalno je da bi ga imao, ne kažem dobar, ali će se desiti.

Tako i ovo, počni sa sitnim stvarima, pitaj ljude na ulici koliko je sati, uđi u neku random konverzaciju sa čovekom na autobuskoj stranici, bukvalno zastani kad prolaziš pored neke taksti stanice i pitaj taksistu kako je, posle toga će on sam pričati o tome kako je sve sranje pola sata, ali vežbaj konverzaciju.

I još jedna stvar, stalno imaš neki osećaj da te neko analizira, prati, ocenjuje, da nisi nešto dobar, ovakav, onakav, istina je da ljude jaaaaaako boli uvo i da li si živ, da li postojiš, koliko sutra bi te zaboravili i da te je bilo da te nema, tako da nemoj mnogo pridavati značaja tome.

Sa kolegama i ne moraš nešto puno da se voliš, samo toliko da ti bude prijatno i da budeš pristojan, jer to nisu ljudi koje si ti birao, koji su po tvom senzibilitetu, već ste se našli tu, takođe, vrlo verovatno da odeš odatle nećeš ih više nikad videti, ni čuti.

I ne, nemoj raditi online iz kuće, jer sa takvim psihičkim stanjem to će ti biti čekić u glavu direktno.