Ljudi se radjaju s podsvesnim, primitivnim, divljačkim nagonima koje je Frojd nazvao id i nadsvesnim, konstruktivnim potencijalom. Pored njih, tokom života, se formira i Polusvesni ego. On je različit ili individualan za svakog čoveka. Čine ga osećanja/misli koja nastaju u interakciji sa okolinom kroz različita neprijatna, bolna i traumatična iskustva, kao i prihvatanje stavova koja su strana autentičnim, suštinskim vrednostima osobe.
Dakle, Polusvesni ego se stiče negativnim spoljašnjim uticajem. Javlja se u vidu automatskog, unutrašnjeg monologa s mnoštvom zabluda i predrasuda tako da ego pogrešno interpretira vlastitu vrednost. Može se ispoljiti kao osećaj inferiornosti, neadekvatnosti, gubitak volje, samopoštovanja i samopouzdanja, beznadje, apatija, ali i kao arogantnost, sujeta, taština, oholost, sebičnost, ljubomora, zavist itd. Polusvesni ego je neka vrsta blokade koja otežava egu prodor do duhovne suštine. Na istoku se veruje da nagomilane negativne misli i osećanja sprečavaju proticanje prane/chi i dovode do različitih organskih promena, bolesti, depresije i mentalnih poremećaja.
Svest se, najčešće, vezuje samo uz mozak. U svakom slučaju da mozak, kao centralni nervni sistem, ima najznačajniju funkciju. Medjutim, pored njega, ceo organizam učestvuje u formiranju mišljenja i osećanja. Zato je i afektiran njima. Svaki događaj i impresija tokom života proizvede različite misli i osećanja koja ostaju "utkana" u organizam u vidu karakteristične telesne reakcije. Aktiviranje određenog intenziteta osećanja stvara i određene misli, kao što i misli izazivaju određene telesne reakcije i intenzitet osećanja koji je "utkan" u organizam. Zahvaljujći tome mogući su detektori laži.
Ali, nisu svi doživljaji u interakciji sa okolinom negativni. Naprotiv, nekima se stiču i lepa, prijatna, korisna i poučna iskustva. Kroz njih se uči, napreduje, postiže dublje razumevanje i duhovni razvoj. To predstavlja sferu srca ili osećanja zadovoljstva, radosti, sreće, ljubavi itd. Iz srca se formiraju konstruktivne misli koje blagotvorno deluju i na telo i mentalno zdravlje. Mada je to dragoceno treba biti oprezan jer srce nije nadsvesni nivo duše. Ljubav srca ne sjedini uvek biće. Ponekad ga razjedini. Stvori razdor s razumom.
To se desi kada postignuto razumevanje nije doraslo situaciji. Zato se mora ići dalje; biti potpuno iskren, preispitati unutrašnji monolog, suočiti zabludama i nekom neprijatnom istinom o sebi ili drugima itd. Ljubav srca može biti površna, slepa, sebična i ograničena kada se povodi nerazumnim željama. Duša prevazilazi fizičku sferu i trenutnu inkaranaciju. Njena dubina je živi, nepresušni izvor ljubavi, empatije i smisla. Kroz nju se biće ujedini, dosegne mudrost i nadraste pristrasnost. Misli se razbistre i postane jasno šta treba činiti.
U srcu ima latentne arogantnosti. Ponekad stvori lažni osećaj savršenosti i nepogrešivosti. Iako to prija spreči daljnji rast ukoliko se nepromišljeno sledi. Emocionalna stabilnost i zrelost zahteva stalni pomak. Duhovni razvoj je beskonačan proces koji se nikada ne može u potpunosti ostvariti dok smo ovde.
Dakle, Polusvesni ego se stiče negativnim spoljašnjim uticajem. Javlja se u vidu automatskog, unutrašnjeg monologa s mnoštvom zabluda i predrasuda tako da ego pogrešno interpretira vlastitu vrednost. Može se ispoljiti kao osećaj inferiornosti, neadekvatnosti, gubitak volje, samopoštovanja i samopouzdanja, beznadje, apatija, ali i kao arogantnost, sujeta, taština, oholost, sebičnost, ljubomora, zavist itd. Polusvesni ego je neka vrsta blokade koja otežava egu prodor do duhovne suštine. Na istoku se veruje da nagomilane negativne misli i osećanja sprečavaju proticanje prane/chi i dovode do različitih organskih promena, bolesti, depresije i mentalnih poremećaja.
Svest se, najčešće, vezuje samo uz mozak. U svakom slučaju da mozak, kao centralni nervni sistem, ima najznačajniju funkciju. Medjutim, pored njega, ceo organizam učestvuje u formiranju mišljenja i osećanja. Zato je i afektiran njima. Svaki događaj i impresija tokom života proizvede različite misli i osećanja koja ostaju "utkana" u organizam u vidu karakteristične telesne reakcije. Aktiviranje određenog intenziteta osećanja stvara i određene misli, kao što i misli izazivaju određene telesne reakcije i intenzitet osećanja koji je "utkan" u organizam. Zahvaljujći tome mogući su detektori laži.
Ali, nisu svi doživljaji u interakciji sa okolinom negativni. Naprotiv, nekima se stiču i lepa, prijatna, korisna i poučna iskustva. Kroz njih se uči, napreduje, postiže dublje razumevanje i duhovni razvoj. To predstavlja sferu srca ili osećanja zadovoljstva, radosti, sreće, ljubavi itd. Iz srca se formiraju konstruktivne misli koje blagotvorno deluju i na telo i mentalno zdravlje. Mada je to dragoceno treba biti oprezan jer srce nije nadsvesni nivo duše. Ljubav srca ne sjedini uvek biće. Ponekad ga razjedini. Stvori razdor s razumom.
To se desi kada postignuto razumevanje nije doraslo situaciji. Zato se mora ići dalje; biti potpuno iskren, preispitati unutrašnji monolog, suočiti zabludama i nekom neprijatnom istinom o sebi ili drugima itd. Ljubav srca može biti površna, slepa, sebična i ograničena kada se povodi nerazumnim željama. Duša prevazilazi fizičku sferu i trenutnu inkaranaciju. Njena dubina je živi, nepresušni izvor ljubavi, empatije i smisla. Kroz nju se biće ujedini, dosegne mudrost i nadraste pristrasnost. Misli se razbistre i postane jasno šta treba činiti.
U srcu ima latentne arogantnosti. Ponekad stvori lažni osećaj savršenosti i nepogrešivosti. Iako to prija spreči daljnji rast ukoliko se nepromišljeno sledi. Emocionalna stabilnost i zrelost zahteva stalni pomak. Duhovni razvoj je beskonačan proces koji se nikada ne može u potpunosti ostvariti dok smo ovde.
Poslednja izmena:
