Poludeti pored računara

mekflaj:
Da li vam se desilo da skrolujete mišem, klikćete tu i tamo po netu, u mračnoj sobi, sami, pola dana....
I tako dan za danom...
iako vam se gadi jer ste preterali, nemate volje da išta menjate...

Kao neko sajber pustinjaštvo, osoba se povukla na net...
Kliknite za proširenje...



pa jebemliga sad, ne mogu reći da jeste... ali zato je moj drugarčić jedan odavno naviko na takvo stanje kao nešto normalno i svakodnevicu. zbilja tužan prizor ako ćemo iskreno
 
mekflaj:
Da li vam se desilo da skrolujete mišem, klikćete tu i tamo po netu, u mračnoj sobi, sami, pola dana....
I tako dan za danom...
iako vam se gadi jer ste preterali, nemate volje da išta menjate...

Kao neko sajber pustinjaštvo, osoba se povukla na net...
Kliknite za proširenje...

Desava mi se nekad, prosto se zamislim cemu to sve, nikakve koristi, samo blenem u ekran. Ali kad pomislim koliko bi jadno bilo da ostanem na tome, i da nista ne uradim po pitanju toga, odmah se trgnem, ugasim komp. Izadji malo napolje, popricaj sa nekim, izadji sa nekim na kafu, bilo sta. Samo izadji iz kuce. Inace ces ovako padati u sve vecu i vecu depresiju. Mnogo ces se bolje osecati kad izadjes i popricas sa nekim. Samo pogledaj koliko je zivot kratak, pa pogledaj hoces li da ga tako provedes, i kasnije da zalis zbog toga, a mogao si nesto da ucinis po tom pitanju.

Najlakse je samosazaljevati sebe, ali to ti nista dobro nece doneti, to ti nece pomoci. Dakle, svestan si toga da si preterao, gadi ti se to, pa onda i iskoreni to. Ne kazem da je lako, ali od necega moras poceti.
 
Poslednja izmena:
a šta fali računarima? ako nisi željan neke zabave hedonizma ludila, koji će ti zabave izlasci i slična sranja? ako si željan togaa u toj si poziciji, onda moraš da budeš nenormalno brutalan prema sebi, da doslovno otkineš sve uzroke koji su te doveli do tog ludila, da budeš skroman i užasno samokritičan, priznaš greške, i kreneš iz sve sile da radiš drugačije. znači ne onaj fazon: sedim ispred računara, vatafak kad odem kući čemu se koji ***** radujem, a onda na drugoj temi kreneš da propovedaš neophodnost samoodrživih sistema. nego priznaš sebi da si ogorčen zbog situacije u kojoj si, ako je to slučaj, i onda kreneš korak po korak... tebi se vrv čini da će ti trebati stoleća da se domogneš neke drugačije životne varijante, ali zapravo ti treba mesec dana u vr' glave da izguraš svoje. eto recimo nakon posla zapališ negde, bilo gde, pa i da se sjebeš nema veze, sledeće večeri opet i opet, prisiliš sebe da upoznaš ljude i tako.

inače računari su do jaja, recimo čovek se na video-igrama može nenormalno zabaviti, bukvalno dok pucneš prstom prodje četiri sata
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top