Kažu neki psiholozi, da manje pate posle raskida oni ljudi, koji su uspeli da formiraju svoju mrežu podrške.
Odnosno ljudi koji su ceo svoj život bazirali i fokusirali na jednu osobu, dajući samo njoj primat, obično posle raskida pate više, i čak padaju u depresiju.
Što znači, da ima ljudi koji jako dobro znaju da balansiraju svoj emotivan život, sa drugim aspektima svog života (posao, druženje, hobiji i sl.)
..
Elem, viđala sam i one koji su imali fokus na jednom partneru i nisu mogli da zamisle život bez njega, a o rezervnom planu nikad nisu ni razmišljali, pa su malo više posle šepali i poštapali se dok im nije očvrsnuo korak i vratili se posle u ravnotežu.
A, viđala sam i one koji su veoma brižljivo negovali svoju primarnu porodicu, a imali uvek u rezervi koju dobru drugaricu sa kojom su išli na kafu, tako da ne znam
Jedino što sam ja uočila kao obrazac, a to je, da se rezervni plan stiče viškom slobodnog vremena i manjkom obaveza na jednoj strani!
...Dok je druga strana prilično zaokupljena obavezama, druga strana uhvati luft pa nastane i taj rezervni plan!
...
Imate li vi lufta trenutno?
Ince muskarci vode, sto se ne poklapa sa istrazivanjem ovih u Engleskoj.
), ako dodje do raskida, imas sa kim da se muvas kada prebolis, ne upadnes u misli tipa nema nigde nikog, nece me niko, ne lutas, imas neku prividnu "sigurnost".
