Половина пољопривредних газдинстава у Србији неће опстати

Ангел.

Buduća legenda
Poruka
47.356
Најмање половина садашњег броја од 780.000 индивидуалних породичних газдинстава неће опстати у конкуренцији са фармерским сектором Европске уније. Верификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању од стране последње чланице ЕУ почиње да тече рок од четири године, након којег ће купци из ЕУ имати право да купују земљиште у Србији под истим условима као домаћи купци.


Ни једна од послење примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, то није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и по истеку периода од 7 година у случају Мађарске, односно 12 година у случају Пољске, која сада тражи продужетак за још три године.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=11&dd=06&nav_id=658011

Најкраће речено, пукли смо ако се нешто не учини, за шта је заиста последњи час. Питање је, такође, да ли је садашња власт способна и жељна да се озбиљније позабави овим проблемом. Да ли нас у скоријој будућности чека потпуна економска окупација?
 
Poslednja izmena:
Најмање половина садашњег броја од 780.000 индивидуалних породичних газдинстава неће опстати у конкуренцији са фармерским сектором Европске уније. Верификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању од стране последње чланице ЕУ почиње да тече рок од четири године, након којег ће купци из ЕУ имати право да купују земљиште у Србији под истим условима као домаћи купци.


Ни једна од послење примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, то није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и по истеку периода од 7 година у случају Мадјарске, односно 12 година у случају Пољске, која сада тражи продужетак за још три године.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=11&dd=06&nav_id=658011

Најкраће речено, пукли смо ако се нешто не учини, за шта је заиста последњи час. Питање је, такође, да ли је садашња власт способна и жељна да се озбиљније позабави овим проблемом. Да ли нас у скоријој будућности чека потпуна економска окупација?
Тајкуни који финансирају ,,наше" партије власници су не парцела ѕемљишта, већ латифундија.
Уласком странаца скочиће цена ѕемљишта барем 2-3 пута што ће овој тајкунској марви која је до власништва над ѕемљом(или ће доћи) дошла ѕа тепсију рибе, тако да јасно је...имаће капиталну добит неслућених раѕмера!
 
Најмање половина садашњег броја од 780.000 индивидуалних породичних газдинстава неће опстати у конкуренцији са фармерским сектором Европске уније. Верификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању од стране последње чланице ЕУ почиње да тече рок од четири године, након којег ће купци из ЕУ имати право да купују земљиште у Србији под истим условима као домаћи купци.


Ни једна од послење примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, то није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и по истеку периода од 7 година у случају Мађарске, односно 12 година у случају Пољске, која сада тражи продужетак за још три године.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=11&dd=06&nav_id=658011

Најкраће речено, пукли смо ако се нешто не учини, за шта је заиста последњи час. Питање је, такође, да ли је садашња власт способна и жељна да се озбиљније позабави овим проблемом. Да ли нас у скоријој будућности чека потпуна економска окупација?

Молонлабе би подигао српско село, наталитет, узорао све њиве и стварао акумулацију капитала за развој инфрструктуре, научних института, индустрије и културног потенцијала Србије.

Ја имам рјешење.
 
Poljloprivredna gazdinstva bioloski nece opstati nevezano za EU .Ko je prosao Srbijom ili gledao "Zadnja kuca Srbija" zna o cemu pricam!

Донекле тачно, недостатак младих на селу ће сигурно угасити не мали број газдинстава.
 
Молонлабе би подигао српско село, наталитет, узорао све њиве и стварао акумулацију капитала за развој инфрструктуре, научних института, индустрије и културног потенцијала Србије.

Ја имам рјешење.

Подели са обичним смртницима. :)
 
Ne.

Problem poljopriuvrede u Srbiji je USITNJEN POSED.

Trebalo bi postaviti zemljisni MINIMUM i MAKSIMUM.

Није толики проблем уситњен посед, већ недостатак воље од стране власти да људе организује и омогући им да живе од свог рада. Добро, има и нас који смо лењи и хтели ’леба без рада, али већина би и те како засукала рукаве.
 
Није толики проблем уситњен посед, већ недостатак воље од стране власти да људе организује и омогући им да живе од свог рада. Добро, има и нас који смо лењи и хтели ’леба без рада, али већина би и те како засукала рукаве.

Drzava organizuje ljude u socijalizmu.

U kapitalizmu se sami organizuju.

Nije moguce da u Srbiji malinari omaju 0,5 ha ili 1 ha maline i zele da od toga zive godinu dana.

Toga NIGDE, apsolutno nigde u svetu nema.

Jedno domacinstvo, u danasnjim tehnoliskim uslovima, mora da ima NAJMANJE 40 ha da bi bilo ISPLATIVO proizvoditi ratarske kulture.
 
Drzava organizuje ljude u socijalizmu.

U kapitalizmu se sami organizuju.

Nije moguce da u Srbiji malinari omaju 0,5 ha ili 1 ha maline i zele da od toga zive godinu dana.

Toga NIGDE, apsolutno nigde u svetu nema.

Jedno domacinstvo, u danasnjim tehnoliskim uslovima, mora da ima NAJMANJE 40 ha da bi bilo ISPLATIVO proizvoditi ratarske kulture.

Не причај свашта. Сељак треба да производи храну, а не да се бави маркетингом и продајом својих производа. И да поштено заради од својег рада.
 
Не причај свашта.
У праву је.
У питању су ратарске културе(пшеница, јечам, кукуруѕ, сунцокрет, соја, уљана репица, шећерна репа...), а не малина, купина...или неке повртарске културе попут парадајѕа, паприке краставаца итд.
 
У праву је.
У питању су ратарске културе(пшеница, јечам, кукуруѕ, сунцокрет, соја, уљана репица, шећерна репа...), а не малина, купина...или неке повртарске културе попут парадајѕа, паприке краставаца итд.

За ове усеве и треба веће имање. То није спорно.
 
У праву је.
У питању су ратарске културе(пшеница, јечам, кукуруѕ, сунцокрет, соја, уљана репица, шећерна репа...), а не малина, купина...или неке повртарске културе попут парадајѕа, паприке краставаца итд.

Visoko akumulativne kulture (cvece, povrce i voce) se mogu proizvoditi isplativo i na nesto manjim povrsinama, ali to ne moze da se primeni na veliku vecinu zemljoradnickih domacinstava.

Zakon treba da propise velicinu poseda izmedju 40 i 80 ha (u planinskim krajevima 120 ha) po DOMACINSTVU.

Ko u tih minimalnih 40 ga hoce da gaji maline, lesnike, orahe, kajsije = ok.

Ostatak neka gaji ratarske kulture ili neka organizuje stocarstvo..
 
Подели са обичним смртницима. :)

Дугорочно рјешење је Србија која има врхунске институте, развојне центре, одличну инфраструктуру, технолошки ефикасну пољопривреду, морално уздигнуту нацију, квалитетну индустрију...

Како ништа од овог тренутно немамо, масовна пољопривреда, која би била неефикасна са становишта броја упослених/количина произведене хране, али као таква би дала хљеб у руке многим, би била одлично полазно рјешење и иницијална акумулација капитала.

Огромно руско тржиште нас чека, на њему смо повлаштени, проблем је само у томе што тренутно нисмо у стању да испоручимо количине које нам Русија тражи. Дакле, извозне могућности су неограничене за развој примарне пољопривреде и прехрамбене индустрије. Потребно је добро организовати сељаке, а то врло лако може урадити држава, увести строге контроле квалитета производа и позиционирати себе као регионоалног пољопривредног џина.

Много битније, поред преживљавања, људи на селу, скоро по правилу, имају јако висок наталитет, тако да би то било рјешење за најбитнији дугорочни проблем Србије.

Све ово да је простор за оствараење мог концепта од 15 милиона Срба у Србији и 3 милиона Срба у Р. Српској.

У пољипривреди нису потребна велика улагања, а за почетак, нити је у питању софистицирана дјелатност за коју треба велика памет. Ту је лако произвести огромне количине робе. Ту се јавља главни проблем, а то је ПЛАСМАН. Међутим, како нам је тржиште Русије отворено као ником у Европи, нама је пласман практично загарантован. То је огромно тржиште и права је имбецилност како до сада нисмо користили ту прилику.

Из ове акумулације капитала се може побољшавати пољопривредна инфраструктура, асфлатирати путеве до села, довести сву потребну инфраструктуру до села и сам живот на селу промовисати као атрактиван. Ово отвара могућност упошљавања наше интелектуалне снаге у производњи пољопривредне механизације за којом би расла тражња. Наравно, укинути ССП и увести протекционистичке мјере према ЕУ, подићи царине и смањити дефицит са земљама ЕУ.

Паралелно се мора одвијати процес хватања лопова и уништавања корупције. Наравно, добро организована држава, која рационално троши скромна средства која има на располагању, гдје се одлуке не доносе паушално већ након прецизних анализа ефеката истих, али заиста прецизних, је обавезан услов. Квалитетно образовање, здравство, све што је везтано за државу мора бити беспријекорно ефикасно и ефективно.

Након обезбијеђивања преживљавања нације преко села, уништавања корупције, добре организације државе и лаганог повећања наталитета и стварања акумулације капитала исти почети улагати у софистициране дјелатности, али опет не по принципу даш 200 милиона евра у науку, а из тога излази гомила беспотребних научних радова који ничем не служе земљи, сем што је лијепо да се публикују научни радови, већ да из тог улагања излазе конкретни привредни резултати у смислу развоја софтвера, електронике, фармације, машинства, медицине...

Све што смо у стању сами да произведемо, а уваозимо, мора бити супституисано домаћом производњом и око тога градити гиганте на које ће се послије лијепити мала привреда.

Држава мора захтјевати велику жртву од својих грађана, борбу, али им се мора дати и јасан смисао те жртве, створити увјереност да неће бити изиграни и да се Србија враћа својим најбољим историјским традицијама. Запослени у државним службама, политичари морају личним примјером показати да вјерују у прокламовани смисао и да су спремни на сваку жртву да Србија достигне зацртани статус. Они који показују пацовски, криминални, корупциони афинитет морају бити жестоко кажњени до стране српске државе.

Висока политика треба да се сведе само на заштиту територије на којој тренутно живе Срби, кроз интелигенто пактирање са великим силама (Русија, а затим Кина су данас једини озбиљни играчи нама наклоњени), јачати изнутра, прије свега морално а затим и економск,и и припремати нацију за велики тренутак поновног изласка на геополитичку сцену. Та прикика се по историјској закономјерности мора појавити, за њу треба бити спреман и одлучно и енергично дјеловати.
 
За ове усеве и треба веће имање. То није спорно.
Проблем је што ће странци купити управо ове површине, док ѕа површинама на којима се гаји воће има много мање интересовања.
На пример Чиле и Н.З. су два највећа проиѕвођача и иѕвоѕника малине с јужне хемисфере(најчешће у САД и Канаду, а у ЕУ само ѕими,мислим на овдашњу ѕиму, тамо доле је лето) када је на северној полулопти мртва сеѕона, па ипак парцеле јагодичастог воћа у тим ѕемљама су пико величине спрам парцела ѕа ратарство.
Такође странци не купују пашњаке, или слична ,,пасивна" ѕемљишта, бар на основу досадашњих искустава у ѕемљама ЕУ.
 
Донекле тачно, недостатак младих на селу ће сигурно угасити не мали број газдинстава.

nije samo nedostatak mladih vec i njihove navike... I da ih motivises cenama polovina njih bi se osakitala na masinama a polovina bi pobegla posle dva dana sa sela jer je to tezak posao .
 
Проблем је што ће странци купити управо ове површине, док ѕа површинама на којима се гаји воће има много мање интересовања.
На пример Чиле и Н.З. су два највећа проиѕвођача и иѕвоѕника малине с јужне хемисфере(најчешће у САД и Канаду, а у ЕУ само ѕими,мислим на овдашњу ѕиму, тамо доле је лето) када је на северној полулопти мртва сеѕона, па ипак парцеле јагодичастог воћа у тим ѕемљама су пико величине спрам парцела ѕа ратарство.
Такође странци не купују пашњаке, или слична ,,пасивна" ѕемљишта, бар на основу досадашњих искустава у ѕемљама ЕУ.

Не знам, да ли извозимо пшеницу у Русију? Колико сам могао да видим, на исток иду најчешће воће и поврће, живинско месо... Све се то узгаја на површинама које су мање од оних на којима се гаји пшеница, кукуруз, репа и слично. Занима ме, шта ће бити са оним пољопривредницима који има до или око 10 хектара земље, којима се не исплати да продају усеве, већ их користе за исхрану стоке?
 
@Molonlabe

Danas niko nije spreman na nikakve zrtve.

Nema se PROSTORA za to.

nije samo nedostatak mladih vec i njihove navike... I da ih motivises cenama polovina njih bi se osakitala na masinama a polovina bi pobegla posle dva dana sa sela jer je to tezak posao .
Потисје је ...шта?
Простор који је познат по повртарству и на отвореном и као ,,башта под кровом", што значи...шта?
Потребно је доста људског рада што значи ...шта?
Па значи Румуни, али пошто исти сад раде на парцелама у Румунији које су у власништву Италијана, код нас раде наши, Срби и Мађари.
Тако да је све условна категорија.
Кад родитељи остану без пара, а ,,излазак, одећа и мобилни" више не буду не приоритет, већ ни потреба некима ће доћи из седалног апарата у главу.
А успут и иностранство не плаче за њима.
Уосталом просечна месечна зарада(плата је тамо недељна)у САД је још од 1980. па до данас око 2000$, али инфлација је то доста оглодала...само баш и не цврче много спрам тога.
 
Не знам, да ли извозимо пшеницу у Русију? Колико сам могао да видим, на исток иду најчешће воће и поврће, живинско месо... Све се то узгаја на површинама које су мање од оних на којима се гаји пшеница, кукуруз, репа и слично. Занима ме, шта ће бити са оним пољопривредницима који има до или око 10 хектара земље, којима се не исплати да продају усеве, већ их користе за исхрану стоке?
Русија је и ове године упркос суши 3. светски извозник хране, а пошто због климе тамо мало шта успева сем житарица(биљке из рода трава па трпе хладноћу с лакоћом)ми са пшеницом нема шта да тражимо.
Воће и поврће наравно(агрономи Русију зову ,,земља зеленог парадајза" јер у директној производњи он не стиже да сазри, а директна производња је сејање семена на отвореном и скидање одговарајућим комбајном на јесен).
Мали произвођачи могу успети преко задруга, занатских млекара и сличног удруживања као у Аустрији, или Данској, бар колико сам читао.
 

Back
Top