Poljubac

Kada bih mogao nestati u vatri poslednjeg poljubca
Tiho utonuv u nežnost tvoga zagrljaja,
Više se nikad ne bih budio...

Neme senke prolaznih dana
Dozivale bi me kroz tihu noć.
Veliki gradovi bi se susretali
Na parčetu tuđe večnosti
I neki drugi ljudi bi tražili reči
I verovali u sve te male sitnice
Za koje smo mi živeli.

Kada bih s tobom podelio taj poslednji tren
I onda iščezao
Bio bih srećan
Srećniji s životom koji nemam
A koji sam s tobom delio
Nego svi oni sa životom koji imaju
A ne dele ga ni sa kim nalik tebi.

Kada bih išta na ovom svetu birao
Bila bi jedina stvar koju bih izabrao,
Jedina nada koju bih opet poželeo,
Jedina radost koju bi vredelo vratiti.

Kada bi sada bilo vreme mojih poslednjih reči
I vreme mog poslednjeg vremena
Poželeo bih da ti kažem koliko te volim
Poželeo bih da te volim i sa drugog kraja ničega
I da mi ljubav bude jedini oproštaj.

Kada bi samo moj večni san nastupio u tvojim snovima
I kada bismo se opet sreli pod nebom nekih boljih svetova
Voleo bih da nađem reč kojom ću ti kazati
Sve one stvari koje ni sam o sebi nisam znao.
I kada bih negde, na nekom od tih mesta
Opet našao tvoje lice u pesku
Ne bih više bio ni čovek ni stranac,
Bio bih samo Tvoj.

 

[nisamodavde]

Predivno