Осетиш ли некад док шеташ крај реке
И немирни ветар образ ти милује
Нешто слатко слети на усне ти меке
То ти моја душа пољубац дарује
Док се река модри, талас чежњу носи
Оркестар на кеју симфонију свира
Заплео се лаган у свиленој коси
Далека ти љубав срцу не да мира
А кад ветар стане, и престане немир
Разведри се лице и нацрта осмех
Сетна суза кану, смири се и свемир
Подсети те жеља на пређашњи грех
Poslednja izmena:
