POLJSKI CVET

Sreća je uzbrati poljski cvet u minskom polju i doživeti da zamiriše u vašoj vazi....Možemo li biti srećni kada posle svega shvatimo da taj cvet neće još dugo živeti bez svog korena i livade...na kojoj je procvetao...

 

[petrana]

skoro negde sam napisala sta je meni sreća
a za poljski cvet je znači sreća biti uveren da će uvek mirisati

sreća je da umem da lažem

ima dana u kojima bih sebe pojala
samo da se setim baš tačno gde sam stajala
i koliko sam se istegla da te dohvatim

ima dana suviše čistog vazduha
kada je vidljivost u zenitu
i tada, da te se setim,
pretvorila bih se u kometu

ali imam neku ludu sreću
i pletem laži ko da se verem po drveću
uverena sam da mi sve sivo vrane podmeću
i da tebe uvek voleću

 

[dusan jovic 95]

Nekada ne zivi dugo ni tamo gde je nikao....
cudni su putevi gospodnji

 

[petrana]

Nekada ne zivi dugo ni tamo gde je nikao....
cudni su putevi gospodnji

baš si to lepo rekao

 

[pely]

Kada pesnik sa istoka vidi mali cvet kraj puta, zadivljno zastane ,
klekne pred njim i omiriše ga, ushićeno ispeva haiku pesmu
i preliven srećom i radošću nastavlja
svoj put noseći lepotu i miris i oduševljenje malim cvetom
koji je iz kamena iznikao, sivilo kamenjara ulepšao.

Kada pesnik sa zapada na svom putu vidi cvet radosno posegne ruku ,
otkida ga pomiriše, sastavi pesmu, oduševljen lepotom, mirisom i trenutkom.
Nakon sat vremena pogleda cvet u ruci, koji je tužno latice otpustio,
lepotu svakog sekunda sve brže gubio
i neugledan leži u ruci pesnika…
lagano ga odbacuje,
zaboravlja
i pogledom novu lepotu
na svom putu traži traži …