Poljoprivreda !!!! - POMOC

otkud znate šta nitro tačno planira?
pretpostavljam da baš zato što se ne razume, a ima zemlju, traži nekoga ko se time bavi kako bi realizovali neki projekat uz obostranu korist...
pitanje koje je postavio je savršeno jasno: "E sad trazim pomoc od vas da mi preporucite ili napisete ukoliko neko ima iskustva sa tim sve firme u Srbiji koje se bave sejanjem, obradom i kompletnim programom uzgoja neke od kultura."
ako neko zna odgovor, bilo bi lepo da ga napiše...
 
zastodane:
Izvini sta da radi ? Sadi orasi................
Kakva je to rasa?
Kliknite za proširenje...

Sadi orahe !
Ne razumem, web dizajner ne zna na netu da pronadje listing poljoprivrednih firmi u svojoj okolini. I ko ovde koga zeza. Na sajtu APRa ukuca mesto u kojem mu je zemljiste i pronadje firme. Ja sam stvarno dao najbolji predlog da da u ARENDU. Godisnje dobija 10.000 eur i to su sigurne pare. Mesecno cisto 800 eur. Da li je to malo a ne rizikuje nista. A da ulazi u rizik i jos nije u materiji. Kako kaze antoniusss"ne sedne se samo u traktor i vozi".
 
Otprilike tako.A ja kao sto sam rekla,ako ima vec siguran posao,nije mu hitno da pocne sutra odmah da se bavi time.Ako se upusta u nesto oko cega ne poseduje znanje,najlakse mu se opredeliti za najlakse............Da sadi orase..............Njima je cena uvek visoka.Kao i limunu npr,ali ovo nije podneblje za to..........Ako mu je ispod casti sve to,onda nije ni trebao postavljati pitanje
 
A na internetu svakako postoji niz adresa na kojima se mogu naci dragocene informacije o svemu..............
Evo jel mogu ja da postavim pitanje?????
Kako cu da stojim na pijaci i sta da sadim ako imam zemlju.Nemam ali pitam za svaki slucaj,ako budem imala a inace se ne bavim time...........
 
Poslednja izmena:
Lady Stardust:
A na internetu svakako postoji niz adresa na kojima se mogu naci dragocene informacije o svemu..............
Evo jel mogu ja da postavim pitanje?????
Kako cu da stojim na pijaci i sta da sadim ako imam zemlju.Nemam ali pitam za svaki slucaj,ako budem imala a inace se ne bavim time...........
Kliknite za proširenje...

Ja ti predlazem da posadis ikru da bi izrasla riba pa je onda mariniras pa na pijac sve to.:)
 
Lady Stardust:
Evo jel mogu ja da postavim pitanje?????
Kako cu da stojim na pijaci i sta da sadim ako imam zemlju.Nemam ali pitam za svaki slucaj,ako budem imala a inace se ne bavim time...........
Kliknite za proširenje...

Naravno da možeš da pitaš.

1. Na pijaci najbolje da stojiš na nogama jer u suprotnom će te smatrati za ludaka pa ti neće prilaziti tezgi. Zimi najbolje da nabaviš paletu pa da podmetneš pod noge da ne stojiš na ladnom betonu.

2. Ako imaš zemlju najbolje je kao što si i sama već predložila.. da sadiš orase.

Pametno je pitati.. ko pita ne skita.
 
postoji oko 60 vrsta oraha
- domovina: Balkan i Mala Azija
- zavisno od sorte, sadi se od 10x10m do 12x14m, ako se zeli urod (u sumama orah skoro ne radja, samo slobodan).
- po potrebi za svjetlost i po rastu je slican tresnji.
- raste do oko 25 m u visinu. Korijen raste jako duboko.
- mlado drvo podnosi lakse konkurenciju za svjetlost nego staro. Krosnja starog drveta trazi svu svjetlost za sebe i ne podnosi druga drva u blizini. Plod uspijeva samo na DIREKTNO osvijetljenim granama.
- ako se sadi, da bi se exploatiralo samo drvo a ne urod, onda se sadi gusce (od 2x2m do 2x4m), da bi raslo visocije (konkurencija za svjetlost ==> do 10m visocije drvo) i tako deblo i grane bili sto duzi i ravniji. Za to se koristi sorta Juglans nigra ili "Juglans x intermedia" koji je mjesanac iz Juglans nigrae i Juglans regiae.
- Rijetko dobro uspijeva iznad 800 m.n.v. (iako ga ima i u Alpama do 1.200 i Himalaji do 3.330 m.n.v.)
- cijeli "balkanski poluotok" je izgleda extremno perfektan za sadnju oraha.
- raste na skoro svim vrstama zemljista. Zemljiste mora biti duboko (korijen ide duboko), dobro propusno, rastresito, dobro zagrijano, sa dobrim navodnjavanjem. Najbolji bazni broj je 6,5 - 7,5 . Previse kreca (krecnjak) moze izazvati klorose. Lagani pijesak i mokro glineno zemljiste nisu dobri.
- optimalan sastav zemljista: 20 mg P2O5, 20 mg K2O, 10 mg MgO und 0,8 ppm Bor. Umjetnim gnojivom se moze zemljiste oplemeniti.
- osjetljiv na kasne mrazeve (smrzne muski cvijet) i jake zime, zato je klima jedan od najvaznijih faktora pri izboru sadnje.
- optimalno: juzne i zapadne zavjetrine u (npr. vinskim) dolinama srednje godisnje temperature iznad 7 stupnjeva celzija. Vegetacijsko vrijeme najmanje 180 dana u godini. Minimalna temperatura ne bi trebala padati ispod -30. U proljece treba temperaturu zemljista od minimalno 10 stupnjeva, da bi se mogao razvijati korijen i drvo olistati.
- Zahtjev za vodom je osrednji. Treba mu oko 700 ml padavina godisnje. Vodno zemljiste nije dobro, jer se drvo iznutra lose oboji. Hladno-vlazne-zime pojacavaju osjetljivost na gljivice.
- Apsolutno ne trpi konkurenciju za svjetlost!!!
- Sadnja: u rupe 80x60 cm. Korijenje se pri sadnji skrati (kao i kod skoro svakog drveta). Zagrne se lagano zemljom i dobro zalije vodom. Djubre ne bi trebalo stavljat dublje od 20 cm, jer ostavlje previse "rupa", ne moze trunuti kako treba i steti korijenju.
- Znacajan rast drveta se ocekuje tek od trece godine
- Do trece godine se ukorjenjuje, stoga mu svaka zelena "konkurentska" povrsina, npr. trava, oduzima vodu i hranu. Zbog toga ozeljenjivanje povrsine tek kasnije.
- Prve godine se ne "sisa". Tek druge goodine se skracuje.
- Kalemljeni orasi su otporni na bolesti. U kisnim godinama mogu oboljeti od Marssonina (fleke po listovima) i pozara-bakterija. Bolest se tretira bakrenim preparatima.
- Cvjeta izmedju aprila i juna. Muski cvjetovi dolaze oko 4 tjedna prije zenskih. Oprasuje se vjetrom (Anemophil).
- Vec nakon 5 (pet) godina se moze na dobrom mjestu ocekivati mala berba. Tek nakon 40-ak godina se ocekuje puni rod. Realno je ocekivati oko 40 kg u punom rodu. Zavisno o vremenu. Kaze se da su "dobre godine za vino" dobre godina i za orah. Nakon jedne dobre godine se ocekuju dvije srednje i jedna lose rodna godina.
- Plod uspijeva samo na vanjski direktno osuncanim granama. Po tom kriteriju se i sisa (iako rijetko, a ne kao sljiva ili jabuka "skoro do gola"), da prevelika krosnja u starosti ne bi iznutra bila suplja. A tako se i stiti od Marssonina-fleka po listovima i raznih bakterioza.
z:plez::sanke:
 
Poslednja izmena:
jovans:
Sadi orahe !
Ne razumem, web dizajner ne zna na netu da pronadje listing poljoprivrednih firmi u svojoj okolini. I ko ovde koga zeza. Na sajtu APRa ukuca mesto u kojem mu je zemljiste i pronadje firme. Ja sam stvarno dao najbolji predlog da da u ARENDU. Godisnje dobija 10.000 eur i to su sigurne pare. Mesecno cisto 800 eur. Da li je to malo a ne rizikuje nista. A da ulazi u rizik i jos nije u materiji. Kako kaze antoniusss"ne sedne se samo u traktor i vozi".
Kliknite za proširenje...

vidi ovako to sto radim web dizajn ne mora da znaci da znam sta se sve na netu nalzi .. nemam previse vremena da trazim, sada imam previse posla. Radim na poslovima savetnika opstine i prebukiran sam a posebno ove nedelje.

S_K_V_O:
otkud znate šta nitro tačno planira?
pretpostavljam da baš zato što se ne razume, a ima zemlju, traži nekoga ko se time bavi kako bi realizovali neki projekat uz obostranu korist...
pitanje koje je postavio je savršeno jasno: "E sad trazim pomoc od vas da mi preporucite ili napisete ukoliko neko ima iskustva sa tim sve firme u Srbiji koje se bave sejanjem, obradom i kompletnim programom uzgoja neke od kultura."
ako neko zna odgovor, bilo bi lepo da ga napiše...
Kliknite za proširenje...

hvala na razumevanju

Lady Stardust:
Otprilike tako.A ja kao sto sam rekla,ako ima vec siguran posao,nije mu hitno da pocne sutra odmah da se bavi time.Ako se upusta u nesto oko cega ne poseduje znanje,najlakse mu se opredeliti za najlakse............Da sadi orase..............Njima je cena uvek visoka.Kao i limunu npr,ali ovo nije podneblje za to..........Ako mu je ispod casti sve to,onda nije ni trebao postavljati pitanje
Kliknite za proširenje...

nije mi prioritet da ja sadim bilo sta vec da uzmem radnike, u svakom slucaju cenim sto se trudite da mi pomognete, zato sam i napisao ovde jer nisam hteo da ja trazim vi ste ipak vise informisani ...


BTW.
U pitanju je jedna firma koja je svoje zemljiste dala na licitaciju. Od ukupne povrsine od oko 900 hektara ostalo je ne prodato oko 130-150 hektara. Ja mogu da izdejstvujem da uzmem u okviru Opstine i da radim 100 hektara mozda i vise jer to mesto i taj poziv otvara najmanje jos 20-30 radnih mesta naravno sezonskih mozda i vise ali onih aktivnih najmanje 5 ... trazim da neko mozda zna ili hoce od vas ili bilo od koga koje vi znate da hoce da otvori neku preradu ovde, neku otkupnu stanicu, neko prihvatno mesto ili nesto slicno ... gde ce zaposliti jos ljudi, za ova grana koja je pomalo u padu na jugu srbije krene da zazivljava. Ja mogu da na kontu povresine uzmem iz fonda za razvoj dosta novca i za traktor (Dzon Dir) :) i za ostalo, ali to zahteva moje veliko opdricanje a posto ja nemam pojima necu da se upustam u to. U ostalom zato i trazim konsultacije sa vama. Vidite da svima odjednom odgovorim jer nemam vremena da stalno pisem.

Da usput i dodam, na delu zemljista koje planiram da uzmem na suprotnom kraju nalazi se i jedno jezerce na oko 3 hektara gde sam inace hteo da napravim ribnjak i jos uvek sam u planu jer bi i taj deo uzeo, a evo i slike ovde je slika sa foruma ribolov, tako da je i to mimo ovoga ukljuceno u razmatranje. Nigde mi se ne zuri ali nije ni da mi se kulira .. zato sam i sve ovo pitao. Neznam koja je ta firma ARENDA ili sta je vec to .. nisam stigo ni da pogledam na googlu .. eto sada znate sve ... :D
 
Dr. Nitro:
P.S.

Necu da sadim orahe .. ne zanima me nesto sto radja posle nekoliko godina ..
Kliknite za proširenje...

Region
Voćnjaci
Vinogradi
Livade
Pašnjaci
Ribnjaci. trstici i bare

2008
16.983ha
7.219ha
63.846ha
107.650ha
147 ha




Proizvodnja pšenice
100.873 t


Proizvodnja kukuruza
132.167 t


Proizvodnja krompira
56.421 t


Proizvodnja voća i grožđa
52.166 t




Proizvodnja pasulja
5.955 t


Pšenica
5.23t/ha


Krompir
6.59t/ha


Kukuruz
3.06t/ha




Pasulj
0.82t/ha


Goveda
89.324


Svinje
96.463


Živina
1.023.815


Ovce
44.101

Evo ti proizvodnja u tvom kraju prošle godine. Odaberi našto pa da radimo. z:poz:
 
antoniusss:
To što ti vidiš kako neko tamo vozi traktor po njivi ne znači da i ti možeš. Ja sam radio na polj.imanju gde su imali u proseku oko 5 tona kukuruza po hektaru i to "stručnjaci" a kad sam napustio prosek je bio 9 t/ha. A kako sam postigao povećao sam biljni sklop po Ha, a kako se to radi? Zini da ti kažem?
Ti si jednom ovde predlagao neke glupe načine zarade kockom. z:plez:
Nastavi samo sa kockom,dok ne dođeš do rovanja po kontejneru,ali nemoj druge nagovarati na zlo. POLJOPRIVREDA JE NAUKA, i to vrlo osetljiva zato što se radi sa živim bićima.z:((
Kliknite za proširenje...

Agronom u mojoj firmi kaze da se samo Uljana repica seje na 13cm. Kada bi se sejao kukuruz bio bi visok 1m.
 
jovans:
Agronom u mojoj firmi kaze da se samo Uljana repica seje na 13cm. Kada bi se sejao kukuruz bio bi visok 1m.
Kliknite za proširenje...

Tako su i meni rekli "stručnjaci" kad sam krenuo da podešavam setvu. Kukuruz bude sitniji i retko koji klip je duži od 20 cm,ali ga ima MNOGO. Ako oćete da vam prodam recept. radio sam na osnovu nekih ruskih knjiga. E sad ne znam količinu padavina u Vršcu,ako ne bude dosta kiše može se desiti da podbaci,ali sigurno neće ispod 4,5 t/ha. Rusi su na ogledu na takav način imali 14-15 t/ha. z:mrgreen:

Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja uticaja vremena setve i gustine useva na
prinos zrna hibrida kukuruza različite dužine vegetacionog perioda, izvedenih u agroeko-
loškim uslovima zapadne Bačke i južnog Banata, mogu se izvesti sledeći zaključci:
- Na oba lokaliteta, prinos zrna kukuruza najviše je zavisio od vremena setve, zatim
od gustine useva, a najmanje od hibrida obuhvaćenih istraživanjima;
- U proseku za hibride i gustine useva, najveći prinos zrna dobijen je setvom kukuruza u drugom roku (sredinom aprila), a najmanji u trećem roku (krajem aprila);
- U prvom i drugom roku setve veći prinos zrna bio je u hibrida FAO grupe zrenja 600,
a u trećem roku u hibrida FAO grupe 400;
- U proseku za hibride i rokove setve, povećanjem gustine useva prinos zrna se povećavao do najveće gustine u Apatinu, odnosno do srednje u Pančevu;
- Na povećanje gustine useva najpovoljnije je reagovao hibrid PR34 B23;

Napomena: sklop je bio oko 90 000 otprilike kao za silažu ali je pušten da dozri potpuno.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top