Vetrovi su pokidali nebo.
Prosula se utroba po mome telu
I gutam vodu i jedem perje
Nebeskog besa.
Tamne zastore oblaci su navukli.
Sputali mi vid, ali nazirem.
Misle da se bojim, ali se osmehujem.
Pogrešno misle.
I ležim u polju
Grimiznih makova.
Kraj stotinu odrubljenih glava
Što pljuju po mom licu svoje seme
I stabljika slomljenih vratova
Što prave za mene
Od svojih trupla postelju.
Latice mi se umrsile u vlasi.
Pustile krv i obojile me-
Zlatno i grimizno.
I mirujem u mirisnu krv uronjena
I gledam skorelo blato ispod noktiju.
I...
Ne dirajte me.
Ne tražite me.
Umrla sam danas konačno
Pod senkom razjapljenog neba.
Poješću svo seme po sebi popljuvano,
Sačekati izdisaje sunca i izniknuti.
Biću i sama grimizni mak.
Z.D.
... kazi mosha 