Srboskizborim
Veoma poznat
- Poruka
- 10.581
Autorska.
Crkva i verske zajednice uživaju privilegije u "sekularnom društvu i državi" mnogo veće nego što to čovek koji čita državni Ustav i političku teoriju može i da zamisli od mogućnosti mešanja u državna i društvena politička pitanja do potpune ili gotovo "nedodirljive" za državu "autonomije finansijskih prihoda i imovine", koja nije podvrgnuta strogoj kontroli državne vlasti kao što su podvrgnuti istoj "mali privatnici" ili obrtnici, mala i srednja preduzeća, državna preduzeća, kroz obavezu fiskalizacije, obavezu obavljanja platnog prometa isključivo putem računa otvorenog u banci i dr. Svaki primitak novca mimo računa ili da se isti ne prikaže kroz fiskalni sistem je finansijski prekršaj ili krivično delo, zavisno od "težine" odnosno od veličine finansijskih sredstava i tretira se kao utaja.
Dok na drugoj strani kod Crkava i verskih zajednica stvari ne stoje tako, ne plaćaju porez na imovinu, ne plaćaju porez na prihode, nisu podvrgnuti fiskalizaciji u vezi sa svojim uslugama, naprimer prilikom naplate pogreba i drugih usluga u obavljanju svoje službe, zatim prilikom sakupljanja priloga od vernika nema kontrole iznosa putem računa u banci, već to ide u "kutiju" na način da novac niko ne broji, ne kontroliše od strane države, već Crkva i verske zajednice mogu predstaviti koliko im volja i raspolagati novcem bez ikakve državne kontrole.
Takav način privelegovane aktivnosti je očigledno vidljiv, na imovini, nekretninama, pokretninama, naprimer voznom parku, na visini plata i što je prikazano i što nije, na "sjaju" i enormnih gradnji verskih objekata i svemu onome što život sveštenstva čini enormno ugodnim u opštoj atmosferi siromaštva kod običnog naroda, kojeg mortalitet ubija gore od rata a iseljavanje je postao jedini način da se opstane.
Šta mislite, treba li Crkve i verske zajednice podvrgnuti finansijskoj kontroli prihoda i rashoda, oporezivanju imovine i dr u vezi s tim?
Crkva i verske zajednice uživaju privilegije u "sekularnom društvu i državi" mnogo veće nego što to čovek koji čita državni Ustav i političku teoriju može i da zamisli od mogućnosti mešanja u državna i društvena politička pitanja do potpune ili gotovo "nedodirljive" za državu "autonomije finansijskih prihoda i imovine", koja nije podvrgnuta strogoj kontroli državne vlasti kao što su podvrgnuti istoj "mali privatnici" ili obrtnici, mala i srednja preduzeća, državna preduzeća, kroz obavezu fiskalizacije, obavezu obavljanja platnog prometa isključivo putem računa otvorenog u banci i dr. Svaki primitak novca mimo računa ili da se isti ne prikaže kroz fiskalni sistem je finansijski prekršaj ili krivično delo, zavisno od "težine" odnosno od veličine finansijskih sredstava i tretira se kao utaja.
Dok na drugoj strani kod Crkava i verskih zajednica stvari ne stoje tako, ne plaćaju porez na imovinu, ne plaćaju porez na prihode, nisu podvrgnuti fiskalizaciji u vezi sa svojim uslugama, naprimer prilikom naplate pogreba i drugih usluga u obavljanju svoje službe, zatim prilikom sakupljanja priloga od vernika nema kontrole iznosa putem računa u banci, već to ide u "kutiju" na način da novac niko ne broji, ne kontroliše od strane države, već Crkva i verske zajednice mogu predstaviti koliko im volja i raspolagati novcem bez ikakve državne kontrole.
Takav način privelegovane aktivnosti je očigledno vidljiv, na imovini, nekretninama, pokretninama, naprimer voznom parku, na visini plata i što je prikazano i što nije, na "sjaju" i enormnih gradnji verskih objekata i svemu onome što život sveštenstva čini enormno ugodnim u opštoj atmosferi siromaštva kod običnog naroda, kojeg mortalitet ubija gore od rata a iseljavanje je postao jedini način da se opstane.
Šta mislite, treba li Crkve i verske zajednice podvrgnuti finansijskoj kontroli prihoda i rashoda, oporezivanju imovine i dr u vezi s tim?
Poslednja izmena:
Dakle ovako. Neko umre na badnji dan koji je neradni. Sahrana na božić. Takođe neradni dan. I onda njegova rodbina eto preventivno uplati par dana ranije svešteniku pare. I ne čovjek na pijaci nema fiskalnu kasu. Kao što nema recimo ni u autobusu.
