Видиш, ова ти претпоставка није тачна. Наравно да не говоре једнако образован и необразован човек, али ако су део истог народа, говоре истим језиком.
Не можеш поредити Србију тог времена са осталим (западним) земљама, јер се језик потлачене раје због немогућности школовања страшно искварио и осиромашио. И управо ту лежи разлика, иако су и један и други део српског језика.
Ја не знам одакле ти идеја да је црквенословенски у оно време био ишта више него што је био латински на западу. Народним језиком су говорили сви, од господе до чобана, и од Паноније до Јадранског мора,
Црквенословенски или рускоцрквени како се још назива, се од почетка 18. века користи само у оквиру Цркве и он сад није битан за ову дискусију. Али народног језика је било више варијанти. Венцловићева варијанта или каснија славеносрпска или како су је још звали грађанска (пошто је била карактеристична за средњи сталеж) је била нешто мање богата у односу на стари (светосавски) српски језик, али је и поред мноштва речи из свакодневног (народног) говора, задржала она преимућства која су карактеристичан за развијене језике. "Вукова" искварена, сиромашна варијаната тада није била "ни на видику" и нико то није узимао за озбиљно, ако не рачунамо Аустрију и будуће српске комунисте.
и о томе не сведочи само Вук Караџић, него и сви пре и после њега, нпр. игуман Јоан Раич (Јован Рајић) који пола века пре Вука говори (пишући на црквенословенском) да је "славенски језик" опстао једино као језик црквеног богослужења, док се сви у свакодневној комуникацији и коресподенцији служе "илирическим језиком, односно простим дијалектом српским".
Уопште није реч о дијалекту, него о кварењу и сиромашењу језика и "генијалног идеји" да се то узме као књижевни стандард, поред неколико неупоредиво бољих и богатијих живих (говорних) варијанти.
Бркамо термине. Црквенословенски" је управо тај "стари српски" како га ти називаш, само што ту разликујемо српску и руску редакцију, а од 18. века се код Срба користи руска редакција, а не српска.
Бркамо, само не знам ко. Стари српски књижевни језик је онај светосавски из доба Немањића које је до тада претрпео само мање измене, али га је Црква напустила у 18. веку због великог притиска да се Срби латинизирају и последично покатоличе, па су се окренули Русији и масовно тражили њихове књиге и учитеље са којима је дошао и црквенословенски односно рускоцрквени, који од тада постаје службени језик Цркве.
Ово је апсолутно нетачно. Овај језик којим ми данас говоримо је био најбогатији и најраширенији српски дијалект, који се није говорио једино по деловима јужне и југиосточне Србије, а говорио се по војводини, Шумадији, БиХ, Црној Гори, Далмацији, Славонији и добром делу Хрватске, у готово неизмењеној форми.
Пусти сад дијалект, то је нешто друго, овде се ради лексичком богатству и развијености језика, његовој вековној традицији коју комунисти (вуковци) негирају, и апстрактним и вишим облицима изражавања, итд.
И више те фразе о "језику необразованих"... Па пре настанка српске књижевности на модерном српском имамо једно благо српске народне епике и лирике које немају премца у било чему створеном на било којем другом језику, од стране Срба.
Читав "неспоразум" је у томе што ти под модерним српским подразумеваш ону обогаљену "Вукову" (заправо Аустријску) верзију која познаје само просте речи, псовке и турцизме. Хајде размисли, да ли би Венцловић, Милутиновић, Његош, Видаковић и други књижевници и интелектуралци тога доба могли написати онаква своја дела на језику неписмених, који је према "Вуковом" речнику садржавао свега 26000 простих речи, псовки и турцизама?
А чини ми се да овде постоји и једна нескривена жалост што Срби нису напустили језик којим говоре зарад језика којим не говоре, и у томе не видим никакву поенту.
Ако су те тако убедили српски "вековни пријатељи" Аустријанци и домаћи комунисти на челу са полуписменим Вуком, онда није ни чудо што не видиш поенту, шта друго да ти кажем.
На ком језику је стварао Венцловић?
Вероватно на "чобанском" што су нам 1818. потурили Аустријанци коме се противила сва српска интелигенција тог доба.
И опет, све што је он створио, и сви пре њега, не може се упоредити са једном "Мајком Југовића", а камоли целим опусом записаним у 19. веку.
По чему не може? Смрт мајке Југовића је додуше много познатија и бави се за Србе осетљивом тематиком, али богатство језика и сам стил изражавања су више него јасно на страни Венцловића.
Ма не говори. Говори исто као што образовани Италијани говоре латински.
Ма шта рече? Да ли су можда Венцловић или Његош писали српским "латинским", пошто су свакако били образовани? Или су можда по теби писали простим, чобанским, као какви орачи и копачи? Или ће ипак бити да су користили српски народни (говорни) језик који је био карактеристичан за средњу, образовану класу. Та средња језичка варијанта је била прихваћена у свим другим земљама, јер се показала као најпрактичнија, само је за Србе била сувише добра (рекоше Вук и Аустријанци). Моје питање је, како не увиђаш да су се прихватањем "Вукове реформе" Срби нашли на брисаном простору где су били изложени најпљавијим утицајима и идеологијама, почевши од латинизирања и покатоличавања до погубне југословенске идеје којој је Вук практично ударио темеље.
Силно грешиш, то су управо били русизми и "славизми". И не знам какву разлику покушаваш да направиш између "српског говорног" и "Вуковог чобанског" пошто је реч о истом језику - језику којим су говорили Срби на оним територијама које сам побројао.
Говорни су и један и други, али то што је "чобански" због турске окупације био распрострањенији, не даје никоме за право да га револуционарно-комунистичким методама и уз помоћ "пријатељске" нам Аустрије намеће као књижевни, као да ништа пре тога није постојало и развијало се међу оним образованим слојем. Иначе, руски и српски су у то време имали много сличности, јер вуку заједничке корене од свесловенског језика Ћирила и Методија па је чак једно време, у доба Немањића, руски језик трпео српски утицај. А и сама основа свесловенског језика је по свему судећи била српска, јер је као основа узет језик из околине Солуна, а ту су у то време већински били управо Срби.
Па ето, ти управо такав језик браниш, по којем, на пример, је "чобански" рећи да смо Срби, а правилно да смо Серби. Између осталог.
Према ономе што знам, разлика је само у писму, и једно и друго се изговара Срби.
Стало ми је до Твог става по овом питању.
ал хвала на комплименту. 
