HEFESTOS 1
Buduća legenda
- Poruka
- 31.416
Затрованост српског политичког простора нетолеранцијом, о којој се само говори, али се баш и не разуме тачно како то спровести, створила је атмосферу у којој је немогуће изразити се афирмативно о било чему или о било коме, а да се на такву особу не сручи права лавина увреда и најтежих квалификатива, ма колико да објасни и образложи свој став.
Та и таква политичка атмосфера овде постоји прилично дуго, али је од пре пар година достигла тачку усијања; чини ми се да је то достигло карикатуралне размере са последњим поразом опозиције, и да је то инструкција њених спољних ментора; треба постићи потпуну нетрпељивост свих према свима, и угурати Србију у некакав фашистоидни циклус, из кога би могли да се покрену неки озбиљнији сукоби и "коначно решење" проблема српске непослушности западним силама.
Некад је заиста фасцинантно пратити какви се изливи беса и чисте мржње могу прочитати на овом форуму, који би, по логици ствари- морали бити санкционисани; ипак, многима то овде "пролази", што због нечије наклоности, што због... неких других разлога...
Имате ли и ви утисак да неко потенцира намерно ту и толику искључивост, или је то, напросто- наш манир и начин промишљања политике?
Како помирити логичну потребу успостављања неког минимума политичке толеранције различитог мишљења и политичке коректности са овом "потребом" за идеолошким "чистунством", које неодољиво подсећа на фашизам у свим могућим варијантама?
Докле је демократија, и где почиње "демократура"?
Да ли је у проклетству малих разлика кључ пропасти демократског процеса, јер, реално- ја не видим никакав бољитак у односу на оне периоде, када смо, наводно, били под диктатурама?
Изволите, а поставите и сами питања, на која мислите да треба понудити одговоре, макар и оне који ће вас изнервирати...
Та и таква политичка атмосфера овде постоји прилично дуго, али је од пре пар година достигла тачку усијања; чини ми се да је то достигло карикатуралне размере са последњим поразом опозиције, и да је то инструкција њених спољних ментора; треба постићи потпуну нетрпељивост свих према свима, и угурати Србију у некакав фашистоидни циклус, из кога би могли да се покрену неки озбиљнији сукоби и "коначно решење" проблема српске непослушности западним силама.
Некад је заиста фасцинантно пратити какви се изливи беса и чисте мржње могу прочитати на овом форуму, који би, по логици ствари- морали бити санкционисани; ипак, многима то овде "пролази", што због нечије наклоности, што због... неких других разлога...
Имате ли и ви утисак да неко потенцира намерно ту и толику искључивост, или је то, напросто- наш манир и начин промишљања политике?
Како помирити логичну потребу успостављања неког минимума политичке толеранције различитог мишљења и политичке коректности са овом "потребом" за идеолошким "чистунством", које неодољиво подсећа на фашизам у свим могућим варијантама?
Докле је демократија, и где почиње "демократура"?
Да ли је у проклетству малих разлика кључ пропасти демократског процеса, јер, реално- ја не видим никакав бољитак у односу на оне периоде, када смо, наводно, били под диктатурама?
Изволите, а поставите и сами питања, на која мислите да треба понудити одговоре, макар и оне који ће вас изнервирати...
