Policijska brutalnost

Полиција и треба да бије. Да се зна да немож да ради ко шта оће. Шта је боље, кад видиш полицајца да мислиш да је неки млакоња и да можеш да га за*ебаваш, или да се сав испресецаш?
Шалу на страну, прави осећај би требао да буде да смо безбедни у близини полиције, кад видиш полицајца да знаш да ту не може ништа да ти се деси. Искрено нисам против тога да полиција бије, али зна се кога и када, праву банду, а не некога ко неће да плати карту у аутобусу.
 
Gari meni je uvek ogroman smeh na licu kad vidim kako ih braća Grci pale koktelima ili kad vidim njihova kola prevrnuta i kad beže pred kišom kamenica i kada im tom prilikom daju do znanja "to što nosiš uniiformu ne znači da si bog i batina".Seti se 5 oktobra kada je čuvena slobina murija koja je važila za strah i trepet drhtala pred narodom.
 
Ako pustite policijske snage da previše odu u vojničenje, dobijate nešto poput preterano prekih i na besmisleno, u gradjanskim okvirima, nasilje spremne jedinice Sjedinjenih Država Hamburgera. Ili Izraela, koji mlate šta vide a da ne nosi jarmulku.
Pa samo pre koju nedelju je bio onaj bandit što je, na izlasku iz svog policijskog vozila, usred inače veoma mirnog predgradja ispunjenog nešto bogatijim slojem stanovništva, napravio kolut napred, trčao malo po komšiluku, našao neku crnačku decu, pretio im pištoljem i jednu devojčicu, isto crnu, tresnuo o travu i seo na nju kao da je tepih a ne čovek. Kakve tablete li taj čovek pije. Gde li misli da je? U Libiji? Siriji? Americi?
Pa onda oni što su mladića koji je patio od astme namerno stavili naopačke na nosila, kada su ga udesili od batina.
Pa onda onaj što je napucao Majkla Brauna, oko čega ne prekida da se diže galama tamo preko, jer je bio pogrešne boje kože pred pogrešnim lancem prodavnica.
Pa onda onaj duet što je napucao crnog dvanaestogodišnjaka koji se na igralištu igrao kamaj-kamaj sam sa sobom, i to sekund nakon što su izašli iz vozila, bez razmišljanja.
Pa onaj što je čoveka, isto crnca, overio revolverom u vugla, jer se ovaj uplašio toga što ga je, znajući šta se dešava ovih dana, okružilo 10 pandura, samo zbog toga što mu nije radilo signalno svetlo, te reagovao prenaglo.
Pa onda ona gomila što je zadavila crnca od oko 150kg koji je vikao da ne može da diše.
I ona gomila što je jednog pijanog bivšeg, ponovo, crnog, marinca praktično mučila u zatvoru, zbog neumerenog ponašanja, dok ovaj nije doživeo kolaps i umro u svojoj povraćki unutar samice.
Pa onda onaj lik što je Sandru Bland, crnu aktivistkinju, inače sklonu suicidu, maltretirao psihički, pa fizički oko dva sata, samo zato što je 'bila neprijatna' sa početka razgovora. Nakon čega se ubila u zatvoru. Ostavili su joj u ćeliji i dovoljno dug kaiš.
A da ne počinjemo sa Izraelom. Svake dve nedelje napucaju nekog klinca što je 'bacio kamen' ili pevao hostilne pesme u smeru vojnika IDF-a ili patrolišućih bezbednjaka. Ili tuku i kidnapuju koga stignu, pa drže u pritvoru dok ne dožive, kao ovaj poslednji nesrećni slučaj, palestinskog advokata Mohammed Allan-a, disfunkciju centralnog nervnog sistema. Samo malo ko ima petlje da izveštava o njihovom zverinjaku. Tako da se malo šta i čuje odatle.

Pa onda..
Pomalja se šablon. Zar ne?
Policija nije vojska. Ni vojska danas nije vojska. Ali barem imaju neke više psihofizičke standarde. Jesu džukci, no mogu se iskontrolisati. To im je deo obuke. Običan pandur, teže. Naročito ovi severnoamerički. Nagledao se filmova. Želi sebi slave, da prokaže i upuca sebi teroristu. Da bude heroj. A u praksi se to obično završava pravljenjem tepiha od nekog nesrećnog crnog deteta. I odlaskom u preranu penziju uz sve benefite.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top