Zanimljiva tema, bila bi smesna da nije zalosna. Neko pomenu vanredno stanje, upravo se na to odnosi ponasanje policajaca,
koje se moze ocitati sa psiholoske strane kao dokaz o duhu paranoje, a u nastavku kao psiholoski portret policijske drzave i
njome krunisane "Kljukane Dinastije".
O cemu se tu radi? U normalnim drzavama, tipa Franckuska, Svajcarka, Italija, Engleska,
javno funkcionisanje policije nije nikakava drzavna tajna. Snimanje policije i pandura u mirnodopskim uslovima ne predstavlja
nikakvo tenzicno pitanje, jer ne unose nervozu u inace stabilan sistem funkcionisanja ove javne sluzbe. Pitanja bitna za procese,
istrage i stvari drzave ne mogu se preliti kao kljucala voda preko granica bezbednih unutrasnjih retorti ove sluzbe u okviru kojih
se ona resavaju, na protocan i stabilan nacin - dakle, osiguran, izregulisan i po protokolima. Time je izbegnuto bilo kakvo opterecenje
izmedju spoljasnje manifestacije rada javne sluzbe i unutrasnjeg njenog funkcionisanja - one su maltene jedno te isto - u okviru zakona.
Policajac zna da obavlja svoj radni dan ispravno i ne oseca nervozu dok ga bilo ko snima, jer se oseca ispravno u bazi svog zakonskog kolektiva.
Sasvim druga stvar je sa zakonski neregulisanom zemljom i drzavom kakva je ova nasa, gde je policijski sluzbenik najpre psiholoski izveden van
granica svoje radne ingerencije i to prvenstveno zahvaljujuci agresivnoj psiholoskoj stimulaciji koja planski i sistematski stize za vrha neke hijararhije
koja bi u normalnim uslovima svakako bila pod znakom pitanja, ako ne i sama predmet istrage - i to opet od strane posebne nadleznosti, a ne startno
policije - dodatni psiholoski udar na policijskog sluzbenika, koji za ove stvari nije pripreman, niti je po sluzbi za to nadlezan. Ovim se sluzba precutno
politicki instrumentalizuje i drzi se u stanju nedefinisanosti koja pogoduje zaobilazenjima i krsenjima zakona - navodno u cilju olaksanja tenzija - sto
je tek paradoks zasebne vrste! Ova izvedenost iz definisanih, zakonskih i protokolarnih granica zakonski funkcionalne sluzbe za posledicu ima stvaranje
sveprisutnog duha Paranoje, koji okupira sluzbu, otima stabilnost uma sluzbenika i u nastavku krece da ispisuje sopstvena pravila, jer krece da izrazava
zelju za svojim uvecanjem, jer samo tako moze opstati (inace - realnost ce ga demantovati, jer ipak smo svi ljudi
). Dakle, duh paranoje obara kriterijume
(za zaposljavanje, za operativnost, za verodostojne rezultate), od gradjana pravi neprijatelje `Sluzbe` (ne zna se vise i koje, jer policija je primarno sluzba
gradjanima i njihovim ljudskim pravima
), te tako sve sto ima za cilj da ovekoveci bilo kakav javni i spoljni rad sluzbe u startu biva paranoicno klasifikovano
kao nekakvo spijunsko-neprijateljsko dejstvo
- slika drzave u permanentno vanrednom stanju! Sve ono za sta nema potrebe 1 gram energije da se potrosi
u jednoj normalnoj sluzbi jedne normativne drzave.... Ukratko.
