(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
POLET
DakleM, ovde je reč o poletu. I to ne bilo kakvom, msm onom normalnom, nego o onom.... malo neobičnijem. E taj neobičan je neobičan jer je graničar, tj. čuva našu granicu. To mu je zadatak.
E, ovako, toliko sam umorna da sam čak prešla i fazu kada ne osećam ništa. Zapravo, osećam silan polet, odnosno družim se sa onim graničarem. A fin čovek, poviše brljiv doduše, ali nasmejan i pozitivan. To on po službenoj dužnosti udara kontru onoj opajdari direktorki Ljiljki.
I tako.....sad stigoh s posla i ne osećam ni umor, niti mi se spava, niti me šta boli, čak ni glava od silnih kafa i cigara za 14-satno radno vreme u spidu i bez pauze. Ma ni leđa me ne bole
Imala sam doduše dve pauze....na jednoj me prekinuše samo što je počela, a druga je bila da izedem ručak što ga donesoh od kuće, tačnije da ga sipam za vrat jer mi se uopšte nije jelo, mada je ručak odličan. Maca kuvao, a on je ekspert za pasulj. Kad ja skuvam jeste dobar, ali nije kao njegov. Zato sam mu ženski pametno prepustila da bude bolji 
Pa se dogovorih sa ovim mojim, graničarem da zapišem ovaj osećaj. Kaže on "Ajde Ljiljka zapiši, možda će ta silina da se umori u rečima, pa će da joj se prispije, onako zdravo. I sutra te čeka obećanih 14 sati. nemoj da se brineš, neće niko da ti ih uzme
". Pametan je on, čuvar moje granice.I sad čekam, ovako fina i poslušna, da od poleta poletim u krevet
OJHAAA
PS Dobro veče raspričani blogerski svete
Oštrite pamet.....ako more, ni nož ne valja kad je tup, a kamoli pamet 
...da se oštrimo međusobno....ću zarđam ametom 
doco
