Možemo filozofirati, a možemo i samo reći da nam je to u prirodi.
Naprosto, običan puk se tako ponaša u svim vremenima.
U Srednjem veku je vladao opšti zazor od neobjašnjivih nebeskih pojava, danas svima jasnih, kao što su komete i pomračenje sunca... do te mere da su čak i kraljevi i visoke ličnosti demonstrirali otvoreni strah od toga, to jest, nisu baš služili kao primer herojstva i junaštva, ponajmanje obrazovanja na tom polju.
Iz tog se može izvući zaključak da čak i uvažene ili istaknute ličnosti u određenoj društvenoj masi, kada je reč o " čudnoj pretnji"
, dele zajednički imenitelj sa pukom.
Što znači da "narodsko uverenje" - čitaj: populizam, biva ono što vlada ljudskom rasom i prirodom, umesto uzdignutih kraljeva...
Odatle se postavlja pitanje: na koji način (treba da) se razvija čovečanstvo i šta dalje?...
I drugo pitanje: da li danas tzv. "teorije zavera" predstavljaju ilustraciju one životne doskočice da je nekome lakše uterati metar u g..cu nego centimetar u glavu?
