VLASTI i katolički kler su grozničavo radili na prisilnom katoličenju Srba širom NDH: u Grubeškom Polju 26. aprila 1941. godine katolički sveštenik Petar Sivljanović, naplaćujući visoke takse, preveo je u katoličku veru oko stotinu Srba govoreći im: „Spašavam vašu dušu, ali ne garantujemo za vaše tijelo“. Kasnije su svi ovi Srbi pobijeni.
Katolički sveštenik Dionizije, ustaški oficir, Pavelićev prijatelj, zadužen za sprovođenje genocida nad Srbima, kasniji dvorski kapelan Poglavnika u selu Staza, na silu doteranim Srbima je rekao:
„U ovoj zemlji ne može da živi više niko osim Hrvata, jer ovo je zemlja Hrvatska, a tko se neće pokrstiti, mi znademo kud ćemo s njim“..
PRETNJA FRATRA BERKOVIĆA DANA 12. februara 1941. godine stanovnici sela Tenje, srpske nacionalnosti, prekršteni su u katolike od strane sveštenika dr Josifa Šeflera, Franje Jufirta, Ambrozija Miletića i oca Kolba - 700 porodica je prisilno prešlo u katoličku veru. Isto se to dogodilo i u selu Dalj. Pod pretnjom da će svi Srbi biti pobijeni i proterani i oni su se pokatoličili. Uradio je to fratar dr Petar Berković uz prisustvo ustaškog župnika Hefera.
Slučaj prisilnog pokatoličenja srpskog življa sela Budimci kod Našica kazuje jasno kako su i pored otpora, svi Srbi najzad bili pokatoličeni posle više uzastopnih pretnji sveštenika Sidonija i sveštenika Marića. I tek pošto su Srbi iz susednog sela Poganovci poklani zato što se nisu hteli prekrstiti, Srbi iz Budimaca su popustili.
O tome govori izveštaj objavljen u „Karlovačkom listu“, glasilu Zagrebačke biskupije, u broju 38 iz 1941. godine na strani 451:
„Celo selo Budimci prešlo je u katoličku crkvu. Budimci su na granici zagrebačke i đakovačke dijeceze blizu Podgorača. U nedelju 14. 09. na blagdan uzvišenja Svetog Križa cijelo je selo s pravoslavlja prešlo u katoličku crkvu. U selu je osnovana župa za 2.300 duša. Pripravi za prelaz izvršio je našički otac Sidonije Šulc, tako da je dulje vremena prelaznike podučavao u vjeri. Obredu prelaza prisustvovali su uz Šulca više drugih svećenika, te veliki župan župe Baranja iz Osijeka. Kod banketa je u Zadružnom domu izrečeno više značajnih govora s poklicima „Poglavniku i Hrvatskoj“.
Pokatoličenje srpskog življa u Vukovaru, takođe je izvršeno pod prisilom. To su učinili fratar Silvester Zubić i gardijan Dionizije Andrašec. Pošto su Srbi odbijali da pređu u katolike, Silvester im je rekao, da onaj ko ne pređe u katoličku veru, može računati na najgore posledice i da „neprelaznike rimokatolička crkva ne bi mogla uzeti u zaštitu i sačuvati od prisile vlasti“.
