Poezija obojena muzikom

MILO MOJE


Nikad više, milo moje, nikad više!
Nikad više onog leta,
nema zašto cvet da cveta.
Umrle su oči tvoje,
nikad više, gotovo je!

Plakati neću ja, milo moje!
Oko je prazno i slepo.
Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,
a bilo nam je, bilo nam je lepo!

Sve je prošlo, milo moje, sve je prošlo!
Ničeg nema, sve se gasi,
nestali su oni glasi.
Umrle su reči tvoje,
sve je prošlo za nas dvoje.

Plakati neću ja, milo moje!
Oko je prazno i slepo.
Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,
a bilo nam je, bilo nam je lepo!

Otišlo je, milo moje, otišlo je!
Moja prazna ruka vene,
nema tebe pored mene.
Umrlo je srce tvoje,
gotovo je, otišlo je!


Duško Radović

 

Ima neka tajna veza​

Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome čovjek sebe veže
kada bira neki put

Sidro koje lađu čuva
da ne bude buri plijen
tone skupa sa tom lađom
jer je ono dio nje

Refren:
Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas.

Duško Trifunović

 
JUTARNJA IDILA


Imao sam i ja veselih časova,
Nije meni uvek bilo kao sada;
Imao sam i ja sate bez bolova,
Osmejaka vedrih i radosti, mada

To je davno bilo… Na grudi sam ruke
Prekrstio svoje. Gledam kako tama,
Nečujno i tiho, ne praveći zvuke,
Po zidu se penje u čudnim slikama:

Ko ljubavna čežnja, kao tuga znana
Preko mrtve drage, preko groba lednog;
I nasuprot tami iz ranijih dana,
Javlja mi se slika srećnog jutra jednog.

Ustao sam rano, preko običaja;
Otvorio prozor. Izgledaše kao
U prirodi da je bilo okršaja
Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao.

Neba nigde nema. Možda je propalo.
Elementi strasti negde se još bore.
Možda je i sunce ropstva nam dopalo.
Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore.

Oblaci se sivi uplašeno nagli
Ispred moga oka, i kao da mole
Za pomoć, spasenje njima, kiši, magli,
Od nečije ruke što ih tera dole.

Naglo odoh k njima. Tamo videh kako
Zalaze sva bića, i propast ih nosi;
Videh da se gasi i svetlost i pak’o,
Neku mutnu utvar da maše i kosi.

U trenutku jednom ne znam šta se desi…
Kada se probudih, udarahu zvona,
Uz očajni ropac umirahu gresi,
Kupljeni životom: to mre vasiona,

Zemlja, njeno vreme. Umirahu boje,
S njima duše ljudi i grobovi njini;
Sazrevahu zvezde, al’ da ih opoje
Ne ostade niko, ni noć u crnini.

I nesta planeta i životu traga;
Izumire i smrt. Više nema ljudi;
Sa mene se poče da otkida snaga,
Svi udovi, redom, i pogled što bludi.

Minu sve što beše, htede biti ikad.
Tama se uvuče u ideju snova:
Raskošnije smrti nisam gled’o nikad.
Imao sam i ja veselih časova.


Mihailu Petkoviću – mom bratu


Vladislav Petković Dis

 
ZLATNA RIBICA

Lovio jedan čovjek ribu
Lovio, lovio cijeli dan
Pa ulovio ribicu zlatnu
Pa ulovio ribarski san

Pusti me kaže riba mala
Ispuniću ti jednu želju
Provedi život k’o niko tvoj
U pravoj sreći i veselju

Zar samo jednu, ribar pita
Dosad je uvjek bilo tri
Kakva su ovo došla vremena
Možda i nisi zlatna ti

Vremena ova kakva su da su
Šta tebe briga, reci želju
Provedi život k’o niko tvoj
U pravoj sreći i veselju

E, kad je tako, kad si takva
Idi nek’ te drugi hvata
Ja nisam čovjek od jedne želje
I pustiću te iz inata

Dojdi mi, dojdi mi, diri, diri, dojdi mi
Dojdi mi, dojdi mi, diri, diri, di
Dojdi mi, dojdi mi, diri, diri, dojdi mi
Dojdi mi, dojdi mi, do, do, do, doj

Duško Trifunović

 
VRAĆANJE

KAD MI OPET DOĐEŠ

Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada,
Ali ne ko žena što čezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada,
Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadežne, duge,
Ne sećaj me nikad da bi mogla doći
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponoćno sunce iz dubine noći.

Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje žene!
U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge...
I ti beše samo sen nečije sene...

Jovan Dučić

 
NEKE DAVNE ZVEZDE

Stari put od lišća sav žut,
noć na putu tom
San od zvezda tako je žut
San u oku mom.

O znam ja, o znam ja,
još pamtim te dane.
Nekad si bio uz mene ti.

O znam, da si još moj —
Plaču noćas grane
U oku mome i snu.

Tvoj osmeh još slutim i tvoj topli dlan
dok čekam, dok ćutim i tonem u san.

O znam, da si još moj —
plaču noćas grane
u oku mome i snu.

Tvoj osmeh još slutim i tvoj topli dlan
dok čekam, ćutim i tonem u san

O znam, da si još moj —
plaču noćas grane
U oku mome, u srcu mome
U samoći mojoj i snu.

Miroslav Antić

 
BESMRTNA PESMA

1.
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
možda će u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla,
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg na toplom danu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar tu ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh,
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom: nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako,
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopako.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćeni novac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašeni oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš — ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti — to ja još uvek
šašav letim i živim.

Miroslav Antić

 
PO GRADINI MESEČINA

Aj, po gradini mesečina sija meka,
aj, tu me draga u prisenku vazda čeka.
Ej, na bosiljak mirišu joj grudi,
sa srca joj uzdisaj se budi.

Aj, željna me je, željna me je više dana,
aj, da joj skinem medni poljub sa usana.
Ej, a ja bolan ležim u vajatu,
pa ne mogu da se javim zlatu.

Aj, doćicu joj, ma koliko bolan bio,
aj, ne bi li se noćas mlađan izlečio.
Ej, lećiću se sa njenih usana,
ozdraviću do beloga dana.

Milorad Petrović Seljančica

 
NOĆ JE TIJA, MESEČINA SIJA

Noć je tija, mesečina sija.
Ajde, luče, da brojimo zvezde.
Zvezda mnogo, da ne zabrojimo,
poljupcima da ih beležimo.

Crna noći, lasno ti je proći.
Bela zoro, lasno ti je doći.
Lasno j' suncu prosijati granje,
kad ne znaju šta je milovanje.

Jovan Jovanović Zmaj

 
JEDNOM U GRADU KO ZNA KOM

Jednom u gradu ko zna kom
ti ćeš imati topli dom

i prozor s vidicima bez dna
i sobe pune dečjeg sna.

A ja, ne pitaj, o, ja ću tad
prestati već da budem mlad.

I ako te sretnem bilo gde
neće nam biti kao pre.

Jednom u gradu ko zna kom
svetleće u noći tvoj topli dom.

Slobodan Marković Libero

 
MI SE ČUDNO RAZUMEMO

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

Stanislav Vinaver

 
BILA JEDNOM RUŽA JEDNA

U majke je ćerka bila,
k'o dan lepa, k'o cvet cedna,
pa zavole jedno momce.
Bila jednom ruza jedna...

Al' to momce leptir bese,
I nju prezre, srca ledna:
Drugoj momi ruku dade.
Bila jednom ruza jedna...

U crkvu se svati kreću,
razleze se pesma medna,
a sa crkve zvono jeca:
"Bila jednom ruza jedna..."

Milorad Mitrović

 
KOD OVAKO DIVNE NOĆI

Od ovako divne noći,
Zar ja moram spavati?
I ovako lepog društva,
Zar se moram rastati?

Bledi mesec svoje zrake,
Na sve strane rasuo.
Sad se moje šeboj cveće,
Po prozoru rasulo.

Zora sviće, noć se gasi,
Naša pesma jenjava.
Idem tebi mila moja,
Prepun želja i snova.

Jovan Jovanović Zmaj

 
KADA SRETNEM DEVU BAJNU

Kada sretnem devu bajnu,
Našminkanu primadonu,
Ja zavolim šminku sjajnu
I divim se tom krejonu.
Trepavice lažne mame,
Od oka joj senka veća.
Recite mi:
Da li za me vaša šminka što oseća?

Trepavice lažne spusti
Da bi nekog stida bilo.
"Vi ste neukusni" —
To izusti i našminka rumenilo.
Kada sretnem devu bajnu,
Našminkanu primadonu,
Ja zavolim šminku sjajnu
I divim se tom krejonu.

Milovan Vitezović

 
SNOVE SNIVAM...

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem,
srcu moe laganome.

Al, nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Lazar Kostić

 

Ti mi nešto radiš,
nešto duboko u meni
Po žici hodam zarad ljubavi
koju nikada neću pronaći
Ti učiniš nešto predivno
a onda sve to odagnaš
Pomešana osećanja mi stvaraš,
to ponovo me tera-

Da po žici hodam,
svoju promenu čekam
Kroz vatru plešem,
da strasti razbuktam samo malo
i osetim se živim ponovo

Ti mi nešto radiš,
nešto duboko u meni
Nadam se da ću se približiti
miru kojeg uzalud tražim
Ti mi nešto radiš,
nešto duboko u meni
Po žici hodam zarad ljubavi
koju nikada neću pronaći

Plešem kroz vatru samo
da bih razbuktao strasti
Samo da bih ti se približio,
samo onoliko blizu koliko je potrebno
Da bih ti rekao da…
Ti mi nešto radiš,
nešto duboko u meni.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top