POEZIJA MLADIH

M

Milan Mijailović

Primećen član
Poruka
536
:heart: POEZIJA MLADIH :heart:

:heart: :heart: :heart:

Poeziju mladih sa ljubavlju sadih,
te za decu, mlade i odrasle,
Rajske rime rado su izrasle!

Svakog dana jednu pesnik će da piše: za Srbiju čednu - vredi da se diše,
a ko se pridruži neće da se muči - aplauz zasluži, te, zato - odluči,
i sam pesme piši i pomalo diši (jer ko mnogo diše - malo ti napiše)!
Al' kad za Srbiju vredi da se diše, šta tad da se radi - da se puno piše!?

:think:
​

Vrabac i žabac

Rešio vrabac da mu mali žabac,
bude drug jer ne zna za rug!
Jer kad zakrekeće voda se premeće,
te je tada sreća, vrapčeva, najveća.

Jer kad takva sila* glavu je povila!?
Tad ni patke nisu za otpatke,
a i ćurka može da se gurka,
sve do petla, najamnika svetla,

koji zorom kukuriče šorom,
da bi deca uhvatila zeca!
Jer je zeka kao eureka:
iz jendeka skače kao seka,


II

koju petao, da bi vrapcu smetao,
zorom budi da zeca ponudi -
šargarepom, najboljom okrepom,
da on, jadan, ne ostane gladan!

E, a vrabac, da li je k'o žabac,
ako mu, pak, smeta akcija deteta,
kad na vreme zeku reši treme,
da će, jadan, i ostati gladan?

Sad, ko prati može i da shvati:
da je vrabac dobar kao žabac,
te je petao samo zanovetao,
da bi rima bila kao plima**!


* Voda glavu povi da se lakše plovi, te tako ni patke nisu za otpatke, a i ćurka može da se - gNJurka (al' ne pred svanuće, no kad joj je vruće)! :)

** Kad plima navali rima se ne žali, i baš tad, na žalu (morskom, a ne: gorskom, jer na moru teško nađeš goru... SEM u Sutomoru, i to Crnu ----> Goru), imaš šalu malu :)
 
Ko dobro podrži i sam se održi (kad dva tasa jednoga su glasa, istog časa tebi ima spasa, a kad jedan teži, drugi, bedan, reži, te samo jednakost nije i opakost: tad je vaga simbol SVIJEH snaga - sve opstaše da ti osmeh paše, baš kao u Paše, kad mu lepe snaše... ta samo brak nude! Jerbo nisu lude, kad su prave Dame, da s' njim - usred tame - nešto crno rade: Nek' to svako znade!), al' zahvalnost lepa nikad nije slepa a i pozdrav lep dobar je uz rep (ali ne rep mace, već poj neke "face", koja repuje da ti osmeh šlepuje): :bye:
 

Dva crva

Dva su crva potkradala drva -
bušila kanale za svetske anale -
prave magistrale kroz takve mahale,
kud će ići da bi ih crvići,

k'o u priči što na bajku liči,
smelo pratili i glad sunovratili!
A sunovrat gladi jeste na livadi,
gde crvići lete kao ptići!

Jer ih neka ptica grabljivica,
sve proguta kao zmija ljuta!
Ali crvi ovde jesu prvi
(jer im klan nema takav plan),


II

pa kanali služe da bi mali -
čitaoci bili pitaoci -
kad se sete da crvi ne lete,
te da magistrale čuvaju im male,

od tih ptica (nekad pevačica),
što ih jure ako se ne zgure,
kada - iz kanala (radi tih anala) -
svi ispuze da, bez jedne suze,

glume hranu k'o u restoranu!
Rajske ptice sad su grabljivice,
ali crvi ovde jesu prvi,
te će, sada, (al' Rajska) livada,


III

drugu rolu dati tome bolu!
Jer na molu crv ide u školu,
dok pri bari ne nada se Ari*,
koji izlaz sprema da ostanu nema,

čak i ona deca što hvataju zeca,
kad, uz petla, jutarnja im svetla,
zasijaju da radost imaju,
k'o zeka kad repa jeste mu okrepa!

E, a izlaz, ta jeste i izraz -
bujne mašte (iz jedne li bašte),
kojeg pesma, kao notna česma,
ugotovi da osmehe lovi!

* Ara = papagaj, kao pesnik


IV

A livada zato jeste nada,
jer od mola (gde je ona škola) -
sva se pruža, k'o aleja ruža,
što cvetaju da mirise daju.

Ta livada sada je zarada,
jer zavada vlada samo kada -
u ovom poretku, moler kvasi četku,
da bi tek zbog kreča bilo dobrog skeča!

Jer, kod mola, moler sad je roler,
koji kreč stavlja i na reč,
da će note opet da se kote,
kad on mahne da mašta uzdahne,


V

da, i sama - kada jeste dama,
s' uzdisajem nije i sa krajem,
te će moler, kao glavni roler,
sve zbog crva, okrečiti drva,

da bi grabljivice (a bez zađevice),
uz taj kreč izgubile meč,
a sam skeč ispunio reč -
da livada postaje zarada!

Sad - zbog kreča, gubitnice meča,
sustale su, jer i ustale su -
protiv mašte iz Nebeske bašte,
kojoj izlaz crva namera je prva!


VI

Učitelj u školi doprinosi roli,
jerbo crva uči kako da se skuči -
grabljivica, stara izelica,
kad odluči da je glad ne muči!

A da crv ne postane strv,
dovoljno je, samo, pomenuta damo*,
da, dok beži, krečom se osveži -
ali malo sutra nakon Rajskog jutra!

Jer mašta i pamti (da stidom ne plamti),
da livada Rajska - ta nije i zmajska,
te tamo i crvi jesu uvek prvi,
baš kao u pesmi, pri Nebeskoj česmi!

* "Pomenuta dama" = mašta, koja smišlja svašta
 
Lepota i prostota

Od leptira oku nema mira,
jer kad leti siđeš sa pameti!
Inaugurisan, on je k'o upisan,
jer od gusenice vine se do ptice!

Taj početak Vragu jeste metak,
jer, realno, suprotno je stalno:
od Anđela ide do pepela;
iz Rajskih predela srca nevesela,

da i pčela njemu je presela.
Jer i sa po snaga, zujalica draga,
med donosi te njemu prkosi,
k'o leptir na kosi kada se ponosi,


II

položajem, s' dobrim priraštajem.
Jer će gusenice - guste pletenice,
saleteti k'o pčela kad sleti,
na cvet krasni jer neće da kasni,

da sa medom dođe u sklad s' redom,
u kojemu ima dobru "šemu",
da - na štetu gladi, u mednoj paradi,
bude motiv čednoj avangardi!

Taj je motiv uvek Vragu protiv;
kao ćilim vezen zna za dobar dezen,
te sad vezom krasi i dečije vlasi,
što i same lete kao u Štrumpfete!


III

Al' "starlete"?! Nek' se ne zalete -
kada, k'o barbike, imaju i kike,
te i šminku da iskvare klinku!
Kad su nagih leđa i Moral se vređa,

a i golih kad su grudi vređaju se LJudi!
NJima Moral nije čak ni koral,
kojim stoka čuva se do roka,
kad mesari jesu pri satari!

NJima je i pamet samo težak namet,
kad im štikle nisu "samonikle"!
Zato prostitutka gora je no lutka,
što je "glumi" da sve urazumi!


IV

Jer kad vidiš lutku u nečasnom kutku
(jer po "seksi šopu" poznaješ Evropu),
i sam se postidiš kad ju nagu vidiš,
a kamoli nećeš kada se susrećeš -

s' nemoralnom ženom (Morala ni senom),
ili slikom njenom - prostom, neželjenom,
koja, na bilbordu, otkriva se bordu -
svih bludnika, mrskih zaludnika!

Jer prostota nije i lepota,
koja i bez straha* ostavlja bez daha,
k'o leptir na kosi, koji zlu prkosi -
jer s' mišlju o njemu nikad nemaš tremu!


* Jer ko voli "porno" krije se nesporno, te leptir na kosi pobedu odnosi! :)
 
Na moru

Ja na moru ne oljuštih koru -
od banane koju zbrah sa grane,
još pre lane, u srećnije dane,
da, bez truna, nosim je do kljuna,

papagaja iz tamnog vilaja,
koji peva preko celog dneva,
da će, sada, preko Beograda,
kao pruga da se pruži duga,

ili kora kraj obale mora,
da bih ekološki bio pedagoški!
Jer ću koru (da izbegnem moru),
da zakopam a da, pak, ne kopam!


II

Taj zadatak na pamet je atak,
ali slavom noja rešenja su moja,
ipak laka, kao za dečaka -
test matematike, al' za nastavnike,

da bi i replike, uz ton harmonike,
dale meru svima što se veru,
do visina koje ni istina,
uz skupljene veđe ne može da pređe!

Jer je test sada glavna vest,
kao pest kad uspava svest,
ili grom sa neba što siđe gde treba,
da nas plaši k'o harmonikaši,


III

kad ih kora, pružena kraj mora,
i oklizne da instrument zvizne,
ton rezantan, te i disonantan,
da i bubna opna prođe poput kopna,

koje s' zemljotresom sa Božjim je besom.
E, a test - vest je za nesvest;
jer od peska nastaje burleska,
kada - poput noja, rad' opšteg pokoja -

ona kora, pružena kraj mora,
sve zbog povetarca, rolom petoparca,
u pesku se skrije sred zemlje Srbije,
gde mora ti nema te je bez problema,


IV

i um tog dečaka, našeg test-junaka,
koji nastavnike uči kako 'tike
(kada koru obilazi pošto je i spazi),
u podnesku pripomažu pesku,

da, uz petoparac i taj povetarac,
i koru prekriju za lepšu Srbiju,
koja, baš bez mora, puna je i kora,
da se radit' mora dok ne svane zora,

da bi, kao pista, sama bila čista!
Zato ko je prlja - on će da nadrlja,
taman da i Ara, glasnik Samog Cara,
bananu oljušti da se na nju stušti!
 
Tinejdžeri

Tinejdžeri, jeste li rendžeri,
kad pendžeri doprinose meri,
a tandžara služi da se džara -
žar u vatri pri cirkuskoj šatri!?

A ja, uz banderu, postavljam si meru,
jer sa Kinom s' dobrom sam visinom.
Milijardu i po tamo bih napip'o,
al' tri milijarde spremam uz petarde,

koje, sa mansarde, hitnu avangarde -
vi, tinejdžeri, vrli nam rendžeri :-),
kojima komika jeste uvek dika!
Komediju vole rendžerske patrole;


II

kad je vole, nek' je i izvole,
al' samo umeren jesi i suveren,
te sa malo šale teraju se ale,
a od mnoge ima i premnoge.

Zato ova knjiga Vragu jeste briga,
jer poučna njemu je i mučna.
I pamučna bila bi mu mučna,
jer prirodno nije mu prigodno.

Al' pamučna - kako može biti,
zar poučna i glupost će sviti!?
Zato svita neka se upita:
kako, sada, pesnik da ne strada!?


III

Da l' da ovo brišem - zar da se upitam,
al' dok tako pišem mogu i da hitam -
da glupost ne reži, te, pesniče, veži -
sada - note, jer smisao ode!

Eh, živote, ima l' ovde zgode;
zbog pamuka zar će biti muka!?
Zar zbog knjige da beremo brige,
dok verige drže sebi fige!?

Jer verige glupost bi da stegnu,
al' srećnici i ludost izbegnu,
te će baš verige da nam vežu note,
da bez brige osmesi se kote!


IV

Jer ni smisao nije se obrisao,
dok je pisac smelo manevrisao.
Jer pažnjom publike sam se inspirisao,
te je zbog replike smisao upisao.

Sad je od pamuka skrojena pouka,
jer kad on je mekan - ni ja nisam zvekan,
da, sad, kao dekan, na smisao čekan,
maknem mačku i umetnem tačku!

Jer je mačka figura junačka,
kad ju dekan (pomenuti zvekan)
i dresira jer ga iritira -
smisao kad stiže da bisere niže.


V

Od dresure bude i kulture,
ali sama mačka Đavolu je tačka -
vrlo bolna jer pamučna rolna,
teška kao glupost ili greška,

i na prste padne da se sve dopadne -
onoj sviti što osmehom kiti,
i verige da nam bere brige,
stari Đavo jer stoji rđavo.

Jer tri milijarde stižu do mansarde,
gde je mačka, figura junačka,
pružena na suncu da bi, u vrhuncu,
zlata uncu ponudila juncu,


VI

da zbog basne otok s' prsta splasne!
Jer zato je mačka figura junačka,
jer s' kalupom* nad tim je mangupom,
kad i junca prinosi na žrtvu,

da mangupa uvede u Crkvu.
Ali Stari zavet sada je loš savet,
jer u Ime Hrista živi realista,
kad On Sebe Prinese na žrtvu,

da Bi tako Otkupio Crkvu.
Zato, sada, pesnik nek' ne strada,
kad i njemu šansu pravu pruža,
da romansu živi ta lopuža!

* Kalup = Pamučna rolna


VII

Konačan zgoditak sada daje svitak,
pamukom uvezan ako si oprezan!
Sa takvim povezom, smisao je s' vezom,
a ja sa Kinezom, sve telekinezom,

navršavam meru (al' za premijeru),
kad će ovaj svitak doneti dobitak,
da bez zlatne unce dosegneš vrhunce,
koje vredan biser (kao kakav gliser),

(kojeg i pomenuh kada smislom skrenuh),
sam dostiže dok se smislom niže.
Tako, sada, pisac ne postrada,
kad je lisac - neka mu zarada!
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top