Poezija je već napisana

Poezija je već napisana.
Stihovi su izgovoreni i zaboravljeni zajedno s rečima.
Tonovi se ponavljaju dok ih tuga čeka.
Gusti oblaci se sapliću na tuđem putu
Koji vodi do njihovog neba
I nečije patnje.
Godine se svađaju jer žele da prođu
I neko bi da ih prati,
Ali se boji ili je previše hrabar.
Dosta ne znam jer pokušavam znati,
Vazduh ima granice, a svetlost svoju tamu.
Punoća čini svet još praznijim.
Apsurd je možda reč
A možda i pravilo života.
Jer je sve već rečeno ili će biti kazano nekim drugim.
Sunce će možda čekati da ga jutro nađe
Ali uvek ima kome da podari zrak
Kada dani počnu da blede.
Ironična slova se nekad poklapaju,
Ali suština izostaje.
Poezija je već napisana,
Ali niko ne ume da je čita.
 
Kliknite za proširenje...
*pustinjakinja;bt220692:
" Poezija već napisana,
Ali niko ne ume da je čita. " :kpozdrav:
Kliknite za proširenje...

Ovi stihovi imaju simboličko značenje, i ne odnose se na poeziju samu...

Poezija ovde označava nešto poput života, a navod da niko ne može da je čita zapravo pokušaj da se kaže da ne razumemo život...

U ovoj pesmi ima mnogo skrivenih značenja, i mahom se vrte oko pitanja apsurda i ljudske nemoći pred svetom kao takvim...
 
Shvatila sam..
Vratih se, sjetio si me Miljkoviceve pjseme ...

Poeziju će svi pisati


San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU
ali:
HOĆE LI SLOBODA UMETI DA PEVA
KAO ŠTO SU SUŽNJI PEVALI O NJOJ
 
Vazduh ima granice, a svetlost svoju tamu.

Možete ući u mračnu sobu punu zla, punu tame i upaliti malu svijeću- i istog trenutka tama nestaje...
- Ali, ne možete uraditi suprotno, ne možete ući u dobro osvjetljenu sobu, punu istine, punu mudrosti, punu pravednosti, punu sreće, punu zdravlja i punu harmonije sa univerzalnom snagom-ne možete uzeti neku količinu tame i ući u tu dobro osvjetljenu sobu i napraviti suprotan efekt...
George Frederick Charles Searle
 
RiadaT.;bt220758:
Eh,baš me ubi u pojam Math...
šalim se,samo brate
teško mi ide ova filozofija
i život ovako gledan
i nije baš interesantan;
Iako u pjesmi tvojoj istine dosta ima
zar ćemo dozvoliti pobjedu apsurdima ? :)
Kliknite za proširenje...
"Credo quia apsurdun est"
Apsurdno pobedjuje i dozvolu od nas ne traži
samo iznenadi onoga ko ne veruje u njega ;):hahaha:
 
Ali realno, apsurd je zaista jedina izvesnost ako idemo strogo racionalnim putem.

Nije razlog da manje uživamo u životu ili da menjamo svoj odnos prema svetu, ali je zato bitan kao svest.

Smisao su ljudi izmislili, i on ne mora biti utisnut u sve, pa ni u postojanje.

I možda je baš pojam smisla najapsurdniji.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top