Poetski konkurs na temu ŽIVOT KAMENJA - Glasanje

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Baudrillard

Baudrillard

Autošoven
VIP
Poruka
131.089
Dobro veče.

Stiglo je šest pesama, za koje možete glasati do 16.09. do 21h.
Imate 5 poena za glasanje, koje možete podeliti onako kako želite.

Pesma br. 1

osmerac bez kormilara

podignut sam, potom bačen
nit me boli, niti plačem
bacač broji, kaže dvan'es'
diže novi obli kamen
njega baca sad još jače
petn'es' puta on odskače
na dno i on za mnom pašće
ta tri više, šta mu znače?
 
Pesma br. 3

Živi kamen

Na dnu mora sakriven je prvi čovek.
Još uvek je živ.
Još uvek je kamen.

Vreme ga ne kruni.
Potomci još manje.
Sasvim je otporan na njihova moderna oružja.

Na izgaranja, vapaje i krike sveta se ne obazire.
Previše je star i dubok za zvuke, oblike i boje.
Previše je mlad i neuk za razumevanje značenja reči.
Smeh ga mimoilazi.
Ljutnja takođe.
Ali ne i osmeh,
ili gorka suza.

Hrani se čuđenjem nad tajnom kamena,
tajnom čoveka.

Priroda ga nosi na leđima,
a on nju na dlanu.

Snove sanja otvorenih očiju, bez kapaka,
bez zaklona.

Nema prijatelja ni družbenika,
pa opet nije sam.
On je baštovan.
Gaji male kamene klica-duše
i sadi ih na mestima duboke tišine.

Na dnu mora sakriven je prvi kamen.
Još uvek je živ.
Još uvek je čovek.
 
Pesma br. 4

Priča počinje davno,
ušuškana između dve mrke planine
Putem hodaju dvoje praznih misli
izmoreni od međusobne sparine.

Ugledali se, osetili bliskost i istim putem krenuli
Očekujući radost veću.

I neki stvarno imaju sreću!
A neki se samo varaju
i neprimetno odleću...

a Kamenje ih bledo posmatra...

Nečujno vapi za smislom
Oseća tragove naše
Željni kretnje i dodira
Luckaste prirode naše.

I nečujno posmatra...

Slučaje koje pustoši vreme
Osećaj bola i tuge
jer koža kakva-takva
Ne poznaje život, ni žudnje.

Nemaju kretnju ni hod
Ni stid večni, zalutali
Od zaborava bekstvo
im nisu kočije stare
ni život u nizu
ni uspomene davne.

U suzama i jecajima polete grana!

Nema više mi, ni naše
Samo jedno loše seme
Biljka koja je rasla nekada,
sada kao korov propada.

I dok me kinji prošlost davna
Nemarno izabrana
kameni spomenici, uspomene tavne
ostaće u sećanju na plamtele sate.

Zavese starih vremena
prebačene preko ramena
kao vreća puna uspomena.

Znam da je takav svako.
I ne postoji načina lakog.
Ali se nadam samo
odagnati bol nekako.

Ali kada kamenje kaže
Šta sve ljudi rade
Ostaje mi samo draže
umirujuć osećaj pravde.
 
Pesma br. 5

MOJ OŽIVLJENI KAMEN

Recimo ovako:
ja sam bila reka, on je bio kamen.
I tačno znam kada i kako ga je
Sudbina bacila u mene.
"Sreća te srela!",
blagoslovila ga je.
Brusila sam ga
lakoćom vodenog dodira,
milovala ga čistotom osmeha.
Pričala sam mu kao da pevam.
A on - hladan, tih, beživotan,
mojim dahom bivao je
sve više drugačiji.
Mazan, stidljivo nasmejan, obojen,
postao je živ, lepši, meni skupocen.
Nekada bi se zakotrljao,
mahom bi me okrznuo,
ništa strašno, sasvim slučajno,
i tako uvek - prošlo bi.
I baš kad je sa mnom srastao
Sudbina opet pruži ruku i uze mi ga.
Boli... Još uvek...
Jer, recimo ovako:
volela sam ga, a i on je voleo mene.
 
Poslednja izmena:
Pesma br. 6

Живот камења
у нашој цркви
нит' је камење
нит' су облаци

Свети Сава и Свети Симеон
на камену-облаку стоје
гледају нас
и као да нас храбре
и благосиљају

Нешто се проломило
у том тренутку
сузе хоће напоље
нешто се промолило
опростило
опроштај измолило
 
Pesma br. 1 icons8-rock-30.pngicons8-rock-30.png
Pesma br. 5 icons8-rock-30.pngicons8-rock-30.pngicons8-rock-30.png
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top