Poetski konkurs na temu Uspomena - Glasanje

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Baudrillard

Baudrillard

Autošoven
VIP
Poruka
131.089
Dobro veče, stigle su četiri pesme za koje možete glasati do 26.08. do 21h.
Imate 10 poena na raspolaganju, koje možete podeliti kako želite, s tim da ne može više od 5 poena jednoj pesmi.


Pesma br. 1


Ubica

100 godina kako mrtav lezim
od mene, eto, osta samo sena
od svojih grehova ne bezim
zivim, eto, od uspomena

Zadavih kurvu rukama svojim
al takva je valjda svaka zena
ljubavnike njene prestadoh da brojim
a verujte, pun sam gorkih uspomena.

Ko ubicu osudise me ljudi
i obesise skoro istog trena
citaoce, o ovoj pesmi ne sudi
od nje osta samo uspomena.
 
Pesma br. 2

Pakujem sećanja

A noć bremenita još zagrebala okvire okolnih prozora nije

Dan je bio beskrajno plav i plemenit

Kao da se u njemu baš ništa loše nikome ne može dogoditi

Iznenada dođe vreme za prolećno dubinsko spremanje duše

A da ni pokucalo na vrata nije

Razmišljam o tom elementarnom nevaspitanju starog aorista

Dok skupljam opale trepavice i svako nehotično dizanje obrve

U tvom potpuno nepotrebnom nemom čuđenju

Pakujem osmeh

Pakujem distance

Strah i neverice

Čekanja duža od svega što zaslužujem beskrajno nestrpljiva



Pod mojim prozorom jorgovan je noćas oko ponoći procvetao

Prstohvat nadanja neko poluobećanje i mnoštvo nedolazaka

Vešto sam umutila i sipala mu u korenje stabla razgranatog

I znam da je gogenovska ljubičasta upravo zbog toga sada tu

Kada budeš došao

Staću pred tebe teška kao planina natovarena zemljotresom

Postoje sećanja sa kojih nije moguće čak ni prašinu obrisati

Postoje sećanja čije smo postojanje unapred bahato potrošili



U komšiluku je kuća naseljena musavom ciganskom decom

Odjekuje loša muzika i prasak petardi od kojih psi beskućni

Drhte režeći na svakog prolaznika

Rodilo se muško čujem između dva teška zaglušujuća praska

I to je jedino što me je danas obradovalo

Malo li je na ovu pustoš pomislih bolnih dlanova od pakovanja

Još jedan život će se uskoro boriti za svoje teško preživljavanje

Uhvatih sebe u izmišljanju veličanstvenog života za tek rođeno

Živo zdravo muško cigansko čeljade odgovorno za moju radost



Pakujem sećanja svesna da mi se prazni ramovi smelo rugaju

Svesna da sam te izmaštala iz potrganih nasumičnih rečenica

Svesna da ti suštinski nikada nisi ni imao nameru da postojiš

U svetovima mojim u kojima je pogani oksimoron zagospodario

Svesna da nikad dočekati neću da budem ono što si tad rekao

Čaša vode na suvim i ispucalim usnama
 
Pesma br. 3

Преображење две хиљаде двадесет прве


Појео си скоро цео доручак
и смешио ми се најслађе
Играли смо се аутићима
и јурке
Тражио си сâм да дремнеш у колицима
спавао си чврсто и дуго
Појео скоро цео ручак
какио на шољи „ко прави“

Опоменуо ме да изведемо Теа
доносећи ми поводац
и мајицу и шорц да те обучем
И било нам је много лепо напољу
тражио си да те љуљам
давала сам ти руку, а мало си и трчао, сасвим сâм
онда си послушно кренуо кући за мном

После си био напољу са татом
Јели смо палачинке
Молили се Богу

***

Био је то дан обележен искључиво лепотом
и радошћу
без икаквог нервирања

Пуно пута сам помислила како је необично

како ми је ово најлепши дан

и он ће да буде моја песма
 
Pesma br. 4

Da li sam sećanje,
nedaleko od prošlosti,
jesam li ja budućnost,
stvorena u tvojim mislima,
da li sam zvezda
jedna od bezbroj na nebu,
da li sam osmeh
koji se rađa na tvojim usnama
i oživljava tvoje srce,
da li sam muk
u kriku koji se skupio?
Ne pitaj se...
Pusti uspomene,
misli o budućnosti
i nove zvezde
koji se rađaju sa svakim tvojim osmehom,
udahni tišinu
od mog uzdaha
I ne pitaj se...
Da li sam?
Jesam.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top