Poetski konkurs na temu SENKE - Glasanje

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Baudrillard

Baudrillard

Autošoven
VIP
Poruka
131.089
Dobro veče.

Stigle su četiri pesme za koje možete glasati do 07.05. do 21h.
Imate 5 poena koje možete podeliti kako želite.


Pesma br. 1

Prate nas, kruže, nestaju
Podsećaju da nosimo i deo mraka.
Naravno, uspećeš da sačuvaš svoju
Jer život nije samo svetlost i skaska

Da li iskrena reč ima senu, i onaj pogled
kao sestra što gleda brata?
Duša bez njih nastavlja u nedogled
dok je vera ne dovede do obećanih vrata.

U tunelima, svemiru, ništavilu,
Svugde su, ali bez i jednog zraka ne postoje
Ima ih i u neshvatljivom našem ludilu.
Borite se, svako ima auru koje se boje.
Pobeda zapisana onima koji kao dete vole!
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Pesma br. 2

SENKE

Demonski jezičak naselio
Rub ogledala.

Sapi od snežnog jutra
Guše detinje oči u sivom jorganu.

Klešu ih i zavrću,
Kao da su od gline sastavljene.

Poštar bi svakog časa
Mogao da pozvoni i otkopča torbu i
Razvrsta pisma potezom kažiprsta.

Tako je, ponekad, sa pismima –
Teror suvišnih slojeva papira.

U kamenu gotovan baštenskim
Makazama urezao kerberove oči.

Tri glave, tri njuške, zmija u rep
Sabijena.

Kulturno zure u razdor
Magle i čude se svojoj ružnoći i
čudovišnoj mirnoći kamene
Kapele.

Dete ih kroz prozor gleda, nateklo.
Prozor mu prosutu krv usvojio.
 
Pesma br. 3

Muzicka kutija


Nadvile se bele senke iznad mene ,
Ispijene i uplakane ,
Kao u magli lelujanje nazirem.
Meko je , tako je meko .
Plavi saten pomesan sa kosom
Umrsio se i postao jedno.

U dusi mi procvetao andjeoski mir,
U svoj cvet utopio i krv i znoj .
I senke .

Hodala sam dugo kroz cudesne price.
Pratili me ljudi koje sam mislila da me vole,
Ovi isti ljudi , koji su sada tek senke
Zbijene u gomili ,
Treperave na zidu.

I zvuk muzicke kutije .
Zaigrala je mala nezna balerina ,
Satkana od zice , plastike i sna.
Zaigrala je za mene .
Poslednji put .

Cujem.....
Neko na vrata tiho kuca.
Ustajem kao paperje lagana ,
Prolazim kroz grane usplahirenih senki
I otvaram...
I tu ...Stoji on...
Stoji visok , obavijen mirisom tamjana .
Daje mi beli ljiljan i cuti.
Mirise na tamijan i usnulo cvece i cuti.
Tako lep.
Obucen u zvezde .

Iza mojih ledja neko duboko uzdise .
Suze kapaju kao perlice na saten i ostavljaju male okrugle tackice .
Senke me vuku nazad .

Ti me znas .On govori.
Bele senke ce zaboraviti.
Zaboraviti ja ne mogu , jer ja volim .
Moja si ,
A one zvezde koje vidis -
Sve su tvoje robinje ,
Sve su tvoji beli ljiljani .
Pomirisi ih.
Poberi mirisne bele ljiljane .
Venac vecnosti
Ispleti za nas.
 
Pesma br. 4

Kao hladni dah
U sutonu grimiza
Oduzimajući poslednji tren
života
Nestaje svaki momenat
Svaki trenutak
Svaka emocija
Koju sam ti dala

Prestaje da postoji
Odlazi kao sunce
Sa umirućim zracima
Nad mojom nadom o sreći
Obasjavajući ruševine
Izlomljene krhotine
U doba očajanja

Navlači se tama noći
Polako, sporo, opijajuće
Kao praznina koja ostaje u
svemu
Svetao mesec kao da se smeje
Dubokim kraterima iskustva
Poput starog čoveka
Koji iskusno posmatra
Nudeći utehu
Razorenom srcu
Nestalom miru

Kraj jedne ere
Kraj jednog doba
Kraj jednog kraja

Sa naznakama novog početka
Nečega
Negde tamo
U daljinama
Gde se sreća, mir spokojno
smeše
Znajući da će doći kad-tad
Ostati kraj onih kojima trebaju
Da im dane postojanja
Obasjaju smislom istog.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top