- Poruka
- 131.089
Stigle su četiri pesme za koje možete glasati do 22.12. do 21h.
Imate 5 poena koje možete podeliti kako želite.
Pesma br. 1
Niz opštih mesta o tebi
proprženih na malo putera, na mesečini
Senke se povlače.
Traka svetlosti markira ti gležanj,
dok se bez srama cerekaš u noć.
I ta urođena tama u tebi,
u kontrastu sa mesecom na koji si uzdisala do maločas,
daje ti moć da nam presudiš.
Lažna svetlost lažne pozornice
sada već pljušti po tvojim bokovima,
a ti dovršavaš cigaretu,
uspravljaš se
i brišeš međunožje maramicom iz mog kaputa.
Želim te, opet, dok ti misao već luta
tamo gde postoji on ili ona
zbog kojih postojiš i ti, baš takva.
I ova želja koja guta sve moje standarde
u vlažnom krugu lažne sigurnosti,
i ta želja me šamara,
dok pratim kako zakopčavaš šlic,
navlačiš rolku
i prevezuješ kosu.
Jedan pramen,
žut kao ljubomora,
grize me po usnama,
a ti nehajno dobacuješ – bilo je lepo.
I opet su senke i opet tama.
Ostavljaš miris snošaja za sobom
da te prepoznam iznova, kad se pojaviš i pozoveš me,
utorkom,
posle posla,
na starom mestu.
Pesma br. 2
Noć,
sveža letnja noć,
mesec je zaplovio,
zvezda je potonula,
na noćnom nebu, pokrivenim šupljim kapcima,
nema ništa osim bola,
zašto postoji sećanje, usamljenost i zaborav.
Noć,
kažeš mi da sam mlada i da postojim,
mesec je pao u vodu,
jezero se zatvorilo i sija zeleno,
talasi su tihi,
i pena,
kao tužna pesnica,
hvata ih i objašnjava im,
trese ih, udara sa stena i rasprskuje.
Još uvek su mrtvi,
šire se
i ne prave buku.
Noć,
mame me talasi,
više se ne stidim svojih poraza,
mame me koraci,
nezaustavljivo tonem,
gubim sebe,
ne otimajući se..
Noć,
skoro savršena,
ne znam zašto pišem,
reči me plaše,
ne znam odakle dolaze,
ne znam kuda odlaze,
ne znam zašto sam im verna,
nisam pesnik,
one pesme koje se pišu s vetrom,
dolaze kad ti uzmu sve...
Pesma br. 3
Mesec
Zove me imenom uporno
dok ne probudi me iz sna
osetim se uplašeno, umorno
pomislim da sam bolesna.
Sama sam, planeta drema
a odakle taj glas tako jak?
Starog straha više nema i
čudno mi je svaki korak lak.
Kroz svež vazduh noćni
kupa me miris mirte bosu
i vetar mi planinski moćni
pospanu razmrsuje kosu.
Trepet srebrnog lišća masline
pogled privlači, zarobljava oči
i trava svetli od čudne beline
priroda blista magijom noći.
Ugledam ga, pun mesec sjajni
biserni plašt mu po moru hodi
šapuće mi uz osmeh bajni:
Dođi, umeš da hodaš po vodi.
Pesma br. 4
O tajni svojoj nadahnuto pišem,
često me steže, ne mogu da dišem
Stežem je, čuvam samo za sebe
tajna je moja, nikada neće stići do tebe!
U oku iskra, Sunce u kosi,
vetar u leđa na jedrima tajnu nosi!
Satkana od mašte u tajni mojoj
Ti postojiš u punoj lepoti svojoj.
Slutim u mašti duše lepotu,
u oku nazirem beskrajnu dobrotu
Isprepitani prsti u mašti su samo,
sami u svemiru, lepo nam je tamo
Oko nas flaute najlepši zvuci,
prsti moji odmaraju na tvojoj ruci
Topla i meka tvoja ruka
Duša moja prepuna zvuka.
I ove pahulje od jutros promiču,
hladnoća i vetar dušu mi ne dotiču.
--------
Odavno, maštu je smenila tama
nestalo Sunce, flaute zvuci, muzika iz duše
vetar što u jedra duva
i nadahnuće.
Skriven u senci napukog hrasta
u noći punog meseca čekam mesečinu
da mi osvetli put - Do sebe!
Imate 5 poena koje možete podeliti kako želite.
Pesma br. 1
Niz opštih mesta o tebi
proprženih na malo putera, na mesečini
Senke se povlače.
Traka svetlosti markira ti gležanj,
dok se bez srama cerekaš u noć.
I ta urođena tama u tebi,
u kontrastu sa mesecom na koji si uzdisala do maločas,
daje ti moć da nam presudiš.
Lažna svetlost lažne pozornice
sada već pljušti po tvojim bokovima,
a ti dovršavaš cigaretu,
uspravljaš se
i brišeš međunožje maramicom iz mog kaputa.
Želim te, opet, dok ti misao već luta
tamo gde postoji on ili ona
zbog kojih postojiš i ti, baš takva.
I ova želja koja guta sve moje standarde
u vlažnom krugu lažne sigurnosti,
i ta želja me šamara,
dok pratim kako zakopčavaš šlic,
navlačiš rolku
i prevezuješ kosu.
Jedan pramen,
žut kao ljubomora,
grize me po usnama,
a ti nehajno dobacuješ – bilo je lepo.
I opet su senke i opet tama.
Ostavljaš miris snošaja za sobom
da te prepoznam iznova, kad se pojaviš i pozoveš me,
utorkom,
posle posla,
na starom mestu.
Pesma br. 2
Noć,
sveža letnja noć,
mesec je zaplovio,
zvezda je potonula,
na noćnom nebu, pokrivenim šupljim kapcima,
nema ništa osim bola,
zašto postoji sećanje, usamljenost i zaborav.
Noć,
kažeš mi da sam mlada i da postojim,
mesec je pao u vodu,
jezero se zatvorilo i sija zeleno,
talasi su tihi,
i pena,
kao tužna pesnica,
hvata ih i objašnjava im,
trese ih, udara sa stena i rasprskuje.
Još uvek su mrtvi,
šire se
i ne prave buku.
Noć,
mame me talasi,
više se ne stidim svojih poraza,
mame me koraci,
nezaustavljivo tonem,
gubim sebe,
ne otimajući se..
Noć,
skoro savršena,
ne znam zašto pišem,
reči me plaše,
ne znam odakle dolaze,
ne znam kuda odlaze,
ne znam zašto sam im verna,
nisam pesnik,
one pesme koje se pišu s vetrom,
dolaze kad ti uzmu sve...
Pesma br. 3
Mesec
Zove me imenom uporno
dok ne probudi me iz sna
osetim se uplašeno, umorno
pomislim da sam bolesna.
Sama sam, planeta drema
a odakle taj glas tako jak?
Starog straha više nema i
čudno mi je svaki korak lak.
Kroz svež vazduh noćni
kupa me miris mirte bosu
i vetar mi planinski moćni
pospanu razmrsuje kosu.
Trepet srebrnog lišća masline
pogled privlači, zarobljava oči
i trava svetli od čudne beline
priroda blista magijom noći.
Ugledam ga, pun mesec sjajni
biserni plašt mu po moru hodi
šapuće mi uz osmeh bajni:
Dođi, umeš da hodaš po vodi.
Pesma br. 4
O tajni svojoj nadahnuto pišem,
često me steže, ne mogu da dišem
Stežem je, čuvam samo za sebe
tajna je moja, nikada neće stići do tebe!
U oku iskra, Sunce u kosi,
vetar u leđa na jedrima tajnu nosi!
Satkana od mašte u tajni mojoj
Ti postojiš u punoj lepoti svojoj.
Slutim u mašti duše lepotu,
u oku nazirem beskrajnu dobrotu
Isprepitani prsti u mašti su samo,
sami u svemiru, lepo nam je tamo
Oko nas flaute najlepši zvuci,
prsti moji odmaraju na tvojoj ruci
Topla i meka tvoja ruka
Duša moja prepuna zvuka.
I ove pahulje od jutros promiču,
hladnoća i vetar dušu mi ne dotiču.
--------
Odavno, maštu je smenila tama
nestalo Sunce, flaute zvuci, muzika iz duše
vetar što u jedra duva
i nadahnuće.
Skriven u senci napukog hrasta
u noći punog meseca čekam mesečinu
da mi osvetli put - Do sebe!
