Poenta Psihoterapije?

[Urwald]

Pričam jutros sa još dve osobe na temu psihoterapije i vidim da nam razmišljanja idu u dva smera...

Šta je po vama smisao psihoterapije?
Šta je konačni cilj?

 

[gost 443389]

Ništa. Glupost. Cilj je da te prevaspita, u stvari da ti uzme pare. To baš ako nemaš s kim da porazgovaraš malo privatno, pa odeš tamo i platiš.

 

[Memnom]

Pričam jutros sa još dve osobe na temu psihoterapije i vidim da nam razmišljanja idu u dva smera...

Šta je po vama smisao psihoterapije?
Šta je konačni cilj?

Poboljsanje stanja shvacajuci situaciju u kojoj se nalazis. Malo mjenjas postavke kao u kompu, ako mozes. To bi bilo u par rijeci. Nije za svakoga, a za mene nikako vise ne dolazi u obzir grupna da ne idem previse u detalje.

 

[DJ 5ak]

Pa valjda da ti resi psihicke probleme i da ti pomogne da se mentalno osecas bolje.
Inace na psihoterapiju se ide ako imas nekih psihickih problema i ako se mentalno ne osecas dobro a ne zato sto ti je dosadno, nemas sa kim procas ili imas visak vremena ili para.

 

[gost 443389]

Znam jednog što je išo, mlatio praznu slamu tamo i ništa. Ostao je isti.

 

[neoplanta again]

Kao prvo da čuješ da se i drugi bore sa izazovima.
Zatim da otkrijete šta te to koči a ne mora.
Da iskopa neka stara uverenja i obrasce mišljenja koji su nekad služili a danas štete a mi ih se držimo.
U poslednje vreme slušam i oduševljavam se jednostavnošću sa kojom ovaj čovek razlaže probleme unutrašnjeg govora i zamki uma, potpuno novi ugao psihoterapije

 

[Pinocchio]

Meni, da nađem sebe, rešim svoje neodumice, da shvatim šta želim, šta me čini srećnom i kako to da ostvarim. Da se bezbolnije borim sa tugom i da sve što mi se dešava prihvatim svesno, da se osvrnem na ono što me čini srećnom, na ljude koji mi prijaju i da spoznam kako da odvojim one koji me ispunjavaju srećom od onih koji mi crpe energiju i vreme.
To osoba ne može uvek sama. Posebno kada se tu umešaju emocije.
Imam prijateljicu koja je doktor medicine i psihoterapeut i razgovor sa njom mi je pomogao toliko da sam se posle tih 2h osećala preporođena. To ne možeš sa svakim. Nije ona meni otkrila čuda samospoznaje već slušajući me je vraćala na ono što govorim i davala mi smernice dok sama nisam došla do rešenja, do onoga što želim i šta osećam.

 

[Nina]

neko ko ima problem a ne može sam da pronadje uzrok tog problema i reši ga, psihoterapeut moze da mu pomogne

 

[Džudi S]

Ne znam koliko je tačno ono šta sam čula od ex psihijatrice. Rekla mi je da psihoterapija mnogo pomaže, ali da ona treba da ide posle medikamenata, tačnije, posle poboljšanja depresije npr.
Onda po njenim rečima treba uporedo da se piju lekovi i da se radi psihoterapija.

Poenta psihoterapije je da pomogne svima koji imaju neki problem.

Konačan cilj je da se pacijent koji odlazi na psihoterapiju bolje oseća, da mu se popravi raspoloženje, da reši neki od važnijih problema.

Šteta je što se u državnim ustanovama dugo čeka na psihoterapiju, a u privatnim klinikama je skupa.. Skupa je jer su jedna ili dve seanse nedovoljne za rešavanje nekog problema.

 

[neoplanta again]

Jeste, skupa je a grupne terapije su po pravilu jeftinije a nekom korisnije, treba i tu opciju uzeti u obzir razmotriti da se krene na neku grupnu terapiju

 

[Обилић]

Šta je po vama smisao psihoterapije?
Šta je konačni cilj?

Коначни циљ је терапија психе.

 

[Обилић]

Meni, da nađem sebe, rešim svoje neodumice, da shvatim šta želim, šta me čini srećnom i kako to da ostvarim. Da se bezbolnije borim sa tugom i da sve što mi se dešava prihvatim svesno, da se osvrnem na ono što me čini srećnom, na ljude koji mi prijaju i da spoznam kako da odvojim one koji me ispunjavaju srećom od onih koji mi crpe energiju i vreme.

Нисам жена, а ни психијатар,
али ћу дати своје мишљење - неће шкодити.

Све те проблеме које жене имају углавном жене и стварају, индукују саме себи.
Дуг је пут промене женске личности,
мислим да то жена сама и не може да спроведе,
потребно је да то уради већина жена - мислим на комплетну промену менталитета и навика, нарочито вербалних.

Кад је почела еманципација ?
У Енглеској пре само 100 до 150 година.

Полако, потрајаће ...
Али ће бенефити бити велики.

За почетак свака жена може доста сама себи да помогне,
ако доведе на нормалу своју толерантност и посесивност.

 

[Обилић]

Znam jednog što je išo, mlatio praznu slamu tamo i ništa. Ostao je isti.

Ако је добра укомпонована група, остају везани заувек, као добри пријатељи.

Како се добро склапа друштво ?
Сећам се регрутације за војску (Титова ЈНА).

Цео дан су нас муштрали, испитивали физичку спрему, школску спрему, склоности,
тест интелигенције, и на крају Скини гаће !

Постало ми је јасно о чему се ради тек у војсци на купању.
Сви смо имали исту дужину куродоколенка,
и проблема нисмо имали.

Никада није дошло до туче међу нама, чини ми се ни до свађе !

Волели смо да анализирамо старешине,
те анализе смо размењивали на послеподневном пиву у кантини.
Све што нас мучи смо једни другима ту причали.

Да кажем још татиним принцезама:
на вецеима нису постојала врата !

Чучавци, чучнеш, кењаш и нико не обраћа пажњу на тебе.
Понекад да, нешто те зезају или питају, али теби све нормално.

Доњи веш дајемо на прање,
и када дође са прања узимаш шта ти се да, нема појма да добијеш оно што си предао.

 

[kalis]

Pričam jutros sa još dve osobe na temu psihoterapije i vidim da nam razmišljanja idu u dva smera...

Šta je po vama smisao psihoterapije?
Šta je konačni cilj?

Kratko pitanje, a odgovor na ovo može biti beskonačan.

Odgovora je dosta jer se razlikuju i osobe koje je koriste. Htedoh napisati koje imaju potrebu za njom, ali danas dolazimo i do situacije da se ne odlazi na psihoterapije samo zbog potrebe, nego i pomodarstva.

Šta je po vama smisao psihoterapije?

Npr valjalo bi kad bi moglo, da smisao psihoterapije bude "vraćanje na fabrička podešavanja" grubo rečeno.
Ali nisu svi tu zbog vraćanja na "zdrave dane", mnogi nalaze tu prostor za razgovor, i otvaranje, olakšavanje. Naravno, još uvek ne u Srbiji.

Šta je konačni cilj?

Isto zavisi od osobe do osobe. Ko je iz kog razloga krenuo, taj razlog treba da raspetlja i da bude posle terapije , hmmm, funkcionalan ?

 

[Pinocchio]

@Обилић Probleme nam nekada život namesti, ne možemo na svaki da utičemo

Što se tiče društva i osvrta na vojsku, u pravu si.

Ima i ona: "Ko nije slušao babu u detinjstvu sada plaća kouča i terapeuta!"

 

[Araon]

Ono što sam video kao rezultat psihoterapije u ljudima iz okruženja je da su neke stvari osvestili tek kad im je to neko rekao sa druge strane. Vide oni to i sami, ali kao da ih pukne u glavu to kad neko drugi to kaže naglas i onda oni krenu da pale lampice i razmišljaju u tom pravcu.

Naravno da to može uraditi i prijatelj ako je neko mudar i voljan da ti pomogne, ne mora se nužno platiti neko, ali su to ipak stručniji ljudi, školovaniji za pristup tom rešavanju problema.

Meni je dosta pomoglo to što sam sa sobom vodim najiskrenije i najdublje razgovore, otvoren sam prilično i onda mogu da shvatim šta me natera na takav postupak, gde sam ispao ok, gde nisam, za šta sam pogrešio, gde me vuče ego, sujeta, pohlepa, nestrpljenje i slično.

Ljudima deluje da su psihoterapeuti sad zastupljeni više nego ikad i da je to kao nešto moderno, a zapravo samo ljudi sve manje imaju kontakt sa ljudima, naročito blizak i šta će, prosto su primorani platiti nekoga da ih sasluša stvarno, bar za pare.

To se nekad rešavalo na kafi sa prijateljima, sa porodicom, sa babom i dedom koji ti ukažu na neke stvari...

Ali najbitnije je i pomenuti da nema tog terapeuta koji će ti rešiti za tebe tvoje probleme ili situacije, to svakako moraš sam, oni ti samo ukažu i eventualno pokažu put. Zato mnogi i odu nezadovoljni sa stilom "ovo ne radi", očekuju da i dalje neko za njih rešava.

 

[gost 443389]

Vi što imate dokolenka, to se kaže obdareni, obično ni nemate veće psihičke probleme. Mi bez dokolenka mora da se nadomeštamo i overkompenzujemo kroz neke druge stvari, npr. umetnost, filozofiju itd. Ali posle se možda otkrijemo, u tim nekim drugim stvarima, koje su lepe na svoj način, i možda, u stvari, i veći darovi. U suštini, to je što je, takav si kakav si, i radiš s onim što imaš.

Što se tiče psihoterapije, naročito grupne, bio sam nekoliko puta na tome. Nisam se osećao slobodan da se mnogo otvaram pred grupom nepoznatih ljudi. Ako ću s nekim da budem baš iskren, to će biti individua, ili grupa, koju ću sam odabrati, i to tek posle nekog perioda, u kojem se stiče poverenje. Mada sam i u takvim privatnim grupama bio, a i to se posle nekog vremena raspalo, jer mi je priroda divlja, traži slobodu, i veliku individualnost.

Ako ti je to cilj, da putem npr, grupne psihoterapije probaš da nađeš neke prijatelje, ok. Prijateljstvo je ok, pametan sagovornik.. Citiraću ovde Šopenhauera:

"Sa jednim jedinim čovekom od duha moći ćete imati dovoljno društva; ali ako imate na raspolaganju samo običnu sortu ljudi, onda je dobro da imate mnogo njih, da bi vam raznovrsnost i zajedničko delovanje dalo šta dobro... a Bog neka vam za to podari strpljenja."

Da se vratim na psihoterapiju – ne cenim je više od. npr. radionice poezije, koju možeš da upišeš, tečaja glume, itd. U početku će ti možda biti wow, ali posle nekog vremena shvatiš – to si što si, i promene koje tu možeš da napraviš su uglavnom nekako - kozmetičke. Posle nekog vremena se vraćaš svojoj prirodi.

 

[Araon]

Mislim da je i ta privatnost precenjana u smislu "ne otvaram se lako pred ne znam kojom grupom ljudi"... Što se ne bi otvarao? Šta, povrediće te? Šta meni bilo ko može da uradi? Smejaće se neko na nešto? Zabole me. Možda su i meni oni smešni. Mislim da je taj strah od grupe ljudi ili otvaranja najgluplja stvar koju može čovek sebi da utripuje.

 

[gost 443389]

Naravno da će te verovatno povrediti, iskoristiti protiv tebe itd. Da nije tako, ti bi pisao ovde pod pravim imenom i prezimenom, a ne pod pseudonimom.

 

[Araon]

Naravno da će te verovatno povrediti, iskoristiti protiv tebe itd. Da nije tako, ti bi pisao ovde pod pravim imenom i prezimenom, a ne pod pseudonimom.

Ovde pišem pod pseudonimom jer sam došao da se sprdam, ne da tražim ovde prijatelje ili šta god, prosto nemam potrebu da ovde širim stvari o sebi, a ne da se plašim da ispoljim sebe ovde.

Kako će me tačno povrediti? Uradiće mi šta?

 

[LastDay]

Što se tiče psihoterapije, naročito grupne, bio sam nekoliko puta na tome. Nisam se osećao slobodan da se mnogo otvaram pred grupom nepoznatih ljudi. Ako ću s nekim da budem baš iskren, to će biti individua, ili grupa, koju ću sam odabrati, i to tek posle nekog perioda, u kojem se stiče poverenje. Mada sam i u takvim privatnim grupama bio, a i to se posle nekog vremena raspalo, jer mi je priroda divlja, traži slobodu, i veliku individualnost.

Slažem se .
Bila sam i ja i nije za svakoga.Za mene nije bilo , nisam bila slobodna.
Blede su , nemaju dubinu i sve je to nekako -da se odradi pa svako na svoju stranu.
I još jedna stvar -u grupnoj seansi terapeut jednoj osobi ne može da posveti dovoljno pažnje.
A pažnja nam je onda potrebna , zar ne?

U početku će ti možda biti wow, ali posle nekog vremena shvatiš – to si što si, i promene koje tu možeš da napraviš su uglavnom nekako - kozmetičke. Posle nekog vremena se vraćaš svojoj prirodi.

I sa ovim se slažem.
Pokušaće da te promene , oboje , puniće ti glavu .
U početku misliš da to tako treba i da je terapeutu zaista stalo da ti pomogne.
Vremenom shvatiš da ga zanima samo tvoj novčanik.
A kada vidi i sam da ništa nije postigao (naravno , teško će priznati) onda će reći-
"Ja ne znam šta više da radim sa vama." ili će preporučiti nekog kolegu
Koji , eto navodno , ima više iskustva.

Moje mišljenje:Sve najgore.

 

[gost 443389]

Ovde pišem pod pseudonimom jer sam došao da se sprdam, ne da tražim ovde prijatelje ili šta god, prosto nemam potrebu da ovde širim stvari o sebi, a ne da se plašim da ispoljim sebe ovde.

Kako će me tačno povrediti? Uradiće mi šta?

Zavisi od vrsti tajni koje otkriješ.
Ja sam filantrop sa iskustvom, i zbog toga uglavnom ne volim ljude, većinu.

 

[LastDay]

Mislim da je i ta privatnost precenjana u smislu "ne otvaram se lako pred ne znam kojom grupom ljudi"... Što se ne bi otvarao? Šta, povrediće te? Šta meni bilo ko može da uradi? Smejaće se neko na nešto? Zabole me. Možda su i meni oni smešni. Mislim da je taj strah od grupe ljudi ili otvaranja najgluplja stvar koju može čovek sebi da utripuje.

A što bi se otvarao?
Nismo svi isti.
Nije u pitanju tripovanje , neko jednostavno ne može da se otvori pred drugima, pogotovu osobama koje su stranci.

 

[Araon]

Zavisi od vrsti tajni koje otkriješ.
Ja sam filantrop sa iskustvom, i zbog toga uglavnom ne volim ljude, većinu.

Lično ne otkrivam samo poslovne tajne, to se ne vadi ni za živu glavu, ovako ako ja kažem nekome nešto taj neko nema nikakav način da to iskoristi protiv mene, jer sve što sam rekao sam ja, a ako to nekome ne odgovara ili šta god jednostavno će se skloniti. Prosto nemaš način da me povrediš nikako.

A što bi se otvarao?
Nismo svi isti.
Nije u pitanju tripovanje , neko jednostavno ne može da se otvori pred drugima, pogotovu osobama koje su stranci.

Ne kažem da je nužno da se otvaraš, samo smatram da ljudi sami sebe ograničavaju time ne otvaram se, a onda shvatiš da ti zapravo niko ne može ništa. Ok, neko će probati da iskoristi nešto, ti ga šutneš i ajmo dalje. Pred strancima tek možeš da se otvoriš, oni ti tek ne mogu ništa.

Bar sa moje tačke gledišta, ne osećam se ugroženo od bilo koga.

 

[kalis]

. Prosto nemaš način da me povrediš nikako.

Ne kažem da je nužno da se otvaraš, samo smatram da ljudi sami sebe ograničavaju time ne otvaram se, a onda shvatiš da ti zapravo niko ne može ništa.

Ok, neko će probati da iskoristi nešto, ti ga šutneš i ajmo dalje. Pred strancima tek možeš da se otvoriš, oni ti tek ne mogu ništa.

Bar sa moje tačke gledišta, ne osećam se ugroženo od bilo koga.