POEMA : CRNI ČOVEK - JESENJIN

ЦРНИ ЧОВЕК​

​

Пријатељу мој, пријатељу мој,
Болестан сам много, много!
Сам не знам откуда дође овај бол.
Ваљда што ветар пишти над пустим пољима,
Ветар изнемого,
Ил што ко он шуму у септембру,
Пустоши мозак - алкохол.

Глава моја маше ушима,
ко крилима птица бледа.
На врату су јој ноге
Што губе све више моћ.
Црни човек
Црни, црни,
Црни човек
На кревет ми седа,
Црни човек ми не да -
Да заспим сву ноћ.

Црни човек
вуче прстом по одвратној књизи
И, мрмљајућ нада мном
Ко над умрлим монах,
Чита ми живот
О пробисвету и некој кулизи,
Задајућ души тугу и страх.
Црни човек,
Црни, црни!

"Почуј, почуј -
Мрмља ми и вели -
Много је у књизи
мисли без мана.
Тај човек је
Живео у земљи
Најодвратнијих
Хуља и шарлатана.

У децембру, у земљи тој
снег је ђаволски чист,
И мећаве почињу,
Прела, без једа.
Био је тај човек авантурист
Велики
И првог реда.

Био је диван,
уз то поета,
Мада с невеликом
Ал озбиљном снагом,
И неку жену
Од преко четерес лета
Звао је лафицом
И својом драгом.
​

​

 

[123loncar]

Срећа је - збораше он -
Вештина ума и руку.
Све невеште душе
Несрећне су, ко цветови,
не мари ништа
што велику муку
задају скрхани
и лажни гестови.

У олуји, у бури,
Крај недаћа свих,
Уз тешке губитке
И уз тугу клету
Бити насмејан, природан и тих,
Највећа је уметност на свету."

"Црни човече!
Доста. Каква шала!
Не забадај свуд нос,
И зато не преседај!
Нашто ми живот
Песника од скандала!
Другом ти то брајко,
читај и приповедај."

Црни човек ме гледа,
Упорно поглед му куља.
Већ је и скрама плава
тихо на очи пала -
Ко да ми рећи жели
Да сам лопужа, хуља,
Која је немилосрдно
Некога опљачкала.

***********************

 

[123loncar]

Пријатељу мој, пријатељу мој,
Болестан сам много, много!
Сам не знам откуда дође овај бол.
Ваљда што ветар пишти над пустим пољима,
Ветар изнемого,
Ил што ко он шуму у септембру
Пустоши главу - алкохол.

Ноћ, пуна мраза.
Раскршћа покој глув.
Сам сам крај окна,
Не чекам ни госта, ни друга.
Сву раван покрио
Кречњак пртинаст, сув,
И дрвета, ко коњаници,
У врту стоје сред круга.

А негде птица плаче,
Ноћна, злослутна, бледа.
Дрвени витези сеју
Копитом топот лак.
И опет онај црни
У наслоњачу ми седа,
Подигнув свој цилиндар
И забацив немарно фрак.

"Почуј, почуј! -
Кркља ми у лице и клима,
И нагиње се
Све више, погледом прати -
Не видех никога досад
Међ подлацима
Да тако непотребно
Од несанице пати.

Ах, рецимо, грешим!
Јер месечина је "бона".
Зар још додати нешто
Свету сна, уз мимику?
Можда ће, округлих бедара,
Тајно доћи "она",
Да јој читаш своју
Трулу и тешку лирику?

Ах, волим песнике!
Диван свет и свита,
У њима увек налазим
Романе знане и болне -
Како чупавој студенткињи
Дугокоса рита
Прича о световима,
Дршћућ од страсти полне.

Не знам, не памтим
У једноме селу,
Можда у Калуги,
Рјазану, сну, јави
Живљаше малишан
У кући сељачкој
Жутих власи
И очију плави...

И порастао је,
Уз то поета,
Мада с невеликом,
Ал озбиљном снагом,
И неку жену
Од преко четрест лета
Звао је лафицом
И својом драгом."

"Црни човече!
Ти си гост страшна соја.
О теби кружи давно
Та слава мрска."

Бесан сам, разјарен,
И лети палица моја
Право у њушку
Да му нос размрска.

******************

 

[123loncar]

Умро је месец,
Свитање у окну дрема.
Ах, ти, ноћи!
Шта испреде, као ала?
Под цилиндром сам.
Никога са мном нема.
Сам сам...
И парчад огледала...

 

[123loncar]

 

[orfej sa ibra]

Од 1922. до 1923. био је ожењен америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је пратио на турнејама.

Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи

руског. Као последица алкохолизма, Сергеј је стекао лош глас због вандализма по хотелским собама.

Очаји пијанства видљиви су у његовим песмама из овог периода.

 

[miwka]

Добар избор...друже....Јесенјин један од најбољих песника свих времена...браво за избор....

 

[123loncar]

Hvala , prijatelji !

Ovu poemu izabrao sam zato , što većina analitičara smatra da je reč u njoj o čovekovom dvojstvu - o ljudskoj duši koja je dobra i zla ; anđeoska i đavoljska. Svakako bi to tako bilo , kad bi sudbina postojala kao božiji programski promisao; tad bi čovek bio rob božijeg scenarija i puki objekti izvršilac zapisanog . No čovek je voljno biće , lako propadljive duše ! Stoga i nije čudno što pesničke duše ne mogu svojom voljom da se otrgnu od patnji i zapadaju u poroke alkoholizma ! Zasigurno je Jesenjin žrtva te ruske pijane duše. No kad je pisao , kako on sam kaže , mesecima nije pio jer je to odveć ozbiljan posao koji traži treznu i bistru glavu. Stojim na stanovištu , da se ova poema ovako sagledava da bi se kasnije lako objasnila njegova nasilnička smrt .
Malo ko zna , da su ruske hotelske tavanice tog doba , pa i danas , na visinama preko pet metara ; te da pijanica u pijanom stanju, ni sa molerskim merdevinama , a još manje na visinskoj skeli , može sebi da pripremi vešala , vezujući kanap nešto duži od metra , za plafonsku cev od parnog grejanja !
Pre da mu u tom visinskom radu pomažu specijalci narodnog komesara , koji ga je koristio kao seljačkogpesnika preko koga je revolucija sticala seljačko poverenje ; pa potom odbacio , kad je revolucija krenula u okršaj sa seljaštvom , koje je silom pretvarala u poljoprivredne radnikekolhoza ; kao što je mnoge odbacio i u masovne grobnice otpremio sa svojom menjševičkom bratijom - Lav Davidovič Bronštajn ( Trocki ), ruski državljanin jevrejskog porekla !
U ovoj poemi , pre da crnog čoveka predstavljaju takvi ljudi , Kao što je bio i sam narodni komesar , koga Jesenjin nedvosmisleno optužuje za masovna streljanja seljaka - rusa , kao i ruske inteligencije !