Podvizi "Elasticnog Dzeka"

Vintroset

Vintroset

Ističe se
Poruka
2.471
Imao je ledene ruke, bljuvao je vatra i skakao po krovovima

Pojavljivao se nocu dolazeti iznenada ogromnim skokovima, sa ocima kao uzarene kugle, rukama sa ostrim, ledenim kandzama i ustima koja su bljuvala plamen. Vise od 60 godina ta jeziva spodoba, navodno sposobna da s lakocom preskace visoke zidove i krovove, je plasila Englesku.
Kada se Cudoviste pojavilo pocetkom tridesetih godina proglog veka, price o njemu su smatrane histerifinim glupostima. Ali, sve viSe ljudi, vecina iz opStine Barns u jugozapadnom Londonu, je prijavljivalo opaianje cudoviSta.
Januara 1838, neobicno stvorenje je privuklo paznju zvaniCnih lica. U londonskoj Gradskoj kuci gradonaCelnik ser Dzon Kouen je Citao pismo jednog preplaSenog gradjanina Pekema. U njemu su bili opisani neverovatni podvizi demonskog bica koje je skakalo. To je izazvalo citavu guZvu.
PoCele su da pristizu i zalbe od ljudi koji su do tada cutali bojeci se da ce biti ismejani ako prijave svoj susret sa bicem koje je postalo poznato kao „Elasticni Dzek. Lepotica Poli Adams, cerka farmera iz Kenta koja je radiia u jednoj krCmi na jugu Londona, divljaCki je napadnuta nekoliko meseci ranije dok je iSla prema Blekhitu. Napadac je pobegao skacisci dzinovskim koracima kroz vazduh.
Domacicu Meri Stivens je preplasio susret sa istim tajanstvenim stvorom dok se vracala kuci iz posete svom prijatelju. Bilo je to na teritoriji opStine Barns.
Lusi Skejls (18) i njena sestra, cerke jednog londonskog mesara, su se vradale kuci nakon posete bratu, kada su iznenada napadnute u Lajmhauzu. Jeziva figura sa ogrtaCem je iskoCila iz tame bljujuci vatru na Lusi, od cega je ova privremeno oslepela, a onda nestao.
Sledeca zrtva bila je Dzejn Elzop, koja je sa svoje dve sestre i ocem delila stan u ulici Birhend u Bou. Jedne februarske noci oni su Culi snalno lupanje na ulaznim vratima. DZejn je pozurila da otvori i ugledala figuru Coveka sa dugim ogrtacem kako stoji u senci.
On se pomeri i rece: „Ja sam policajac. Za ime boga, dajte mi tu lampu. Tu u sokaku uhvatili smo „Elasticnog Dzeka".
Srce Dzejn Elzop je pocelo snazno da kuca. Vest ju je skamenila i uzbudila. Pomislila je da su, konacno, price o cudnom fantomu istinite. Pozurila je nazad u kucu da uzme svecnjak i preda ga coveku pred vratima. Ali umesto da pozuri, „policajac je zbacio ogrtaC otkrivajuci svoju figuru obucenu u tesno pripijeni beli kostim sa kacigom na glavi.
Zgrabio ju je za vrat stezuci joj glavu ispod pazuha. No, dok je cepao njenu haljinu i udarao je po telu, ona mu se istrgla uz uzasan krik. On je pojurio za njom i ponovo je dograbio za dugu kosu, ali je Diejnina sestra cuvgi vrisak pozvala u pomoi. Medutim, pre nego Sto je iko od spasilaca mogao da ga dohvati, on je odskakutao u mrak.
Dzejn je kasnije opisala napadaca vlastima: „Lice mu je bilo grozno, a oCi kao vatrene kugle. Na rukama je imao kao led hladne velike kandze i bljuvao je iz usta plavifiastobeli plamen."
Njen detaljan opis su ponovile i druge preplasene verovatno histeriSne zene. Ipak, on nije mogao mnogo da pomogne policiji u potrazi za fantasticnim napadacem. Pre svega, postavljalo se pitanje odakle poceti potragu?
Organizovane su potere dobrovoljaca, raspisivane nagrade, policija je uporno pokuSavala da ude u trag napadacu. Cak se i vojvoda od Velingtona, iako vec Sezde-setogodiSnjak, naoruzao i na konju krenuo za Cudovigtem.
I tokom nekoliko slededih godina „ElastiCni Dzek" je tumarao Engleskom. Opazanja su se redjala, od zabaCenih ulica Londona do udaljenih sela.
Februara 1855. misterija se siri na zapad. Zitelji pet gradova u Juznom Devonu su ujutru bili zavejani velikim nanosima snega, dok su se posle ponoci pojavili neobteni otisci dzlnovskih stopala. Vodili su preko zidova, krovova i dvoriSta. ZaplaSeni stanovnici su ih nazivali Davoljim otiscima. Neki su ih pripisivali dhhovima, a drugi su krivili „Elasticnog Dzeka".
I vojska je najozbiljnije pripremala akciju za hvatanje CudoviSta. Vojnici, inaCe prekaljeni borci iz Krimskog rata, su bili nasmrt preplaSeni pojavom sablasne figure koja je iskakala iz senke, zaustavljala se na krovovima njihovih strazarskih kucica i Samarala ih odozgo ledenim rukama.
U Linkolnu su uspaniceni gradani pokuSali da ga ubiju iz puSaka. Kao i obiCno, nakaza je nestala u noci uz manijafcki smeh.
Dzekovo satansko lice je poslednji put videno 1904. u Liverpulu. PlaSio je ljude u predgradu Everton skacuci ulicama „od trotoara do krovova i nazad". Kada je nekoliko odvaznih pokuSalo da ga presretne, on je nestao u mraku.
Viktorijanska Britanija je obilovala bogatim osobenjacima, od kojih su neki iz dokolice i zabave troSili vreme i novac sejuci sirah po zemlji. Neki ljudi su za sve kri¬vili „Ludog markiza" od Voterforda. TaCno je da je on bio neobuzdan i neodgovoran, ali ne i opasan.
Bilo kako bilo, tajna „ElastiSnog Dzeka" je ostala nerazjasnjena. Posle pojavljivanja u Liverpulu on je nestao ocigledno zauvek.

Izvor: knjiga "Najvece svetske misterije", autor: Nigel Blundell
 
Evo po meni jos bolja prica o njemu iz slicne knjige, ovde ima drugaciji nadimak, ni pod tim nisam nista nasao na internetu, verovatno je pod drugim nazivom

Dzek u cizmama od sedam milja - covek ili svemirsko cudoviste


Da li je Dzek u cizmama od sedam milja, tajansiveno cudovisie koje je terorisalo viktorijansku Englesku, zaisia bio jedan od vanzemaljaca osiavljenih sa NLO-a? Ovu teoriju danas ozbiljno razmairaju oni koji jos uvek iraze odgovor na jednu od najcudnijih zagonerki sveta.
Nadimak Dzek u cizmama od sedam milja dat je divu koji je vidjan na mestima od Londona do Liverpula tokom 68 godina njegove stravicne vladavine. Prvi izvesiaj o zastraSujucem stvorenju primecenom u Barns Komonu u Londonu su odbaceni kao histericne gluposti. Onda je, februara 1837, 25-godisnja Dzejn Alsop otvorila vrata svog doma u ulici Berhind Lejn u Bou. Na pragu je stajala figura u senci, toliko visoka da je morala podici svetiljku da mu vidi lice. Sa krikom kao u agoniji, poseiilac je nagnao u beg posto je njen vrisak uzbunio oca i sestru koji su joj dotrcali u pomoc.
Gospodjica Alsop je kasnije pricala policiji: „Lice mu je bilo grozno. Oci su mu bile kao uzarene kugle, a bljuvao je plavi i beli oganj. Ruke su mu bile kao kandze, ali hladne kao led." Rekla je da je bio odeven u neku vrstu nepromocivog odela ispod crne kabanice, dok je na glavi imao staklenu kuglu.
Opis se podudarao sa slicnim izjavama zena koje su tvrdile da ih je napao u Blekhitu, Barns Komonu i pored crkvenog dvorista u Klepemu. Zatim se odigrao jos jedan zastrasujuci cin. Lusi Skejls i njena sestra su se vracale od kuce svog brata, kada ih je na ulici presrelo neobicno bice.
Lusi je kasnije pricala da je maskirana prilika iskocila iz tame i pocela da bljuje vatru koja ju je privremeno zaslepela., Njeni krici su privukli paznju njihovog brara i on je zatekao dve devojke kako poluonesvescene leze na kaldrmi. Pogledao je gore i video dzina iznad sebe. Na njegovo zaprepascenje, ovaj je nestao preko zida visokog 4,5 metara.
Januara 1838, gradonacelnik Londona ser Dzon Kouen je i zvanicno priznao posiojanje cudovista. Za vreme sednice u Gradskoj kuci, on je procitao pismo jednog preplasenog stanovnika Pekema sa opisom zastrasujuceg stvorenja koje je izvodilo fenomenalne skokove. Ubrzo je policija bila zatrpana pravom lavinom slicnih prica od ljudi koji su dotle cutali plaseci se ruganja. Stampa je Dzeka proglasila „Drzavnirn neprijateljem broj jedan". Dok su pristizale nove price o susreiima s njim, organizovane su cere dobrovoljaca i raspisane nagrade za onoga ko uhvaii neman. Cak je i Vojvoda od Velingiona, iako vec sedamdeseiogodisnjak, jahao u poteri.
Februara 1855, stanovnici iz pet gradova Juznog Devona su se probudili i ugledali kako napolju pada krupan sneg a svuda okolo, na poljirna, ogradama, dvorisii-" ma i krovovima, na prosioru od nekoliko milja, mogli su se videti tajansrveni otisci. Jedni su govorili da je u piianju djavo. Neki su ih pripisivali nepoznatoj zivoiinji. Drugi su za sve krivili Dzeka od sedam milja.
U leio 1877, stvorenje koje je odgovaralo njegovom opisu je videno u blizini vojnicke kasarne u Aldersoiu. Dva strazara, obojica odiicni strelci, su opalila pravo u njega kada je odbio da se zaustavi. On je samo odskocio u stranu... ne osravljajuci trag krvi na mestu gde je trebalo da je pogoden. Prema casopisu Moning Post, to nije bio „obican smrtnik ako je uopste bio smrtnik".
Cetiri meseca kasnije, stanovnici Njuporia su pripucali kada su na krovovima ugledali Dzeka. On je ponovo umakao nepovreden. U Linkolnu je pobegao ispred cete vojnika koja ga je gonila. Najzad, zapanio je siotine posmairaca svojim ailetskim sposobnosiima u Evertonu, predgradu Liverpuia, gde je 10. sepiembra 1904. skakao sa zgrade na zgradu, ponekad i po desetak metara u jednom skoku. Posle petnaesiak minuia, bez napora je preskocio citav red kuca... i vise nikada nije vidjen.
Godinama su se sirucnjaci sporili oko Dzeka. Da li je to, kako su neki tvrdili, bogati osobenjak koji izvodi svoju davolsku igru? Da li je u piianju nepoznaia zivoiinja? Hi fantom? Onda je, jula 1969, Nil Armstrong prvi pur srupio na povrsinu Me¬seca, dok su ga milioni ljudi posmarrali na televiziji. Neki od njih, videci neobicne korake astronauia, su se setili price o Dzeku. I on je sa istom lakocom skakao s noge na nogu. Prema izjavi Dzejn Alsop, on j.e bio slicno odeven — u letacki kombinezon i sa kacigom na glavi. Mozda to, govorili da, i nije obican smrtnik. Mozda je to bio dosljak sa druge planete na koga je nedovoljno delovala zemljina gravitacija. Mozda je mnogo toga mogao preneti ljudima da ga oni nisu docekali panikom.

Izvor: knjiga "Najvece svetske misterije NLO", autor: Nigel Blundel, Roger Boar
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top