PODRŠKA

  • Začetnik teme Začetnik teme _Ata_
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Za mene je podrska osecaj sigurnosti u osobu koja mi je pruza. Dovoljno je da znam da je tu, ne nuzno fizicki. Da znam da me zna. Da ne moram da se pravdam i dokazujem onome ciju podrsku trebam, ocekujem. Samo saznanje da veruje meni i u mene.
 
_Ata_:
U svakom životnom dobu, u najraznoraznijim situacijma, od krajnje benignih, do onih najtragičinijih, svakome od nas zatreba podrška bliskih ljudi.
Jako često je svako od nas taj koji pruža podršku, ili pokušava da je pruži.
Ima i onih koji se izmaknu, da li ne umeju, neće, smara ih... svejedno...

Šta za vas znači ta reč? Kako se ta reč pretače u delo?

Da li je nekada dovoljno samo prisustvo neke bliske osobe, a ponekad ni sati razgovora nisu ono što osećamo kao pravu podršku?
Šta vam je to potrebno pružiti da osećate da vas neko podržava, da je tu za vas, da delite tugu, brigu, razmišljanja?
Šta je to što vi radite, govorite ili ćutite kada pružate nekome tu famoznu podršku?



Ovih dana, bilo mi je dovoljno samo da sedimo i ćutimo. Znala sam da je tu, znala sam da delimo sve. Čak i bez i jedne reči. Eto, ponekad je i samo to i dovoljno i daje snagu za dalje... ( to mi je bilo dovoljno, ali radio je on i mnogo, mnogo više, prvo jer je situacija zahtevala, a drugo jer je želeo meni da se nadje )
Pre dve godine sam ja manje-više radila isto što i on sad, onda kada je njemu bilo potrebno i bilo je to baš to. Od ćutanja, preko razgovora, do konkretnih poteza, uključujući i one zavrnutih rukava sa sve pljuckom u dlanove.

Zato kontam da je prava podrška ono što dajemo bez napora, bez mnogo razmišljanja i što pre svega pružamo rado i od srca... Možda grešim...
Kliknite za proširenje...

Zavisi od situacije
nekada mi pomaze razgovor, nekada samo neko da me slusa i ne komentarise nista
a nekada je i samo prisustvo dovoljno,nekoga ko me razume i ume da cuti pored mene
jednostavno samo bude tu.

Tako nekako i ja radim
tu sam da saslusam,to je prvo
a ako taj kome je podrska potrebna zeli razgovor, dobice ga
ili savet ili jednostavno da zna da sam tu,pozeli li neku podrsku od mene.
 
Retko trazim/ocekujem/primam podrsku. Nikada van porodice i to najuze pa jos uze od najuze. Po prirodi sam osetljiva i nezna pa mi negde vredja licnost, ponos, ego, kako god, zaljenje jer ne zelim da me tako percipiraju drugi. Ne mogu, nece neki okidac iznutra. Skupim se i zacutim. Dve najblize osobe mi pomazu razgovorom u stilu - mozes ti to i to mi znaci...od drugih bi mi isto navijanje smetalo.
 
ima bas puno ljudi koji mi je pruzaju i to konstantno, ne samo u trenutcima krize
doduse oni mozda nisu ni svesni toga jer ja stvarno svrstavam puno stvari u tu kategoriju - poglede, cutanje i slusanje, reci, savete i raspravu, mazenje i pazenje, spremanje hrane, konkretnu pomoc...
 
Retko se žalim, još ređe imam podršku. Nisu mi ubedljive sve podrške, ne zato što te osobe nisu iskrene u pružanju podrške, već su podrške neuverljive jednostavno zato što neko nema prave reči kojima bi me bodrio. Postoji jedna prijateljica koja je daleko i s kojom se retko čujem i vidim, a koja ume da mi uliva snagu. Prošlog leta sam od nje tražila reči kritike, a ona mi je dala podršku. Osetila je koliko se zbog nekih situacija "grizem", pa me nije osuđivala, već me je bodrila. Jednostavno je rekla : "Prihvati to kao nešto što se iz nekih razloga moralo desiti." Podršku najbolje umeju da daju oni koji te osećaju i kad ćutiš.
 
Искрено мени највише значи када ме неко саслуша и сложи се са мном, то у првом цугу,
а тек у следећем кад ја већ све истресем, можда да да неки савет или критику.
Код мене важи онај принцип да сам себи и судија и порота и џелат, тако да ми нису
претерано потребне критике, само друга страна која ме слуша.
 
Пшеница селица:
Искрено мени највише значи када ме неко саслуша и сложи се са мном, то у првом цугу,
а тек у следећем кад ја већ све истресем, можда да да неки савет или критику.
Код мене важи онај принцип да сам себи и судија и порота и џелат, тако да ми нису
претерано потребне критике, само друга страна која ме слуша.
Kliknite za proširenje...

To važi i kod mene. Zato ti je povremeno potrebna neka osoba koja ti zna prirodu da ti stavi do znanja koliko je ta uloga teška i da treba malo da `oladiš.:)
 
Nedavno mi je podrska bila bas potrebna.
Izostala je od onog od koga sam je ocekivala. (inace malo ocekujem od drugih, jer sto vis eocekujem, vece su sanse da me razocaraju)
Preguram vecinu sama, tako sam i naucila i navikla sticajem okolnosti...ali taman kad mi se cini da ne mogu vise, neko neocekivano "udje" u celu pricu i izvuce me kao davljenika.
 
Kad mi je najteže ćutim ... nikome ne pričam.
Kad sama sažvaćem problem tek onda mogu da pričam o njemu
Imam svoje drage ljude sa kojima mogu da podelim sve ...imam njihovu punu podršku , tu su uvek za mene , znaj da daju i savet i kritiku.
Samo, kad ja imam problem to je obično nešto što niko ne može da pomogne ...e tada ... bolje da ćute, tako će mi biti najveća podrška
I najbitnije ...samo mi fraze ne spominjite ...nikako.
Drugi znaju da mogu da računaju na mene i moju podršku ... Umem pažljivo da slušam i ne osuđujem kad greše.
Nekad sam imala živaca i volje da saslušam svakog, više ne.
Sad je spisak ljudi za koje sam uvek tu smanjen i ažuriran.
 
smokva:
upravo sam zavrsila razgovor telefonski sa mamom u kome smo pricale kako ona meni nikada ne daje podrsku vec uvek i u svakoj situaciji koju joj ispricam trazi gde sam ja i najmanje pogresila i kako sam mozda mogla da uradim drugacije.njoj je to smesno,ona kaze,ja na taj nacin tebi pomazem,ne zelis valjda samo da klimam glavom?
sa druge strane imam dve drugarice koje su takve da njihove reci,cak i kad su kritika zvuce kao lek na ranu.znaci tu su uvek da kazu pravu stvar,da saslusaju i daju i savet i utehu
od muza niti trazim niti ocekujem.tu smo jedno za drugo,ali mislim da smo suvise razliciti da bi shvatili jedno drugo
ja tesko pronalazim reci utehe,po malo sam drvena,kasno se setim sta sam sve mogla da kazem,ali tu sam,pa mozda i moje prisustvo moze da pomogne
Kliknite za proširenje...

Ovo kao da sam ja pisala,osim poslednje recenice i onog s mužem..i mi smo razliciti,ali ja iznova i iznova ocekujem i ocekujem...jer se bezuslovno dajem ljudima koje sam izabrala sto kao partnera,sto kao prijatelje
 
Poslednja izmena:
Meni je najveca podrska bila kada glasno mogu nekome da izgovorim sta me muci. Bitno mi je da me taj neko dobro poznaje, da ne moram mnogo da obajsnjavam, da razgovor tece neusiljeno i spontno, bez ograda. Dovoljno mi je i kad cujem samu sebe, misao se izbistri i nazire se resenje, a uz to stvarno osetim rasterecenje.
Druga je stvar sto vise svakodnevno uz sebe nemam ljude sa kojima sam imala takvu komunikaciju, kad se cujemo i kad se vidimo, nekako se nema mnogo vremena za tu vrstu price. Iako i dalje imamo otvoren odnos, razgovori su naknadni, nemaju vise svrhu podrske.
A sa ljudima sa koijima sam svakodnevno u kontaktu nemam tu vrstu bliskosti i neposrednosti. Ni u decku nemam podrsku kakvu ocekujem, umem da se pitam da li imam nerealna ocekivanja, pa budem i iskreno razocarana kad nije azuran u citanju mojih misli, :strika: ili prosto imamo razlicit odnos prema problemima i njihovom resavanju. Sad sam vec navikla da u dobroj meri tacka oslonca bude u meni.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top