PODRŠKA

  • Začetnik teme Začetnik teme _Ata_
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
A

_Ata_

Iskusan
Poruka
6.313
U svakom životnom dobu, u najraznoraznijim situacijma, od krajnje benignih, do onih najtragičinijih, svakome od nas zatreba podrška bliskih ljudi.
Jako često je svako od nas taj koji pruža podršku, ili pokušava da je pruži.
Ima i onih koji se izmaknu, da li ne umeju, neće, smara ih... svejedno...

Šta za vas znači ta reč? Kako se ta reč pretače u delo?

Da li je nekada dovoljno samo prisustvo neke bliske osobe, a ponekad ni sati razgovora nisu ono što osećamo kao pravu podršku?
Šta vam je to potrebno pružiti da osećate da vas neko podržava, da je tu za vas, da delite tugu, brigu, razmišljanja?
Šta je to što vi radite, govorite ili ćutite kada pružate nekome tu famoznu podršku?



Ovih dana, bilo mi je dovoljno samo da sedimo i ćutimo. Znala sam da je tu, znala sam da delimo sve. Čak i bez i jedne reči. Eto, ponekad je i samo to i dovoljno i daje snagu za dalje... ( to mi je bilo dovoljno, ali radio je on i mnogo, mnogo više, prvo jer je situacija zahtevala, a drugo jer je želeo meni da se nadje )
Pre dve godine sam ja manje-više radila isto što i on sad, onda kada je njemu bilo potrebno i bilo je to baš to. Od ćutanja, preko razgovora, do konkretnih poteza, uključujući i one zavrnutih rukava sa sve pljuckom u dlanove.

Zato kontam da je prava podrška ono što dajemo bez napora, bez mnogo razmišljanja i što pre svega pružamo rado i od srca... Možda grešim...
 
upravo sam zavrsila razgovor telefonski sa mamom u kome smo pricale kako ona meni nikada ne daje podrsku vec uvek i u svakoj situaciji koju joj ispricam trazi gde sam ja i najmanje pogresila i kako sam mozda mogla da uradim drugacije.njoj je to smesno,ona kaze,ja na taj nacin tebi pomazem,ne zelis valjda samo da klimam glavom?
sa druge strane imam dve drugarice koje su takve da njihove reci,cak i kad su kritika zvuce kao lek na ranu.znaci tu su uvek da kazu pravu stvar,da saslusaju i daju i savet i utehu
od muza niti trazim niti ocekujem.tu smo jedno za drugo,ali mislim da smo suvise razliciti da bi shvatili jedno drugo
ja tesko pronalazim reci utehe,po malo sam drvena,kasno se setim sta sam sve mogla da kazem,ali tu sam,pa mozda i moje prisustvo moze da pomogne
 
..smokvo, imamo istu mamu. :)
..ebiga, to me nauchilo da ne kukam drugima i ne pravdam se sebi..

..podrshka mi znachi ako je precutna i konkretna..
..sve ostalo je ili rachunica ili retorichko lepo ponashanje..

..zaebana vremena chovek mora prvo da pregura, pa preslozi sve to u glavi na kraju,
a podrshka koja meni znachi je oslobadjanje od briga da li cu moci sebi da priushtim i prvo i drugo,
ili cu biti prinudjena da to radim u sopstveno slobodno vreme..
 
Ата, у ситуацији у којој си ти сада, мени је супруг био највећа подршка.

Био је поред мене и грлио ме све време, држао за руку и - ћутао.

Ту речи не могу да пруже утеху, делују испразно и патетично.

Само загрљај и топлина особе која те воли и коју волиш могу да помогну у тим тренуцима.

Бар мени.
 
понекад је довољна само лепа реч
"Разумем те", "биће све у реду" "верујем ти" су некада довољне
 
bilo je situacija u zivotu kad su mi neki ljudi bili podrska. i recima, i konkretno.
prijatelji, uvek kad mi je trebalo.
muskarci, ponekad retoricki, prakticno-nikad..:lol:
ocito ne umem da izaberem..:)
osim braka, to je bila neka druga prica.
 
ал највише ме нервирају људи који кажу: увек сам уз тебе ШТА ДОД да ти треба само ми се обрати

и ето...обратим се за превоз знам да има кола
а кола су му баш тад ето, неисправна, трте мрте
 
Вед:
ал највише ме нервирају људи који кажу: увек сам уз тебе ШТА ДОД да ти треба само ми се обрати

и ето...обратим се за превоз знам да има кола
а кола су му баш тад ето, неисправна, трте мрте
Kliknite za proširenje...

Да, углавном су подршка на речима и да би испали фини.

Ретко ко то заиста и мисли.

То стварно уме да изнервира, али већ сам довољно искусна да знам да разликујем етикецију од праве подршке.
 
ljudi koji pomazu, ne pricaju o tome:)
sa ljudima koji imaju , ne mozes pricati o materijalnim problemima, jer se ukenjaju da nesto ocekujes..ili ti ne veruju..pocnu da te ubedjuju kako pare nista ne znace..:mrgreen::lol:

treba biti svestan sveta oko sebe, i kako prema kome treba da se postavis..i nema iznenadjenja:)
ima ljudi sa kojima mogu da podelim svaku misao, problem ili nadu, i da znam da ce me ispravno razumeti. cak i ako me ne podrzavaju. to je najveca vrednost:)
 
Poslednja izmena:
smokva:
upravo sam zavrsila razgovor telefonski sa mamom u kome smo pricale kako ona meni nikada ne daje podrsku vec uvek i u svakoj situaciji koju joj ispricam trazi gde sam ja i najmanje pogresila i kako sam mozda mogla da uradim drugacije.njoj je to smesno,ona kaze,ja na taj nacin tebi pomazem,ne zelis valjda samo da klimam glavom?
sa druge strane imam dve drugarice koje su takve da njihove reci,cak i kad su kritika zvuce kao lek na ranu.znaci tu su uvek da kazu pravu stvar,da saslusaju i daju i savet i utehu
od muza niti trazim niti ocekujem.tu smo jedno za drugo,ali mislim da smo suvise razliciti da bi shvatili jedno drugo
ja tesko pronalazim reci utehe,po malo sam drvena,kasno se setim sta sam sve mogla da kazem,ali tu sam,pa mozda i moje prisustvo moze da pomogne
Kliknite za proširenje...



Meni mama nikada u zivotu nije bila podrska nego samo kriticar. E, nedavno smo imale jednu prepisku. Ona mi je poslala dugo pismo putem maila jer pretpostavljam da joj je bilo lakse na taj nacin reci sve u kontinuitetu bez prekida,a pismo je zavrsila recenicom u stilu ...."ti si jos uvek moja mala devojcica" :eek:
Onda ja pljunem u sake i navalim na tastaturu i kazem sve sto sam oduvek htela, a nisam a izmedju ostalog i to da sam daaaavno izasla iz djetinjstva i djevojastva i da je krajnje vreme da se suoci sa tom cinjenicom.
Od tada je sve ok :)
 
U januaru ove godine sam bila u situaciji kad mi je bila potrebna i pomoc i podrska i dobila sam je, tacnije ponudjena mi je, tamo gde sam se najmanje nadala. Od tada sam sigurna u tvrdnju da imamo vise prijatelja nego sto i sami verujemo.
 
добро је што моји родитељи не умеју ни да укључе комјутер
они спадају у ону групу која мисли да че комп да експлодира ако се додирне
шта ли бисмо ми исписали једни другима кад би они знали да га користе лелеле:zcepanje:

шалим се ја наравно
ал зато имамо неке умрежене телефоне и неограчине разговоре па ако не причамо минимум пола сата до 45 мин онда она мисли да сам љута на њу :zcepanje:
 
cvetni vrt:
Meni mama nikada u zivotu nije bila podrska nego samo kriticar. E, nedavno smo imale jednu prepisku. Ona mi je poslala dugo pismo putem maila jer pretpostavljam da joj je bilo lakse na taj nacin reci sve u kontinuitetu bez prekida,a pismo je zavrsila recenicom u stilu ...."ti si jos uvek moja mala devojcica" :eek:
Onda ja pljunem u sake i navalim na tastaturu i kazem sve sto sam oduvek htela, a nisam a izmedju ostalog i to da sam daaaavno izasla iz djetinjstva i djevojastva i da je krajnje vreme da se suoci sa tom cinjenicom.
Od tada je sve ok :)
Kliknite za proširenje...

ma mi cemo uvek biti njihova mala deca,do god su zivi
:heart:
 
Ata, ti si pitanjem dala i odgovore. Ponekad je potreban razgovor, ponekad delanje, a ponekad dovoljna je i cutnja, u skladu sa zivotnim okolnostima.
Slazem se sa poslednjom recenicom skroz, ne gresis... :)
 
kanocale:
kad se bolest uvuce u kucu,teska i preteska tad je podrska potrebna. dobila sam je od onih od kojih nisam ocekivala.kako to zaboraviti.



da znas kako boli kad odu. tu prazninu niko i nista ne moze da popuni.
Kliknite za proširenje...

И не може.

И са годинама не јењава, шта год ти неко причао.
 
_Ata_:
U svakom životnom dobu, u najraznoraznijim situacijma, od krajnje benignih, do onih najtragičinijih, svakome od nas zatreba podrška bliskih ljudi.
Jako često je svako od nas taj koji pruža podršku, ili pokušava da je pruži.
Ima i onih koji se izmaknu, da li ne umeju, neće, smara ih... svejedno...

Šta za vas znači ta reč? Kako se ta reč pretače u delo?

Da li je nekada dovoljno samo prisustvo neke bliske osobe, a ponekad ni sati razgovora nisu ono što osećamo kao pravu podršku?
Šta vam je to potrebno pružiti da osećate da vas neko podržava, da je tu za vas, da delite tugu, brigu, razmišljanja?
Šta je to što vi radite, govorite ili ćutite kada pružate nekome tu famoznu podršku?



Ovih dana, bilo mi je dovoljno samo da sedimo i ćutimo. Znala sam da je tu, znala sam da delimo sve. Čak i bez i jedne reči. Eto, ponekad je i samo to i dovoljno i daje snagu za dalje... ( to mi je bilo dovoljno, ali radio je on i mnogo, mnogo više, prvo jer je situacija zahtevala, a drugo jer je želeo meni da se nadje )
Pre dve godine sam ja manje-više radila isto što i on sad, onda kada je njemu bilo potrebno i bilo je to baš to. Od ćutanja, preko razgovora, do konkretnih poteza, uključujući i one zavrnutih rukava sa sve pljuckom u dlanove.

Zato kontam da je prava podrška ono što dajemo bez napora, bez mnogo razmišljanja i što pre svega pružamo rado i od srca... Možda grešim...
Kliknite za proširenje...

Jedino sto sam naucio je da neciju podrsku kao i vecinu stvari u zivotu treba zasluziti, inace je ne treba ocekivati, niko je ne pruza onako blanko.
 
koliko god da sam reakcije svojih roditelja dozivlajvala kao suprotstavljanje mojim odlukama, uvek su bili podrska jer su me time terali na razmisljanje
dok god smo mi zivi, mi smo deca svojih roditelja..cak i onda kad ih vise nema..
onog momenta kada odu, gubimo oslonac..koliko god da imamo godina..to znaju svi kojii su ostali bez roditelja..
zao mi je ata zbog tvog tate..

imam neku svoju selekciju osoba koje su mi bliske..
i zaista, u citvom svom zivotu nisam bila jedan jedini dan kada sam morala da se nosim sa nekim delemama ili teskim stvarima, a da uz sebe nisam imala one na koje iskreno mogu da se oslonom
 
smokva:
upravo sam zavrsila razgovor telefonski sa mamom u kome smo pricale kako ona meni nikada ne daje podrsku vec uvek i u svakoj situaciji koju joj ispricam trazi gde sam ja i najmanje pogresila i kako sam mozda mogla da uradim drugacije.njoj je to smesno,ona kaze,ja na taj nacin tebi pomazem,ne zelis valjda samo da klimam glavom?
sa druge strane imam dve drugarice koje su takve da njihove reci,cak i kad su kritika zvuce kao lek na ranu.znaci tu su uvek da kazu pravu stvar,da saslusaju i daju i savet i utehu
od muza niti trazim niti ocekujem.tu smo jedno za drugo,ali mislim da smo suvise razliciti da bi shvatili jedno drugo
ja tesko pronalazim reci utehe,po malo sam drvena,kasno se setim sta sam sve mogla da kazem,ali tu sam,pa mozda i moje prisustvo moze da pomogne
Kliknite za proširenje...
i moja majka je takva. sad joj vise nista ne pricam van onog osnovnog tipa ziva sam zdrava sam. nikad. x puta me je povredila svojim histericnim, nesmotrenim i glupim reakcijama, x puta sam joj to rekla i nastavilo se i dalje jer je neobuzdani pecinski covek po prirodi. od sada nista...ali nista. sad sam ja ok jer nema nje da mi prebacuje krivicu, a ona kuka sta mi je avaj skrivila da se tako ponasam....kad neces da cujes, sta imam da pricam.
 
Ériu:
i moja majka je takva. sad joj vise nista ne pricam van onog osnovnog tipa ziva sam zdrava sam. nikad. x puta me je povredila svojim histericnim, nesmotrenim i glupim reakcijama, x puta sam joj to rekla i nastavilo se i dalje jer je neobuzdani pecinski covek po prirodi. od sada nista...ali nista. sad sam ja ok jer nema nje da mi prebacuje krivicu, a ona kuka sta mi je avaj skrivila da se tako ponasam....kad neces da cujes, sta imam da pricam.
Kliknite za proširenje...

kao da sam popio limunadu :sad2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top