(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PODJI SA MNOM
Telo i duh......da li su jedno?
Il' dva su, možda, odvojena sveta?
Da budu skupa, uspeva mi retko
dok mi se život smeje jetko.
Želja na jednu, telo na drugu stranu
nikako da predjem tu veliku branu.
Samo mi misli prelete preko
i slete nežno, tiho i meko
na mesto gde bih želela biti
želeći nekako umor skriti.
Evo ih sada, misli moje lude
na ovom mestu duša želi da bude.
Da teče lenjo kroz sunčan dan
proteže telo vukući se kroz san.
Da nebo pokrivač mislima bude,
da pogled se okupa u mirnoj vodi
k'o čamac maleni da plovi, plovi
lagano, nečujno do luke doplovi.
I umih dušu na slikama ovim
samo to mogu dati sebi.
Dobro je dok je još uvek tako
samo se plašim biće naopako,
da malo mi budu slika i misli
da duša poželi i telo da ode
do ove mirne, tihe vode.
Ako je umorna dušica tvoja
i telo boli od života mučnog,
podji sa mnom na odmor mali.
Videćeš da će prijati glavi
a telo prati glavu i dušu.
Odmorni svi će opet biti
sa kladenca života vodu piti.
e, baš si neka 
